недеља, 31. јул 2011.

ЈОШ МАЛО, ПА СМО ИХ ИЗВЕЛИ НА ПУТ ... ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА

            Молитве су моја деца.
            Прва, најстарија молитва је дечак у панталонама које имају рупице на коленима. Он се диви другим дечацима који умеју да ходају на рукама. Он то не уме, али уме да плаче најгласније у крају кад га мама истуче. Воли да чачка нос, грицка нокте и бежи од куће. Осетљив је на мирисе цвећа и трава од којих му се зацрвени носић, очи напуне сузама, па онда плаче и кад га мама не истуче. Још увек се нада да ће му неко, неко издалека, једног дана, донети змаја, оног змаја којим се лети изнад брда, река, долина и градова, изнад целог света.
            Други дечак је стално у прашини, на бициклу или на дрвету. Кад је на бициклу троточкашу воли, као и старији брат, да побегне од куће, да се скотрља низ стрме улице са Брда до улица у Граду којима пролази по први пут у животу између огромних аутомобила (а они трубе ли, трубе) само да би стигао до једног лепог, шареног излога у коме по шиницама, између кућица и дрвећа, преко мостића, кроз ливадице и њивице, укруг путује воз-играчка. А мој дечко, моја молитвица чека да тај воз нарасте, исправи шине, прими га у вагон прве, друге или треће класе и однесе га у крајеве где балони у златној светлости падају са неба и говоре како је тамо горе лепо и како је само потребно да се он успење на неког од њих, а онда ће они поново горе, у златну светлост, са њим заједно.
           Најмлађе дете још гуче у колевци. Моја девојчица црном својим окицама чуди се свакој сенци и сваком зраку светлости што плеше по таваници изнад колевке. Она ће за неки месец прећи у креветић по коме ће шутирати меду и зеку и из кога ће демонстративно на под бацити звечку, јер звечка није за њу, за њу је оловка, бојица којом ће, кад напуни три године по зиду собе цртати и бојити рибице., јер је она паметно и напредно дете. Она зна ко је Риба, ко је Јагње, ко је Мајка и ко Отац.
         (Јагње ће покушавати да слика касније, по небу своје душе. Оно ће, кад Га буде коначно довршила, одскакутати по другим небесима и по другим ливадама. Вратиће се  под њене топле дланове после дугог дозивања и врелих суза, али Оца и Мајку насликати неће, јер шта ако се они узму под руке и оду тако далеко да их она неће моћи ни врелим сузама дозвати. А како и да их слика кад су и онако душевна небеса тесно платно за њихове портрете?)


                                                                   април 1997. године

петак, 1. јул 2011.

ДРУГИ ПОКУШАЈ ЛИЧНЕ МОЛИТВЕНОСТИ...

1.  Господе, дај ми да, када стојим на Светој Литургији, идем за Господом напред и нагоре ка Часном Жртвенику.
2.  Господе, прикупи ме кад се расејем по светским залудностима.
3.  Господе, дај ми да иштем да ми Се даш.
4.  Господе, дај ми смелости да куцам да ми Се отвориш.
5.  Господе, дај ми да Тебе Теби у миру принесем.
6.  Господе, када се Десница Твоја на мене спушта, нека то буде миловање.
7.  Господе, отвори ме да примим у себе љубав ближњег.
8.  Господе, нека ме заболи када страда мој ближњи и још и више кад страда  мој непријатељ.
9.  Господе, нека се радујем када се ближњи мој сједини с Тобом, а ја не, јер ће Крв Твоја његовим телом и до мене доћи.
10. Господе, дај ми да не пружам светиње псима и да видим да је оно што си ми спустио у дланове бисер и да су свиње-свиње.
11. Господе, нек Ти са Мајком Божијом, Анђелским Силама Бестелесним и Светима славу и хвалу узносе и певају мрве-имена живих и упокојених принетих мојом руком.
12.  Господе, не одбаци ни ону мрву са Часне Трпезе која не зна откуда се ту нашла и што не схвата што је сад у Крви Господњој купају.
13.  Господе, нек ми не задрхти рука којом држим копље у Херувимској Песми.
14.  Господе, остави ме у сећању на Твој Други Долазак.
15.  Господе, окупај ме тихом кишом плодности и насели ме у благом поднебљу.
16.  Господе, не затвори двери мојих усана икада више, двери које ти дају славу, откључане целебним моштима Балканског Златоуста.
17.  Господе, стишај гласове устрашеног ми ума, кад Се у мени молиш.
18.  Господе, нека у свему што проповедам с кровова буде Твоје Име.
19.  Господе, кад ме побеснеле помисли растуре у хиљаде делића састави ме у новог, другачијег и целог, без иједне пукотине.
20. Господе, дај ми да безазлено и без жеље да буду моји гледам како небом ума промичу облаци свакојаких помисли.
21. Господе, ако сам со и семе,не дај ми да обљутавим и да ме изгазе, а дај ми да земља у коју ме бацаш буде пријемчива и плодна, не дај ме на камен и у трње.
22. Господе, кад дајеш благодат на благодат, даруј ми и умеће да до наредне дорастем.
23. Господе, даруј ми да, када растем у Духу, останем у равнотежи са ближњима да не бих, када будем падао (што је саставни део раста), и њихове кичме ломио.
24.  Господе, Твојом тишином залиј и моје ћутање.