Петак
10/23.април
" Окончани су дани Свете Четрдесетнице! Сада нека сваки седне и погледа на резултат - шта је било на почетку, а како је сада? Била је трговина - и какав је добитак? Има ли бар мале зараде? Ми смо ступили на тркалиште и шта: да ли смо трчали и да ли смо, трчећи, постигли очекивано? Битка је била објављена и шта: да ли смо се наоружали, да ли смо се тукли, и борећи се, да ли смо победили или пали?..."
Ово је био један миран пост. Она радост на почетку, срећом, не беше прелесна, она је била само једна заштитна вакцина од прекомерне туге. Сада је добро и тишина је у мени. Награда!? Зарада од добре трговине? Дар забадава? Или је то углачана, мирна површина, као језеро у сумрак, док још нема ветра? Како трчах, да ли птигох негде, постигох нешто? Ритам ми је лаган, рекреативни, није такмичарски, задовољаван сам учешћем и изгледношћу стизања на циљ ако тркалиште не напустим. Да лисамсе тукао, да ли сам тучен, да ли победих-не знам! Да ли се радујем кад погледам иза себе? Да, радост ми тиха, незнам да ли је дубока и трајна, видећу колико ће да ме држи.
Даље ме свети Теофан Затворник (Мисли за сваки дан у години) оставља немог пред одговорима:
"... Опрезни и бодри посници који су се трудили скрушеним и смерним срцем немогу, а да се не радују, осврћући се унатраг. А ми лењиви и телоугодници, који смо се само око страстзи и утешења паштили, можемо се само стидети. Међутим, ни тога нема. Јер, постоје неки које бију, а они уопште не осећају бол, пошто им је чело гвоздено, а врат од железа".
Нема коментара:
Постави коментар