ВЕЛИКИ ПОСТ У ПРЕДВОРЈУ АПОКАЛИПСЕ

 

В Е Л И К И

П О С Т

У

П Р Е Д В О Р Ј У

А П О К А Л И П С Е

2022. година

Недеља сиропусна

Прашчалное вечерње

06.март

Како и кога да молим да ми опрости кад нисам свестан свога греха и кога сам и кад повредио? Како то да знам кад само у себе гледам, само о себи бринем да буде мени лепо и све потаман, кад само себе штитим и чувам од сваког зла?

Смирења немам. Смирени у предвечерје апокалипсе су већ свети. Ми остали спасавамо се под кишобраном њихових молитава чак и ако крену радиоактивне падавине.

Ми Срби, како време иде и како нам бива, нећемо стати сви под једну шљиву, већ под печурку.

Ми - мало стадо - које се усуђује да се назива Телом Христовим, промашисмо циљ, јер не променисмо ум, а срце нам је хладно и затворено да примимо тај ум кога треба окупати чистом водом покајања.

Господе Исусе Христе, Сине Божији, умири и помилуј нас грешне и сав Твој свет!

Понедељак

Почетак поста

07.март

Моја Весна ми вели да њена сестра, а свастика ми Вишња неће више да чита објаве које поделим у причама и на свом профилу по друштвеним мрежама, а то су углавном пророчанства светих стараца о ратовима и несрећама које могу да нам дођу.Објаве су најчешће са странице Агиорит и та су пропрпчанства састани део беседа кипарског митрополита морфског Неофита.

Сам администратор странице наглашава да објаве имају циљ не да заплаше народ који то прати, већ да покрене људе на покајање у том обиму да се пророчанства не остваре, привлачећи милост Божију искреним вапајем из срца да ћемо се променити.

Мислим да се овим путем то не постиже. Пре се распламса стрепња и страх, чак и сладострасна радозналост да се сазна шта се још може десити у будућности, какво нас ново и неочекивано страдање чека и кад ће то да се збуде, те се на ове објаве навучеш као на дрогу. Удобно нам је овако још, комфорно, јер ако се нешто зло дешава у већим размерама као што су ратови, умирања, разарања градова, домова, живота свог то је још увек негде другде и неком другом се дешава.

Не знамо ми ништа и ништа не умемо, немамо ни знања, ни воље да зло зауставимо. Остаје нам само да Господа молимо да Он интервенише тако што ће да помилује и умири читав Свој свет. Како ће то да учини, Он зна. На нама је да имамо вере. Ми за милост молимо.

Уторак

08. Март

Кад се питаш зашто Господ допушта рат и страдања

Свето Писмо за данас

“20.Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

21.У највећој вреви виче, на вратима у граду говори своје беседе;

22. Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни докле ће мрзети на знање?

23. Обратите се на карање моје; ево изасућу вам дух, казаћу вам знање своје.

24. Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

25. Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;

27. Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

27. Као кад пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

28. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати, рано ће тражити, али ме неће наћи.

29. Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше.

30. Не присташе на мој савет и презираше сва карања моја.

31. Зато ће јести плод од путева својих.

32. Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити

срећа њихова.

33. Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.”

(Прич. I 20.-33.)

Среда

09. Март

Да се подсетимо шта треба да буду хришћани свету:

“VI 1. И просто речено, што је душа телу, то су Хришћани у свету.

2. Душа је настањена по свим удовима (=деловима) тела, и Хришћани су по (свим) градовима света.

3. Душа обитава у телу, али није од тела; и Хришћани бораве у свету, али нису од света.

4. Невидљива душа чувана је у видљивом телу; за Хришћане се зна да су у свету, али њихово Богопоштовање остаје невидљиво.

5. Тело мрзи на душу и напада је мада неправедно, јер му забрањује да се задовољава насладама, и свет неправедно мрзи Хришћане, јер се (Хришћани) противе страстима (Гал. 5. 17, Јн. 8-19, Мт 5.44).

6. Душа тело које је мрзи воли и његове удове; и Хришћани воле оне који их мрзе.

7. Душа је затворена у тело, али она држи (…-одржава) тело, и Хришћане држе у свету као под стражом (…- у тамници) али они држе (…-одржавају) свет.

8. Бесмртна душа борави у смртном обиталишту, и Хришћани привремено бораве у трулежноме (пропадљивоме (1. Кор. 15. 50-59) очекујући на небу нетрулежност(=бесмртност).

9. Душа мучена глађу и жеђу, постаје боља, и Хришћани мучени постају свакодневно све бројнији.

10. Њих је Бог поставио на тако велико (=узвишено) место, да им је недозвољиво (…-не приличи) одрећи се тога.”

Посланица Диогнету (половина другог века)

Патрологија

Црквени оци и писци прва три века историје Цркве

Епископ Атанасије Јевтић

Четвртак

10.март

Рекох да нећу, али поделих.`

Са јутјуб канала Агиорит видео-клип под називом ОВО ЈЕ ТЕК ПОЧЕТАК који садржи читања пророчких текстова старца Јосифа Ватопедског из књижице објављене 1. јуна 2009. Г

одине у издању манастира Светог Марка на острву Хиос и по благослову игумана овог манастира старца Гаврила.

У коментару на постављени клип Антоније Недељковић, власник канала наводи следеће:

“Оци напомињу да нам се будућност открива путем прроштва да би верници били у стању духовне будности и да умели да препознају знаке времена, али се не могу у потпуности тумачити сада, већ након њиховог остварења.

Многим светитељима Бог је открио тајне будућности према мери у којој је Он сам хтео и допустио да се забележе. Обично на алегоријски начин како би прпроштва била разумљива само онима који се налазе у заједници с Богом и који су се удостојили спасења.”

Петак

11.март

После активног бивања у Светој тајни покајања и исповести изнад главе ми остаје готово физички осећај да је из мене нешто ишчупано. То бива кад се грехови закоре, а кад је покајање дубинско и истинско, што бива ретко, присутно је и умиљење и покајничке сузе које је згодно и лако скрити у мраку брда Поровца где је насукана за вечност лађа Врбичке цркве.

Субота

12.март

1.

Нико осим Бога неће нас подржати током трајања велике туге. Свакоме је живот састављен од тако крхке грађе да сваки сусрет може бити последњи, свако раздвајање вечно. Никада не можемо бити сигурни да ћемо поново имати прилику да тражимо опроштај од оних које смо злом речју повредили, да опростимо ономе ко је нас за срце ујео.

Наша љубав може бити и јесте искрена и дубока када су дани ведри, сунчани и радосни, али никад не достиже ту снагу , силу и могућност самоспознаје као у данима кад је све у нама сиво и тмурно, у данима када само знамо за патњу и тугеу Тада нас Бог најпре види и чује и најближи смо му тада, јер га потражисмо од своје воље, не траживши ни од ког другог утехе, ни помоћи.

2.

Са јутјуб канала Старац Петар Денковачки

“Када се ми недостојни са страхом и трпртом удосотјимо да се причестимотајнама Христа Бога и Цара нашег, онда тај божански огањ, тј. Тело Господа нашега Исуса Христа истребљује зло у нама. Јер, улазећи у нас, оно изгони из нас лукаве духове зла и истребује грехе.

Ум се наш тада тренутно ослобађа од немирног досађивања злих мисли.

Ако после причешћа будемо стајали на вратима срца и брижљиво чували свој ум, то кад се поново будемо удостојили Светих тајни, божанско ће тело све више и више просвећивати наш ум и помоћи му да блиста као звезда.”

Преподобни Исихије Јерусалимски

3.

ПУТОВАЊЕ

Песма у току свести

Инсирисано беседом оца Ивана Теодосића изговореној у Врбичкој цркви на Чисту суботу 2022. године, затим писмима из књиге Полное собрание творениии- Старец Иосиф Исихаст, као и песмама победнице на избору за Песму Евровизије Констракте исписано на прву лопту и на начин слободноклизајућег асоцијативног старта

На кружном току немам дилему

идем даље и нећу назад

само још један круг у току

траг да заварам

и путујем даље

друмом чије је име

вешто занатски

на табли исписано

ка брду орашастом

у даљине што тишином зову

Комбинујем превозна средства

различитих намена и снаге

путујем чезама-четворопрегом

вранац и риђан, белац и сивац

четири коњске снаге

језде широким друмом

јахач сам апокалипсе

летим у крваво сунце

Хоћу сад брже

и мењам четири за двеста коња

очи не отварам трубим

вриштим у мрак и бљујем ватру

ја-вавилонска блудница

Путујем да жутујем

Желим да сам у пустињу пошао

да огладним и да жедним

четрдесет дана и ноћи

Пустињу хоћу

Страсни коњи ме вуку

куда они хоће

кад дизгин олабавим

и бич спустим

гледајући са стране

у дрворед и шуму

медведа и вука

мајмуне што се кезе

и скачу скачу скачу

тур ми црвени окрећу

кревеље се плазе

у дивљој игранци

да ми с пута пажња побегне

и да родим жељу неодољиву

да слетим у јарак

и слупам се

Одморишта су неопходна

Нека се свако зове

Преједане

што се мене тиче

То што бих у пустињу

жеља је да у осами

камење у хлеб претварам

и са високе куле

док ме нико не гледа

без падобрана анђеоских крила

на црну земљу скочим

Клањао се не бих

Ни Богу ни мамону

Црни ја

Машта може свашта:

Каруља ме чека

кад-тад ћу јој доћи

да из морских дубина

захватам кофе

пуне благодати

Снагом сопствених мишића

Пећину бих црвену

Мало за себе волео

у њу да положим

пршљенове бутне кости

А лобању на полицу

костурнице

црквице

Страшне

унутрашње

Каруље

где отпојасмо

Тропар Светоме Јовану

На празник му рођења

Путујем даље

смер и знак ме води право

кроз кванташки пијац

и вашариште

далеко од сваке пустиње

где је размена добара у току

где добра трговина још траје

и где за десет

зарадиш још десет

таланата

ако си вредан

и ако умеш

успут и вешто

без преваре и утаје

Имам и сапутнике

волим их и штитим

због њих успоравам

и не сечем кривине

непријатељи ми блицају

из супротног смера

патроле су на раскршћу

јер су непријатељи

моји сурови пријатељи

јер патроле кажњавају

прекорачење брзине

невезивање сигурносних појасева

узимањем мита

Путовању је крај и циљ

На Голготи

Крсту

Васкрсењу

Најтеже је на крају

Узбрдо је уз Голготу

Крст је тежак

Свакоме је свој крст најтежи

А последња деоница пута

за Христом

пешице се мора проћи

Одморићеш

У Гробу

На Велику Суботу

Не бој се

И Господ почину

од дела Својих

до Њега на плочи

непомиромазан лежиш

А немаш појма

Ни слутити не знаш

Где и Коме си стигао

Не у госте

Већ у породицу

Путем очишћен и бео

сав у Васкрсењу

и Слави Незалазног Дана

Заиста заиста вам кажем

Дивно је

Великим постом

путовати

Недеља прва поста

Недеља православља

13.март

Са фб профила Марије Тодоровић

“Диван дан данас! Град полупразан, цркве пуне! Птице певају:Алилуја!”

#недеља_православља

Понедељак

14.март

1. Питао сам се.где сте скриле? Замке и јаме плитке?! Шта то беху искушења?! Која ли ме то борба иза угла чека?

И, ево: јад је стигао. Цев пиштоља је на потиљку, а мени је остало да одбројавам секунде до повлачења ороза.

Све што нам се дешава само је немир и олуја да се исчисти мутљаг и одмагле стакла на очним помагалима самообмане која су прпуштале слику света подношљиву у тој мери да се он поднесе и преживи. И у тој слици је довољно било удобно пребивати до тренутка када истина крене да се бори и мора да победи и освоји површину стварности, издигне се из дубине преко које су сви моји ближњи равнодушно прелазили, па и ја.

Бојао сам се да оштро засецање ткива и одвајање здравог од трулог меса може бити исувише болно и смртоносно за здрав преостали део.

2.

“Не падајте духом, него спокојно се поверите вољи Божијој, и што год да вам је запало, носите све у славу Господа, тако да ће после зиме доћи лето, после ноћи - дан, а после буре-тишина.

Света царица Александра Теодоровна

(објава на фб профилу Манастир Јовања -Ваљево)

Уторак, 15. март

"Настављају се поруке које стижу у таласастој форми и лепе се за зидове по друштвеним мрежама. Раније су објаве вишњих истина слетале у уши слушалаца са усана пророка, бележене су на глиненим и каменим плочама, на папирусима, а данас нам вију гнездо у уму тако што их претходно ухватимо у мрежу пријемника са светлуцавим екранима као медијумом. Ево још једне. За своје немам снаге. Ћутим, нокаутиран, у углу ринга, на конопцима сам, примам и трпим ударце, чекам гонг за крај рунде, да предахнем, да се повратим. Видим рукавицу која ми сева под брадом и у аперкат ме гађа, а не видим лице противника

“Видим да тугујеш... Зашто заборављаш да “Бог зида и када руши”? Радости, чему туга,немаш рушевину, но Божије градилиште на души! Сви радови су од Бога задати, Он их будно надгледа, ништа се не догађа без Његовог допуштења, мимо Његовог погледа. Не ропћи ако Бог жели да те преради, сигурнију (јег) изгради. Умири се и и у сваки милиметар нове грађевине љубав и веру угради.”

Богородичин венац

Среда, 16.март

“Онима који из разних разлога не одлазе у цркву

• Црква је као брод. Када уђеш у брод, и да се заборавиш и да задремаш и да заспиш, брод те и даље носи. Превешће те куда си наумио. Треба само да уђеш.”

Старац Пајсије Светогорац “Поуке божанствене љубави”

Скинута објава са вибер групе мнастира Свете Тројице у Бјелим Водама код Љубовије

Јесам на броду, желех и да будем члан посаде.Не капетан, не кормилар, загледан да избегнем хриди из немирног житејског мора, ни онај који са осматрачнице јавља да је на видику неко ново, неистражено копно, него кувар или мали од палубе или члан оркестра који испуњава време дуге пловидбе, забављајући публику својом музиком.

Брод на којем смо није Титаник и неће доживети бродолом нити потонути икад.

Четвртак

17.март

Од почетка поста у оквиру јутарњег молитвеног правила ми је и молитва за мир целога света и просвећења народа на земљи - молитва Владике Николаја Жичког. И наше данас је владикино данас:

“За мир целога света и за просвећење народа на земљи

Господе Боже наш, Господару живота и смрти, Створитељу небеса и земље, прими благодарење наше за благе дарове које си нам даровао у овом времену. Даровао си нам и непрестано дарујеш оно што нам други не би могао дати: здравље, изобиље плодова земних и све остало што је нужно за одржање наше на земљи. Духом Твојим Светим пак удахњаваш и утврђујеш веру праву, осветљаваш наду, разгреваш љубав, милујеш милошћу, просвећујеш и освећујеш душе народа Твојега. Благодаримо Ти што си богатством милости Твоје надмашио худо богатство грехова људских, те још ниси због грехова наших затворио небеса над нама, нити исушио облаке од дажда, нити забранио земљи да плодове прораста, нити заповедио сунцу да да не обасјава више грешнике и безаконике.

Али, о Свеблаги Царе и Господе, један неопходни дар Твој недостаје нам у наше време-мир, онај свети мир који си Ти даровао својим светим Апостолима говорећи им:”Мир Свој вам остављам, мир Свој дајем вам.” За тај мир, за тај небески дар који је у Твојој руци и који само од Тебе може доћи, ми Ти се коленопреклоно молимо. Знамо, Творче наш, да смо незаслужни и недостојни тога дара, али полажемо наду у милост Твоју неизмерну и покајнички молимо се Теби јединоме: даруј нам га, даруј мир свим верним Твојим по целом свету, да не пропаднемо до краја.

Господе, узбуркало се море живота људског сада као никада. Завладао је немир са страховањем у срцима људи. Наоружао се брат на брата, сусед на суседа, народ на народ, царство на цартво. И род људски,ево, налази се на предвечерју новога рата, новога покоља, новога греха Каинова, новога издајства Јудина, рата у коме ће погазити све заповести Твоје, похулити име Твоје Свето, исмејати жртва Твоја и презрети љубав Твоја према нама грешнима.

О свемоћни Сведржитељу,пружи десницу Твоју неодољиву и не допусти то, спречи то силом и добротом Твојом. Као што си негда умирио море Галилејско и стукнуо ветрове Својом свесилном речју, те унео мир и радост у душе ученика Твојих, тако и сад умири буру у души људи и народа Твојих, да место страха од рата засија радост од мира.

Гле, још се црвени овај нараштај од ужасног пламена скорашњег рата и и од проливене братске крви, авај, још су црне мрље од непокајаних греха јучерашњега рата на савестима многих, премногих, а ево већ се довршава спремање на нов пожар ново црнило. Спремно је све за нови рат у свету, ново крвопролиће,ново душегупство по свој земљи. Још су свежи милиони гробова цвета хришћанске омладине у Европи, а облак се диже да сагори и нову омладину, која је тек после рата уцветала. Још се чине помени над покланом децом и над угушеним старцима и старицама, још мајке нису скинуле црнину над синовима својим, ни сестре за браћом својом, још порушени храмови нису оправљени; још уништена села и градови нису дозидани, још гранатама преорана поља нису уравната за орање плугом; још се перо писаца није утупило, ни језик инвалида заморио описујући адске ужасе светскога рата- а људи острвљени братском крвљу и умрљани злочином улажу и труд и имовину и хлеб и сузе сиротиње да поново ову планету обуку у пламен ратни.

Сачувај, Господе, избране Твоје од новога стида пред незнабошцима. Сачувај крштене њуде Твоје и народе Твоје од новог подсмеха сатане над створењима Твојим. Смилуј се бар на Анђеле Твоје свете и не допусти да опет ожалошћени гледају безбожна дела хришћанских народа.

Смилуј се на свеце Твоје и праведнике и не дозволи да пред Престолом Твојим Небеским опет обарају очи своје стидећи се својих сродника и потомака овде на црној земљи. Ради Анђела и Светаца и Праведника Твојих на небу, дакле, више, него ради нас, помилуј нас, Многомилостиви. И ради љубави Пресвете Марије Твоје Богородице према Теби, Господе Исусе Христе, и према Цркви Твојоој на земљи, Винограду и Рукосаду Твоме, заустави руке наше од злочина и спаси нас од нас самих.

Спаси савест нашу, спаси душе наше. Да бисмо и ми, милошћу Твојом спашени, у своје време увеличали народ Твој у бесмртном царству мира, светлости и живота, где у вечности и у вечност живиш и царујеш Ти, Троједини Боже наш, Коме нека је слава и хвала и благодарење и поклоњење, од свих светих Сила на небу и од свих покољења на земљи на век века. Амин.

Петак

18.март

На фејсбук профилу нашег монаха Петра Петрића који је тренутно сабрат монашке заједнице кијевско-печерске лавре и кој је често и у Почајевској лаври неколико дана пре нашег ходочашћа у исту упркос све извеснијој, али и даље здравом уму недоступној могућности да ће у Украјини доћи до рата појавила се фотографија Почајевске лавре снимљена са места усред бескрајне црне, плодне равнице.

Фотографија је нестварна и из сећања неизбрисива.

Почајевска лавра је брод који плови по црним, земљаним таласима, где снежни наноси изображавају пену тог бескрајног мора брод сачињен од светлости, белих зидова -трупова и зелених купола, брод кога ниједна сатанско торпедо неће никад потопити.

Док је кијевско-печерске и почајевске лавре, биће лепоте и наде за овај свет, за све људе и за све нас, сад овде затечене, у стрепњи, страху, болу и ужасу, уз Христа и Богородицу чврсто припијене.

Субота

19.март

И данас је, сад у бржој верзији, као птица ухваћена у мрежу, до нашег слуха, усплахирено долепршала једна руска, украјинска, козачка песма, за те пределе увек актуелна. Текст на видео снимку преко јутјуба иде на српском:

Неће за мене доћи пролеће

Неће се за мене Дон разлити

И срце трепетно ће закуцати

Са надахнутим осећањима -

Не за мене

Неће за мене изаћи месец

У долинама шумице осветљавајући

И славуј прилеће поздрављајући

Тамо ће певати -

Не за мене

Не за мене - жуборе потоци

Теку кристалним струјама

И девојка са црним обрвама

Она расте - не за мене

И девојка са црним обрвама

Она расте - не за мене

Неће се за мене у пролеће

Родбина у кругу домаћем сакупити

Христос воскресе

Из уста ће се разлити

Пассхални дан - не за мене

Христос воскресе

из уста ће се разлити

Пасхални дан - не за мене

Неће за мене запевати другови

И сва козачка крајина

На коња, једном ће сина

Други поставити - али не ја

А за мене комад олова

Он у тело бело забиће се

И крв врела ће се пролити

Ето то, браћо - то је за мене!

И крв врела ће се пролити

Ето то, браћо - то је за мене!

Недеља друга поста

Пачиста

Свети Григорије Палама

20.март

Први дан пролећа

Објава на фејсбук профилу Иван Јовићевић

“Свети Григорије Палама је изузетно оснажио исихазам. Светитељ је усвојио целокупно искуство Отаца Цркве - постао је иеромнимон (израз који се користи за човека који чува свештено знање) додавши своје искуство, приказујући заједно са старим и ново.

Имао је двадесетак година кад је напустио свет и примио монашки постриг на Светој Гори (1316). Лице му је сијало од Божанства скривеног у њему. Помислио би да су му и очи прозори кроз које Бог излазио и могао си да Га посматраш.

Светитељ је писао, сведочио своју веру, био оклеветан, борио се са царевима и кнезовима, епископима и непријатељима, отишао у Цариград и успео да нам остави коначно завештање - исихазам.

Све што је говорио било је од Бога скривеног у њему. Све што је од Бога примио, предао је нама, оставио нам је у наслеђе пут којим се стиже до заједнице са Богом.

Исахазам, дакле, није никакав калуђерски инат, нити убеђење, ствар која се тиче само калуђера, то је светлост Христова, наслеђе које смо добили од Свете Тројице и кроз Свету Тројицу, црквене Оце и кроз Светог Григорија Паламу, те га чувамо и не губимо. Сви можемо без изузетка, према сопственој вери постати богоносци, савршени.

На путу исихазма сви можемо да се сједињујемо са Духом Светим, да свако од нас, по мери своје пуноће, прими и задржи Бога. Бог који испуњава земљу и Небо, бечни Бог, дао нам је могућност да кротз исихазам и ми постанемо, по благодати, бесконачни, вечни и беспочетни.”

Архимандрит Емилијан Симонопетритски “Празничне мистагошке беседе”

Преподобни оче Григирије Палама, моли Христа Бога да просвети и моју таму!

2.

Саборе свих преподобних кијевско-печерских отаца, молите Бога за нас и за читав свет Божији, а посебно и усрдно молите се за сву земљу и народ украјински, за све оне који страдају у рату, за сву браћу православну и са једне и са друге зараћене стране, за сву децу, жене и старце, за све који су из својих домова избегли, молимо вас да од Бога испросите сваку утеху онима који пате и плачу за својим најрођенијима, молите Бога да прекрати ратове, пребије лукове, сломи копља и стреле, огњем борна кола сажеже, учини да земљом православном уместо смутње и немира, очаја, јаука и плача поново завлада мир и ране се зацеле, покајање и опроштај да умију, сперу крв и греховну нечистоту са образа, руку, душа, срца све наше православне браће и сестара наших!

Понедељак

21.март

Коментар испод постављеног видео-снимка на јутјубу од стране канала Агиорит под насловом ВЕЛИКИ ЗНАК И УПОЗОРЕЊЕ!!! КАКВО ЗЛО ДОЛАЗИ НА СВЕТ ЗБОГ КОЈЕГ РАСПЕТИ ПОНОВО КРВАРИ!?

Велики знак и упозорење!!! Какво зло, браћо и сестре долази на свет, због којег Распети поново крвари?! Током другог читања Акатиста Богородици 18.марта 2022.године Распети Господ је поново почео да крвари са Светога Крста усветом храму Апостола Андреја у старачком дому у Атини, док је поред њега (у истом храму) Бородица Јерусалимска почела интензивно да плаче!

+++

Током другог читања Акатиста Пресветој Богородици, пред верницима са иконе Богородице су потекле интензивне сузе, док су у исто време из Распетог Христа текли миро и крв...

+++

Богородица Утешитељница плаче већ две године у храму Светог Димитрија у Вирони - КРСТ после две године поново крвари ухраму Светог Апостола Андреја у старачком дому. “Сви на колена!” ову нам поруку шаље Небо! Господ крвари, а Мајка Божија плаче због нас! Преклињу нас да се покајемо и молимо за цео свет како би Господ и Богородица могли да уклоне и умање предстојећа ужасна страдања која долазе на читав свет!

Уторак

22.март

Кад си у Светој Литургији пређеосвећених дарова у манастиру Никољу Рудничком на Младенце-празник спомена Четрдесет севастијских мученика све опасности, стрепње, страхови топе се и нестају и свет ходи ка тихој светлости, остављајући иза себе сву грубост и оштрину и видиш да је он створен управо да Бога слави тихо и меко и да сваки покрет и пружање, свака мисао тежи некаквом љубавном обличју, а браћа и сестре у храму стојећи бивају истински заједно, радујући се једни другима, уважавајући и поштујући се међусобно.

Тако бива код мати Евдокије и сестара Ирине и Јоване. Натопљен си Божијом благодаћу, спреман си да издржиш сва искушења до Празника Христовог Васкрсења.

Среда

23.март

Зграбе нас дневна дешавања, догађаји, информације. Понесе нас пролећни дан. Све примамо у своја срца која су ограниченог капацитета, немамо Богочовековог. Одатле морамо каткад неког или нешто да избацимо да би направили места за нешто ново или неког новог, да примимо нове утиске који преуређују од уласка и прихватања унутрашњи простор онако како они то желе, по својој мери и укусу, јер они само тако постоје, не расплињују се више у празнини спољашњости у несећање и ништавило.

Апсурдно је катастрофично што тако избацимо из себе и Бога и Господа свог. У зависности колико смо му места дали у свом срцу тај губитак може бити и неприметан и безболан.А наше одбацивање Бога може да буде и огромно и болно, али ретко ћемо то учинити одмах и одједном тако да Га свог удаљимо и одгурнемо од себе. Чинићемо то мало-помало, кад кад сечемо рођенданску торту и у гужви и не приметимо да је од ње мало остало и да је неће бити довољно за све, а за нас поготово.

Слатког Бога неће бити близу, нити ћемо га поново лако дозвати кад нас лопови које смо примили под наш кров свежу и крену да нас шамарају, вичући и иштући од нас благо наше, не верујући да смо га се решили да би њих примили, дали златне дукате за стаклене, шарене перле.

Четвртак

24.март

Са фб профила Најбољи васпитач

Из посног триода

Исповедам се Теби Господе, ја грешан и блудан, ни на небо не смем гледати очима, јер оданде сам бедан отпао, грешан сам и пред Тобом и пред Небом, и нисам достојан да се назовем син Твој, самог себе се одричем, и не требају тужитељи, јер имам похоту која ме тужи, имам зао живот као наготу која ме стално срамоти, у крпе срама сам одевен. Али, Оче милостиви, Сине Јединородни и Свети Душе, прими ме када се кајем и помилуј ме.

Петак

25.март

1.

Заиста је грехота погинути у пролеће пуно сунца, чистог плавог неба и живота!

2.

Прпратни текст видео клипа са јутјуб канала Агиорит објављен претходног дана:

Ванредна порука светогорског старца

+++

О празнику Васкрсења створиће се хаос од стране једне политчке личности и то ће изазвати одступање од закона (као што нас је упозорио и старац Јосиф Ватопедски).

+++

Земљотрес ће бити почетни ударац. Слаби ће “отићи” пре почетка “догађаја”. Десиће се изненада...

Спремите воду, намирнице, нафту, бензин, гас, лекове и дрва.

+++

Будимо сви спремни за побуне које ће изазвати људи друге вере. Направите залихе и за друге, а не само за себе. И додајте мало сирћета у воду и мало брашна у лимене посуде са уљем (да би се одржали).

+++

Верници ће морати да буду снажни како би психички помогли и другима.

+++

Сви верујући имају божанску мисију важнију од других... “радника”. Немојте се уплашти од тога што долази, Бог нам је о томе већ говорио преко Својих светих и тако нас је већ припремио.

+++

Ипак, убрзо и изненада ћемо бити ослобођени од тога што живимо... Када Бог не би интервенисао, били бисмо уништени.

+++

На жалост, многи од нас су млаки вером или неверни... Ви треба да се молите и да помажете друге, али немојте се превише трошти тамо где не завређује...Мали број њих ће “проћи”

+++

Останите снажни и крепки и тако ће се други одржати помоћу ваше вере. Такође, биће пуно оних који ће вас оспоравати, међутим немојте томе придавати важности...Наставите да говорите гласно и да се борите...

+++

Пружите веру, радост и снагусвакој души око себе. Прво ће доћи бол и сузе да би се издвојили “изабрани”. Узмите освећено уље и антидор милости и увек ностите крст око врата и бројаницу у руци.

+++

Субота

26.март

Са инстаграм налога Манастир Ваведење Београд

Тишина је језик којим говори Бог.

Све остало је лош превод.

Недеља трећа Часног поста

Крстопоклона

27.март

Део фб објаве са профила Хор Свети Александар Невски

...Крстопоклона недеља је као неки мали Празник у Посту, баш како протојереј Александар Шмеман дочарава у тумачењу сваке од недеља “посног пута”:

“Ми личимо на оне који иду дугачком и мукотрпном стазом, уморе се, виде лиснато дрво, седну у хладовину да се мало одморе и онда, као да су препорођени, продужавају свој пут. Слично томе, у време посног и тешког пута, Свети оци су предвидели да међу нама буде Животворни Крст, да нам да одмор и освежење да бисмо били лагани и храбри за преостале задатке...”

У хладовитом одморишту Крстопоклоне недеље, чекаће нас, као посебно освежење и посебне песме које украшавају бденије и Литургију и, међу њима непобедиви хук крстоносне и крстопоклоне химне:

“Кресту Твојему поклањајем сја, Владико и Свјатоје Воскресеније Твоје појем и славим”.

Ј.А. Тонић

Понедељак

28. март

Молитва Светог владике Николаја Жичког

Господе Боже, Створитељу и Сведржитељу, Који си саздао свет невидљиви и видљиви из преобиља љубави, Који све држиш јаком десницом Твојом, Теби се молимо у овај дан услиши нас, помилуј и спаси.

Не молимо Ти се сада, благи Боже, само за себе и за свој народ, него за све народе и племена што их држи црна земља, а највише за народе крштене, код којих се од многих безакоња, утулио огањ љубави, а разбуктао пламен мржње. Молимо Ти се, Свемогући Свемилостиви Творче и Оче наш: покаси пожар мржње и зажежи огањ љубави у срцима свих народа Твојих.

Боже вечне Истине и вечне љубави, Који си открио људима истину и засведочио љубав преко Сина Твојега Господа Исуса Христа распетога и васкрслога, ваистину праведан је гнев Твој на род људски у наше дане, јер су многи презрели истину и одвратили се од Тебека лажним боговима, који су их завели у беспутну пустињу која се зове лаж, мржња и злочин.

Ти једини можеш нас повратити на пут прави. Покајнички вапијемо ти: погаси што пре пожар мржње и зажежи огањ љубави у срцима свих народа Твојих.

Христе Свесилни, Ти Који си утишао буру на мору, утишај садашњу буру мржње што хоће све да нас потопи, на радост Твојега и нашега архипротивника; и Ти Који си губаве чистио од губе, очисти све нас од губе мржње и насиља; и Ти Који си отворио очи слепоме, отвори духовне очи људима, да би човек видео у човеку брата, а не крвника; Ти Који си завештао Апостолима Твојима љубав као Твоје последње завештање, разгори, о Царе љубави рзгори божанску љубав у срцима свих међусобно завађених народа!

Умножи, Господе, љубав на земљи. Нека дође царство љубави на земљи као што је на небу.

Озебли смо од мржње - да се огрејемо на сунцу љубави.

И да сви познамо да је љубав највећа стварност и највећа сила на свету. Она даје снагу, пружа утеху, исцељује све слабости душе и тела. Она умножава свако добро које људи пожеле. Претежнија је од свакога знања, сваког богатства и сваке славе земаљске. Љубав је јача од смрти и пакла и лако прави мост преко смрти пакла у живот вечни.

Молимо Ти се, Господе, услиши нас и даруј нам љубав Светитељску! Да не мислимо зло и да не желимо освету.

Боже, оца нашег Светог Саве, који се трудио за срећу свих народа са којима се сретао из превелике љубави према Теби и према свим народима Твојим. Дај и нама такву љубав, да бисмо се смели усудити славити се анђелима и певати: Свет, Свет, Свет Господ Саваот. Амин.

Православни молитвеник за сваки дан и сваку потребу страна 417-419

СПЦ Епископија Британско-скандинавска, Парохија светог Василија Острошког, Осло

Уторак

29.март

Са фб профила Весна Биорац

1.

“Време непрестано пролази, све више се смањује. Сваки дан који прође је још један корак ка смрти. Треба да знамо да је чак и једна суза покајања једнака духовном купању.

Као што се тело осећа освежено када се купа и као што одећа остаје чиста када се опере, тако и сузе душе која се каје прочишћавају срце, прочишћавају ум, прочишћавају тело, прочишћавају живот, чисте говор, и чисте сваку радњу те особе.”

Старац Јефрем Филотејски и Аризонски

Господе, даруј ми сузе душе, учини ме чистим свог, учини ме Својим.

2.

Бивам у овим данима сведок и бележник порука и поука са друштвених мрежа. Што ме дотакне, то и запишем. Боље ће ме то дефинисати од сопствених речи.

Реч “дефиниција” - као кад тренираш, дефинишеш мускулатуру. Само је у питању пасиван тренинг духовне мускулатуре.

Подвиг постоји, али више у ишчекивању Оног који ће сигурно доћи. Онда када од напора и напрезања сузе потеку. Пролијеш крв, зној и сузе - примиш Дух. Свети, надам се, барем накратко и барем мало, али да знам да сам у Њему био. Или да се Он у нас уселио, душе нам спасао.

Среда

30. март

Са фб странице Портал Чудо објава:

Его је као катаракта на оку. Све што је већи, више ограничава вид.

Митрополит Николај (Хаџиниколау)

Четвртак

31. Март

Објава са фб профила Јована Божичник

“Људи су Бога осудили на смрт васкрсењем, васкрсењем Својим Он их осуђује на бесмртност. За ударце враћа им загрљаје, за увреде- благослове, за смрт - бесмртност. Никада људи нису показали више мржње према Богу него када су Га распели; и никада Бог није показао више љубави према људима него када је васкрсао.”

Свети Ава Јустин Ћелијски

Објава са фб профила Миомир Петровић

Пустиња је природни продужетак унутрашње тишине тела.

Петак

01. април

Са фб профила Ведран Гагић

Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

(Прич. 16,9)

Са фб профила Манастир Јовања Ваљево

“Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.”

Свети Симеон Дајбабски

Субота

02.април

Уочи Недеље посвећене светом Јовану Лествичнику

Имам лествицу постављену од ума до срца. Оно што сам Ја живи у уму. Моје Ја је расејано,јер је ум расејан Скакуће по ливадама, јури лептире и летеће бубе, бере маслачке и беле раде, радује се пролећу. Дашак пролећни га понесе часом и баци међу облаке, у “свет вечерниј”. Кад крене олуја и смрачи се усред дана као данас, ум ми се врати, шарен од полена, од лепоте пролећне. И тражи своје срце.

Овом лествицом се не усходи, овом се лрствицом спушта и за њу су потребна видовита стопала. Лествица је каруљска, има помоћ за кретање њом у виду челичног ланца учвршћеног клиновима у стенама унутрашњих литица. Свака карика ланца је шапатом изговорена Исусова молитва. До дна срца могу се спустити једино уз њену помоћ, ако имам даха за свих њених пет речи: “Господе Исусе Христе, помилуј ме.” Ако немам, једна или две су довољне и то бива кад ме спознаја шта заправо радим на тренутакзаустави, покрет заледи. Јер и сада, исто као и некада, демони гризу мишице. А црвена пећина срца је далеко доле.

Ни на Страшној Каруљи спољњој никада се бојао нисам овог опасног подухвата - у бездан силажења. Нисам чувао дланове од чкаља и трња, од тога да са њих буде кожа одрана од тога што су карике ланаца клизиле низ прсте као чворови бројанице.

Ни сада се не бојим - кад се суштам низ своју Каруљу, низ своју литицу своје Свете Горе, јер ми жеља у пећину - у своје срце - сезавући да тамо себе самог у благом Христу пронађем и у Њему себе сачувам и тамо се трајно настаним - воду благодати са длана да пијем, храну благодати на чекрк да ми добри Бог шаље док себи не умрем, у прах црвени се претворим, а Христу се родим, чист и млад, без жеље да се лествицом натраг заједно са расејаним умом у свет спољашњи икада вратим.

Недеља

03.април

“...Овај се род ничим не можеистјерати до молитвом и постом.”

Из зач. Мк 40 (9,29)

Јеванђеље које се читало на Средопосну недељу

А учиниш га родом сам - и по телу и по крви. Пустиш га у себе као у кућу, неопрезно, широм одговарујући врата, јер ти је род - срце ти заигра у радости кад га на прагу дочекаш. А он не бива гост на дан или два, већ се усели на дуже или на трајно, загосподари тобом и свим твојим, свимешто имаш.

Само га Христос из тебе може изгнати кад Христу завапиш, онда кад “род овај” изгладни, пресечеш му доток хранљивих материја која му дају снагу и живот,моћ и залет страстима и жељама, склоности ка греху, сладости која те прати и урезује се у ум и срце да би грех поновио, опет чинио.

Понедељак

04.април

Кад због празника Благовести четвртак пете седмице Велико и Часнога поста падне у понедељак, те Маријино стајање падне на јутрење тога дана - као и читање Великога канона преподобног Андреја Критског

...Синаксар, најпре Минеји, затим ови

Стихови: Исусе, дај разне начине умиљења онима онима који сада певају Велики Канон Теби

У овај дан, по стародревном предању, певамо чин Великога Канона. Овај, уистину, највећи од свих канона изврсно и вешто сачини и написа свети отац наш Андреја, архиепископ Критски, који се назива и Јерусалимски...

А беше одређено да се у овај дан пева (Канон) и чита (Житије) ради овога узрока: зато што се Света Четрдесетница приближава крају, па да не би људи, будући лењиви за духовне подвиге, немарни и остали и престали потпуно да буду у свему целомудрени.

Превелики, дакле, Андреј, као неки учитељ, кроз повести Великог Канона, казујући врлине великих људи и уједно застрањивање свих, као да је хтео рећи: они који се труде ваља подстицати да још храбрије сежу напред.

А свештени Софроније, изванредном речју својом, чини да опет буду целомудрени, и к Богу их подиже, да не клону нити очајавају, ако некада грехом неким захваћени бише. Јер колико је Божије човекољубље и жалостивост према онима који се свом душом труде да се обрате од пређашњих грехова, показује ова повест о Марији Египћанки.

А назива се Великим Каноном, можда ће неко рећи, и по самим мислима и примерима; јер је плодан његов творац који је изврсно то сложио. И док остали канони имају по тридесет и нешто мање тропара, овај пак има двеста педесет, од којих сваки роси неизрецивом сладошћу. Овај Велики Канон, дакле, на прикладан начин прибавља и велико умиљење, због чега се и чита у Великој Четрдесетници.

Уторак

05.април

Као да се нешто ломи изнад наших глава...

На коју ће страну да превагне свет?

Загњуриш се у океан ужаса које са собом носи рат и видиш само дно човековог пада. Свакодневица те повуче у свој вртлог и ужас заборавиш, потиснеш га под прага свести одакле га осећаш каткад као мрачно треперење, убрзан пулс. Огрнеш се пролећем, обучеш се у Христаи слутиш да оно што се сурвава са небеса и ако неће да те заобиђе, бар рем не може да те погуби.

Немамо више времена за бескрајне изборе и премишљања на коју ћемо страну. Господ нас сам распоређује на места где нас Он хоће, где нас Он види и жели. Нас сломљене толико да одговарамо опису из апокалиптичког виђења мати Алипије: “Рука овде, нога тамо...” Такви смо. Само нас Господ наш Исус Христос, Тврац наш, са Оцем и Светим Духом и Мајка Божија могу наново зацелити.

Среда

6.април

Данас ми у уму једна замрзнута слика: како читава творевина Божија задржава дах у ишчекивању одговра Дјеве Марије на Архангелов поздрав: “Радујсја, Благодатнаја, Господ с тобоју...” У том трену садржана је сва пуноћа и лепота слободе човечије коју нам је, као непроцењиви дар, Господ спустио у и на руке нашеи у срце наше. Само слободним пристанком Најсветије од свих кћери човечијих, Господ се могао у тело и крв, Њоме дарованих, оденути - Господ и Бог наш Исус Христос.

Слобода синова и кћери човечијих је највећа онда кад се повинује Речи Божијој и сагласи се са вољом Божијом.

Слика се одмрзава Маријиним одговором који једном засвагда нама оболелим од првородног греха отварају Пут, сведочи Истину, дарују Живот: “Ево слушкиње Господње-нека ми буде по ријечи твојој!” (Лк, 3; 1-8)

Четвртак

07. Април

Благовести

Објава на фб страници Шилопајска црква

Господе Боже Сведржитељу, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој оваплоти од неискуснобрачне жене и постане човек ради нашега спасења, а послао си Твога архангела Гаврила који је благовестио Његово бесемено зачеће Светој Дјеви Марији, коју је пре векова одредио да буде радионица ове страшне тајне, унапред знане Теби и Твоме савечном Логосу.

Ти сам молитвама Њеним и свих светих Твојих благовести душама нашим, благодаћу Твојом, отпуштање грехова и радост неодузмљиву даруј.

Проповедај мир народу своме, дај нам да познамо пут којим ћемо идући благоугодити Твоме небеском царству.

Милосрђем Сина Твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Петак

08.април

Сабор светог Архађела Гаврила

Објава на фб страници Шилопајска црква

Свети Архангеле Гаврило, који донесе неизречену радост са неба Пречистој Дјеви, испуни радошћу и весељем срце мојегордошћу испуњено.

О велики архангеле Божији Гаврило, ти си благовестио Пречистој Дјеви Марији зачеће Сина Божијег. Објави и мени грешноме страшни дан моје смрти и умоли Господа Бога за моју грешну душу, да би ми опростио моје грехе, да ме не зграби лукави демон и овлада мноме. О, велики Архангеле Гавриле, сачувај ме од свих невоља и свих болести, сада и увек и у векове векова. Амин.

Субота

09.април

Из Акатиста Пресветој Богородици

Кондак 1

Возбраној Војеводје, Побједитељнаја, но јако избављшесја от злих, Благодарственаја, возсписујем Ти раби Твоји, Богородице, но јако и мушчаја державу непобједимују от всјаких нас бјед свободи, да зовем Ти: Радујсја Невјесто Неневјестнаја.

Теби Богородице, Војвоткињо, Која се бори за нас, ми слуге Твоје, узносимо победне захвалне песме, јер смо се избавили од зала. Но и сада, пошто имаш непобедиву моћ, ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо. Радуј се, Невесто Неневесна.

Недеља пета

Великог Часног поста

Глувна

10. април

Преподобна Марија Египћанка

Молитва преподобној Марији Египћанки

О преподобна мати Маријо Египћанко, ти си се до натчовачанских одрицања четрдесет седам година у пустињи подвизавала и до духовног васкрсења постом своју плот умртвила, да би трпећи привремено муке Христа ради, избегла вечне. Будући да имаш смелост пред Богом, моли да нас избави од сваке нечистоте блудног завођења, блудног радовања, сладострашћа, греховног пијанства, и све прљаве и похотне помисли да одагна из срца сваког хришћанског. И да нам у срцу увек гори огањ истинске љубави уместо похоте нечистих жеља и блудних маштања. И кад видимо наочита лица и лепа тела, да не мислимо о похотама, већ о Богу који је Творац све лепоте и који сам јесте Лепота. И да се такође дивимо преображеној и унутарњој красоти, јер је сваки човек икона Божија, зато што је створен по обличју Божијем. О, преподобна Маријо, дај нам благодат да разумемо да Господ створи ту дивоту, да бисмо се непорочно наслађивали њоме и да тако уздржањем прославимо Бога који је и сам неописиво леп, те да не бисмо лепоту скрнавили замрачујући свој ум и прљајући душу своју.

Преподобна и славна Маријо Египћанко, буди увек уз нас и сачувај нас од свег зла у свету: од скрнављења, прељубе, блуда, блудних настраности, опојних твари, мекопутености, помодности, демонске музике, пијанства, раскалашности, побачаја, чедоморства, насиља, злостављања ближњих и даљњих и од свега што нас прља и духовно убија.

Господ наш нека нас сачува и нека нас помилује молитвама Пресвете Богородице, светих анђела и арханђела и преподобне Марије Египћанке и свих светих. Амин.

Понедељак

11.април

Са фб странице Манастир Косијерево

ЦВЕТНА-ШЕСТА СЕДМИЦА ВЕЛИКОГ ПОСТА

Шеста, и последња недеља Великог поста зове се “Цветна” (недеља палми). Током шест дана који претходе Лазаревој суботи и Врбици, кроз Литургију Цркве, следимо за Христом од оног момента када је објавио смрт свога пријатеља и затим кренуо на пут за Витанију и Јерусалим. У недељу увече, на вечерњи дата је тема и тон за целу седмицу.

“Отпочињући са ревношћу шесту недељу поста и објављујући празник палми принећемо химне Господу који долази у Јерусалим у божанској слави и сили да би смрћу уништио смрт.”

Центар пажње је Лазар - његова болест, његова смрт, туга рођака и Христово реаговање на све ово.

Тако, у понедељак ми слушамо: “Данас је болест Лазарева саопштена Христу док је ходао са друге стране Јордана...”

У уторак: “Јуче и данс је Лазар болестан”

У среду: “Данас је мртви Лазар сахрањен и његови рођаци плачу...”

У четвртак: “Лазар је мртав већ два дана...”

Најзад, у петак: “Изјутра дође Христос...да васкрсне мртвог брата (Марте и Марије).”

Цела седмица је прошла у духовној припреми о предстојећем сусрету Христа и смрти - најпре у лицу његовог пријатеља Лазара, а затим Христовој сопственој смрти. Он представља приближавање онога “Христовог часа” о коме је Он тако често говорио и према коме је било усредсређено целокупно Његово земаљско служење.

П.С.

Последњих шест дана пред Васкрс су по значају немерљиви са свим претходним догађајима, па се последња Страсна седмица практично не рачуна у пост, односно она је изнад поста.

Уторак

12.април

Најтрагичније и најболније су духовне смрти. За оне који споља запажају промене код оних који су на смрт болесни смрт може наступити изненада.

А болесник умире изнутра полагано и најчешће без жеље и воље да се избави, савладан силином навика да греши, исисавајући нектар сласти из греха као што би пас срж из пилеће кости.

Затим иде улицом, задовољан и сит, са осмехом на лицу, разговара са људима, куца му срце живо, а он мртав. Мртав човек хода. И васкрснуће у смрт вечну.

Такав сам и ја, први-лицемер и фарисеј. А Цариником се градим. Кад би ме људи видели изнутра, згрозили би се, пљунули би ми у лице и окренули се од мене заувек. И то они најближи.

Гнусоба опустошења је тајна, умутрашња, ближњи за њу не знају. Зато сам равнодушан, свеједно ми је, јер још никог од ближњих нисам изгубио, од себе удаљио сопственим разоткривањем, разобличавањем.

Даруј ми, Господе, да се истински покајем, изнутра се сав заувек и неповратно изменим. Даруј ми да омрзнем себе и своје поступке и непочинства, згазим наговоре на грех, чим закуцају на двери ума и срца.

Среда

13.април

Шумадија у пролеће је Еденски врт. Никада нећемо постати свесни где нас је Господ засадио. Камен на коме врт почива измичемо себи испод ногу, мељемо га у ситан гранулат, сахрањујемо испод асфалтног гроба, хранимо наша похлепна уста, напијамо се, а да се не утолимо уопште жеђ за пролазним и само материјалним. Правимо себи ауто-путеве за пакао.

Време је да се савије свитак овога света и да анђели затрубе у те последње трубе!

Дођи, Господе!

Четвртак

14.април

Са сајта Епархија Шумадијска

Исповест свештенства орашачког намесништва

Из беседе на светој Литургији преждеосвештаних дарова епископа шумадијског Јована:

“Човек ће се покајати и каје се уколико призна да је грешан, уколико призна да је пао, јер ако не признаје човек да је пао, онда он и нема потребу за устајањем. Овде говоримо на првом месту о духовном паду. Човек ако падне са куће, крова, дрвета, ако се не повреди, он ће да заборави тај пад, али ако се повреди, ако још прокрвари, што каже наш народ, онда ће га та рана стално подсећати на пад, па ће стално да преиспитује себе зашто је пао, значи да се није држао добро, није водио рачуна где стаје, шта чини и шта ради, а да ми не бисмо пали, мада је човеку који носи и тело, тешко да не падне, нама је потребно да се држимо за руке Божије које су стално испружене траже наше руке да нас спасу, да нас Господ подигне, да нас Господ учини светима....”

Петак

15.април

Подижем на банкомату новац звани “превоз” (путни трошкови доласка и одласка на посао) и прилази Циганка за коју мислим да тражи неки динар. Међутим, она све увлачи у разговор и креће игра и плес речи погађачких где дух погађачки или увежбаност природног дара чита мапу ми ума и живота. Помињу се душмани, здравље итд. Дајем неку парицу, благонаклоно, улазим у службена кола, она прилази мојој колегиници Јелени и ишчитава њен живот игром реченица. И Јелена пружа неки ситниш и крећемо даље на терен.

После сат времена смо у истој улици са друге њене стране и у супротном смеру на паркингу заустављени седимо у аутомобилу и опет нам она прилази, обраћа се Јелени, са још детаљнијом причом о животу оне којој се обраћа, са изјавом да је предодређено да се поново опет сретну, јер јој у дланове гура травчицу и тамјан као амајлију против урока, јер је то Јелени потребно даби се сачувала од злих чини и очију. Потом је пажња њена поново на мени.

Опет радознало посматрам како дух погађачки функционише или се природни дар испољава, али благодат Божија делује, јер се причестих пар сати раније и већ је у борби са нечистом силом и после мојих пар изговорених речи жена се брзо повлачи.

Остајемо затечени брзином њеног одласка и остасмо тако без амајлије. Сила је велика, заводљива, служи се сликама које свако од нас носи у свом уму и које вероватно и сами духови у поднебесју могу да наслуте како изгледају, како до маште и ризнице њене да допру.

Циганка ми је погодила: нисам ја здрав. И за здравље треба да бринем. Оболео јесам, духовно понајвише, али не тражим себи лека.

Жена има дух погађачки, а ја зачикавачки. Јер, падам и у паду слободном уживам, мислим: падобран ће ми се сам од себе отворити, пашћу на стог сена, активираћу ваздушне кочнице, погинути нећу...

Субота

16.април

Лазарева

Нама, мртвим Лазарима, не преостаје ништа друго до да послушамо и следимо заповест Господњу, из гроба, тек васкрснути, да изиђемо напоље на светлост Лица Његовог.

Недеља шеста

Цветна

17.април

Са фб профила Жарко Меанџија

“Ипак, још није касно!”

Велика и Страшна Седмица пред нама је, драга браћо и сестре. Искористите ове дане за покајање да дочекате Васкрсење Христово убељених душакроз Исповест и Свето Причешће да би се зарадовао вама Господ наш Исус Христос, а не црни ђаво и његове слуге демони који нас кроз грехе у вечни паклени огањ одвлаче.

Искористите време док још није касно и похитајте са васкрслим из мртвих Лазаром да заједно дочекамо са њими јерусалимском децом Господа нашег Исуса Христа који добровољно иде на страдања и крсну смрт да би нас спасао од грехас, смрти и ђавола!

Искористите ово драгоцено време, јер можда другог и не буде. Одлагање покајања је опасна игра са нашим спасењем, са нашим вечним животом.

Драга браћо и сестре, не будимо немарни према нашој души. Она је најскупоценије што имамо, ако њу изгубимо из наручја Христовог боље је да се нисмо ни родили.

Остало је још седам дана до Празника Васкрсења Христовог и већина нашег народа нити је постила Часни Пост, нити се исповедила.

Ипак, драга браћо и сестре, иако већина Срба није постила овај Велики Пост, ипак није још касно да сви заједно и они који су постили и који нису да постимо ову Велику Седмицу и да се исповедимо да би се измирени једни са другима и Самим Богом у миру причестили Светим Христовим Тајнама и тако као браћа и сестре дочрксли у радости и весељу Васкрсење Христово!

Архимандрит Евсевије Меанџија

2.

Са фб странице Шилопајска црква

Молитва Господу Исусу Христу

Господе Исусе Христе, Боже наш, који на висини на Престолу са Оцем седиш, непрестано ношени од Херувима и опевани од Серафима, који си у време док си у телу био на земљи и изволео да седнеш на магаре ради нашег спасења, који си примио клицање од деце и који си у свети град Јерусалим шест дана пре Пасхе дошао на вољно страдање, да Крстом спасеш свет, погребом и Васкрсењем Својим!

И као што тада људи, који су седели у тами и сенци смрти, узеше палмове гранчице и сретоше Тебе, исповедајући да си Син Давидов, тако сачувај и заштити нас, који у овај претпразнични дан, подражавајући њих, гранчице у рукама носимо.

И као што Ти онај народ и деца приношаху: “Осана!” удостој и нас да у псалмима и духовним песмама чистим душама и неупрљаним устима прославимо величину Твоју на дан празника овог и током читаве седмице страдања Твојих и да неосуђени достигнемо да учествујемо у божанственој радости Свете Пасхе и најсветлијим данима Живоносног Васкрсења Твога, да опевамо и прославимо Твоје Божанство заједно са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Велики понедељак

18.април

Са фб странице Манастир Јовања-Ваљево

1.

Првог дана Страсне седмице хришћани који поштују Јулијански календар (?) данас празнују Велики понедељак, празник који чува спомен на дан доласка Сина Божијег Исуса Христа у Јерусалимски храм, где је дошао праћен народом. Ту је затекао трговце који су својом галамом и трком за новцем ометали вернике, те их је, због тога, Исус истерао.

Истог дана Христ је речима исушио дрво смокве без плода, који симболише јудејску синангогу где није било плода, нити закона, већ само његове сенке, али је и симбол људске душе која не зна за духовни плод, молитву и покајање.

Исти дан се обележава сећањена Јосифан сина старозаветног патријарха Јакова којег су из зависти браћа склонила, тврдећи пред родитељима да су га звери растргле, а он се касније спасао и постао владар Египта.

Велики понедељак је дан опроста према обичајима, овог дана треба се покајати, опростити, а децу учити да поштују браћу и сестре. Сматра се даном братске и сестринске љубави.

2.

Кад би данас Христос дошао и ушао у наше цркве и манастире као тада у Јерусалимски храм, многе би цркве и многи манастири опустели, јер у њима не би било више места за трговце, кривотворце и опсенаре и продавце лажних чудеса, душе оних затечених биле би испревртане као столови-мењачнице и испражњене од среброљубља и похлепе.

Живимо у предворју Апокалипсе, огањ очишћујући се разгорева, и свет и творевина Божија нагло стари и пропада, вапи да се преобрази и пређе што пре у облик када “гле, старо прође, све ново постаде!”

Велики уторак

19.април

Са сајта Воанаргес

Синаксар у Велики Уторак

На Свети и Велики Уторак чинити спомен на (јеванђелску) причу о десет девојака.

Господ наш Исус Христос говорио је овакве приче својим ученицима док је улазио у Јерусалим, пред своје страдање. Има и таквих прича које је Он упућивао Јудејцима. А причом о десет девојака Господ подстиче на милостињу, и уједно поучава све људе да спремно дочекају крај. Раније је Он много говорио ученицима о девствености и о ушкопљеницима. Девственост заслужује велико уважавање, јер је уистину велика, али да неко, чувајући једино ту врлину, не би занемаривао и друге, пре свих милостињу, којом светле светиљке девствености. Свето Јеванђеље казује ову причу. Пет девојака назива оно мудрим зато што су девствености придодале обилно и скупо уље милостиње, а пет осталих назива лудим зато што нису имале одговарајућу милостињу, иако је и њих такође одликовала девственост. Оне су луде управо зато што су испунивши веће пренебрегле мање, а стога се ни по чему не разликују од блудница: блуднице је победило тело, а њих-иметак. Кад је пролазила ноћ овога живота, све те девојке задремаше и поспаше, тј. умреше, јер се овде под сном подразумева смрт. А усред њиховог сна, у поноћи, стаде вика, отворише се врата, и оне што су се снабделе обиљем уља уђоше са жеником, а луде, које нису узеле довољно уља, почеше да га траже кад се пробудише. Иако су хтеле, мудре нису могле да дају (лудима од овог уља) јер беше време за само улажење (тј. у брачне одаје); и зато им одговорише: Да не би недостало и вама и нама, боље идите продавцима, тј. сиромашнима, и купите. Али то није изводљиво, јер, због смрти, више није могуће. То, несумњиво, показује и Аврам: у причи о богаташу и убогом Лазару, он говори: Они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу (Лк; 16,26). И поред свега луде девојке, које су дошле без светлости, вапију и ударају у врата: Господару, Господару! Отвори нам. Али сам Господ изговара онај страшни одговор: Одлазите, кажем вам, не познајем вас. Како ћете видети женика кад немате вино милостиње?

Богоносни оци су, дакле, ставили овде причу од десет девојака да би нас научили да увек будемо будни и спремни истинитог Женика дочекамо са добрим делима и првенствено с милостињом, јер не знамо дан и час краја, баш као што нас Јосиф својим примером учи да задобијамо целомудреност, а смоква да увек доносимо духовни плод. Који испуни једно, чак веће, а друго, нарочито милостињу, занемари, тај неће ући са Христом у вечни починак, него ће се посрамљен вратити назад, јер ничег нема жалоснијег и срамнијег од девствености коју је победила страст према богатству.

Жениче Христе, здружи нас с мудрим девојкама, придружи нас Твом изабраном стаду и помилуј нас. Амин.

2.

Господе, неисцрпна Ризницо Дарова, Свештедри Даваоче, даруј ми ум будан и срце милостиво у руке снажне да дарове прихватим и проследим их потребитима и тако не закасним да кроз отворена врата смрти ступим у вечни починак у Твојим одајама брачним, од уља милостиње и добрих дела оних који бише мудри свемирисним.

Велика Среда

20.април

… На 6. часу:

Из Јез 2: 8-10, 3: 1-3

8. И ти, сине човечији, послушај Говорећег ти, не буди огорчавајући, као дом преогорчавајућ, отвори уста твоја и поједи што ти дајем.

9. И видех, и гле-рука испружена к мени, и у њој свитак књижни;

10. И разви га преда мном, и на њему беше исписано и лице и наличје, и уписано беше у њему ридање и жалост.

1. И рече ми: сине човечији, поједи свитак овај, и пођи, реци синовима Израиљевим.

2. И отворих уста моја, и нахрани ме свитком тим.

3. И рече ми: сине човечији, уста ће твоја појести, и утроба ће се твоја наситити свитком даним ти. И поједох га, и би ми у устима сладак као мед.

2.

Све што овде чиним јесте покушај реконструкције поједеног свитка, слаткоћу његову желим да дочарам, у ваарљивој нади да ћу наситити гладне одломцима свитка књижног, медног.

Пророк Језекиљ нисам, делим даровано, супростављам се нереченој и прореченој глади, свитком што се ломи и раздаје, а остаје цео и недељив и храни “...пет хиљада људи, осим жена и деце.”

Велики Четвртак

21.април

1.

Читања на Веч.

Из Јов 38: 1 – 23; 42: 1 – 5

3. …. Опаши бедра твоја као човек; питаћу те, Ти ми одговарај.

4. Где си био, када основах земљу? Казуми, ако имаш разум.

5. Ко јој је положио мере, знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?

6. На чему су стубови њени утврђени? Ко положи камен угаони на њој?

7. Кад створене бише звезде, бозхвалише ме гласом силним сви Анђели моји.

8.Заградих море вратима, када се изливаше из утробе матере своје излазећи;

9. положих му облак за одевање, маглом га препових;

10. И положих му пределе, обложивши запорима и вратима

11. Рекох му: до овде ћеш доћи, и нећеш даље, но ће се у тебе скршити вали твоји

12.Или при теби саставих светлост јутарњу, зора зна чин свој,

13. Ухватити се за крајеве Земље, отрести нечастиве са ње?

14. Или си ти, блато узевши, од земље саздао живо створење и говорећег га посадио на земљи?

15. Јеси ли отео од нечастивих светлост, мишица гордих скршио ли си

16.Јеси ли дошао на изворе мора, по траговима бездна ходио ли си?

17. Отворише ли ти се са страхом врата смртна, вратари адови видевши те, побојаху ли се?

18. Јеси ли научио ширину поднебесну? Реци ми, колика је?

19. У којој се земљи настањује светлост, тами где је место?

20. Хоћеш ли не увести у пределе њихове, знаш ли и путеве ли им?

21. Знам да тад си рођен, и број лета твојих је велик.

22. Да ли си дошао у ризнице снежне, и ризнице града видео ли си?

23. Принадлеже ли теби у час непријатеља, у дан битке и рата?...

2.

А ми се овим и оваквим Богом и човеком хранимо, Њега кроз причешће пијемо. Њему верујемо, у Њега верујемо “рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало...”

Велики Петак

22.април

1.

Објава на јутјуб каналу Старац Петар Денковачки

“Ако носиш нечији туђи крст, ти се уподобљаваш Господу, јер Он понесе гријехе читавога свијета. То је велика љубав према ближњему. Јер ако си се ти заузео за неког грешника да му помогнеш, да видиш колико те напада ђаво, то је страшна борба. Ако сте ви слаби духовно, па не можете да издржите искушења, онда ви мало станите, па опет покушајте.”

Отац Јоил

2.

Тешко мени, ја и свој крст пребацујем на плећа ближњих, слабијих од мене. А када себе треба подвући под туђи, нема ме.

Господе Исусе Христе, Који си у Симону Киринејцу имао помоћника да изнсеш свој Крст на Голготу, даруј ми снагу и вољу и духовни вид и смелост да будем ближњем њихов Симон Киринејац. Не дај ми да будем равнодушан према онима који посрћу под теретом свога крста, јер си ме саздао јаког и стаменог у плећима да и туђи крст могу изнети до исте нам Голготе, јер само на тај начин можемо, свако тад већ са свог крста распет, назрети светли дан Васкрсења.

Велика Субота

23.април

1. Објава са фб профила Петар Петрић

“Сишао си на земљу, да спасеш Адама,

Но не нашавши га на земљи, Владико,

Чак до Ада сишао си, тражећи га.”

Из Прве Статије

2.

И опет, и опет

И сада, као и тад...

Са Господом у Аду

Господе Исусе Христе, чак и овде, у Аду, кад си Ти присутан, док проповедаш благу вест небројеним генерацијама од Адама до Твога силаска у ово страшно место, и док се тмине и ватре адске повлаче и гасе пред светлошћу Твога Лица, као Петар, на Гори високој, касд си Се преобразио, могу слободно да кажем, и знаћу шта говорим:

“Господе! Добро нам је овде бити! (Лк; 9,33)

(На Велику Суботу, 14.априла 2012. године)

3.

Али није нам у Аду ни завичај, ни отаџбина. Зато: хајдемо и ми, не да умремо, већ да вечно живимо с Њим!

Васкрсење Христово

24.април 2022. године

СОЛНЦЕПЕК

Просто не дам себи да верујем

Да ће ми завичај и родну кућу

Спржити огањ са неба

Солнцепек и пропелери

Ударних борбених хелихоптера

Који би да покидају

На ситне комаде

Вунене питоме јагањце

Облака изнад Венчаца

На којима ми се гнездио поглед

Јер ће то тако бити

И јер то видех

У пророчком сну

Не верујем да може

У свитак Анђео да савије

Једном слободном руком

(у другој му труба Судња)

Читаву једну планину

Заједно са планетом свом

Иако су је већ оглодали

Као пречњак од двишчета,

Плећку телета угојеног

Не улази ми у главу

Да лепота пролећног дана

Може некога да жуља

Као каменчић у ципели,

А ми да стојимо немоћни

Пред силом која маринско плаво

Изнад наших глава цепа

Као храмовну завесу

Одозго надоле

Не могу да дам.

Христос Господ и Бог мој

Из Ада нас извукао

У светлост васкрсну

Пролећну

Да подигнемо штит молитве

Лаки непробојни

Крилате ракете

Сатане и сармате

И страву и ужас

У играчке и звончиће

У сарму и руску салату

Све то да претворимо

Излишним учинимо

Ваздушно-космичким снагама

Имена Христовог

Што капље као мед

И тече као песма

Са дечјих усана

Вије се као вапај

Неми уздах

Болесних и немоћних

Гладних и жедних

Слабих престрављених

Имена Христовог

Из мрака блистајућег

У пећинама подвижника

Подрумима страдалника

Васкрсни Господе

И суди земљи

Суд је Твој праведан

Некоме и благ

И не остави нас никада

Да се играмо рата

Рат је игра

Сурова мало

Овде рука

Тамо нога

А глава...

Ко зна!?

Васкрсни Господе

И тамо где си Ти

И слуга ће Твој бити

У дану васкрсном

Пролећном

Вечном

На вјеки вјека

Волећи Тебе

Крај.

Точка У.

2022. година

2023.година

Чисти понедељак

27.фебруар

Почетак поста

1.Тада је Дух одвео Исуса у пустињу да га ђаво куша.

2.Пошто је Исус постио четрдесет дана и ноћи, напокон огладне.

3. Кушач му тада приђе и рече му: “Ако си Син Божији, реци нека ови каменови постану хлебови.”

4. Исус му одговори:

“Неће човек живети само од

хлеба,

већ од сваке речи која излази

из Божијих уста.”

(Мт 4; 1-4)

Живим данас од сваке речи која излази из Божијих уста и оне миришу и врускају као корице од најслађег хлеба, попут оног што памтим из детињства, са којег се подизао облачић паре, док је моја мајка извлачила куком гараве старе, некада плаве емајлиране шерпе из фуруне која се сат времена раније загревала, хранећи се у ложишту шашкама и ситним грањем које је мајка вешто и брзо убацивала на пламен настао од новинских листова “Политике” коју смо куповали петком због ТВ додатка, хлебом који је увек мало прегорео са доње стране, те је мајка изгорелу покорицу са тако врелог хлеба, једног по једног, стругала кухињским ножем, док су се око њених ногу врзмале кокошке, кљуцајући мрве из траве непогрешиво, а моја сестра и ја смо са друге стране прихватали остругане, вруће округле или издужене векне, зависно од тога који су облик шерпе имале, па га колико толико и задржале, обзиром на честу употребу и температуру и читав процес кроз који су пролазиле, а претходно унутра премазаних танким слојем свињске масти да се тесто не хвата и да боље клизи док расте над рајским огњем и смиреним, загашеним пламеном.

Уторак

28.фебруар

Овај почетак је тражење оговарајуће метафоре, слике којом бих започео великопосно путовање, а да ми самом не буде досадно за неко будуће прелиставање и читање. Мени, а камоли неком другом, коме овај дневник, некад, једног дана, доспе у руке.

Тримирје је. Чак ни на посао нисам отишао. Као да сам болестан. Изговор ми је био, тек форме ради, промена начина исхране и њен утицај на пробавни систем, што је и одговарало истини, али из супротног разлога, јер су Беле покладе биле у пуној мери опроштај од мрсне хране.

Ослушкујем и пратим како ми тело реагује кад му се закине вешаствено пиће и храна. Мучнина, главобоља (недостатак кофеина), малаксалост, болови у мишићима кад чиним оно мало јадних мојих метанија. Промена је, самовољна, али нужна и у молитвеном правилу. Молитве ми иду сада више на бројанице. Исусова. И Богородици. И светитељима. Могу боље да се усредсредим на речи. Мање ми се расипа пажња. Само једнако држим псалтир. Све ме боли, али се стишавам, миран сам.

На Великом Канону опет сам посредно преко транслације уживо из манастира свете Јелисавете у Минску, јављају се и прве сузе умиљења. Можда, ипак, има наде и за мене, да се покајем и будем макар мало онакав каквог ме Бог жели.

И јуче поподне, после одслушаног Канона, отпутовах у сан на дуга два сата. Као апостоли у Гетсиманском врту. Хоћеш, а не можеш остати будан. Велика је и страшна промена искочити из свакодневице и покушати да се сав окренеш Христу. Кад си неприпремљен за то, падаш као покошена трава. Засад, срећом, само у сан.

После буђења до касно у ноћ бдих и прочитах књигу “Јуродиви” издање манастира Суково. Не бих могао бити јуродив. Осим себе ради.

Одатле издвајам један пасус о завршетку подвига Христа ради јуродивог Атанасија Андрејевича-Сајка:

“Старац је умро у седамдесет шестој години. Нико није био крај њега кад је заувек одлазио.

Сахрањен је у Орелу, на Креститељском гробљу, било је много народа, до гроба се није могло ни проћи. Стално је певан ускршњи тропар: “Христос Васкрсе!” Пролеће је било у јеку, сијало је сунце, цветала је дивља трешња, певале су птице, певали су људи.

Сетих се како је старац једном рекао. “Живот је дар Божији, треба га високо ценити, лепо је живети на земљи.”

А онда шапатом тихо додаде: “А у земљи - још боље.”

Среда

01. Март

Причестити се пређеосвећеним даровима после два дана поста у изворном смислу речи значи чулом укуса - телом својим, непцима, језиком, грлом - осетити како је сладак Господ.

Касније, за посном трпезом, овом вешаственом, уопште првом после поклада, можда први пут у животу истински, из срца благодарим Богу за храну и пиће и све и са трпезе бива и на чулном нивоу, укусом спознато, ослађено и благословено Његовим присуством - унутар тог хлеба, воде, соли, поврћа и воћа.

Четвртак

02.март

Сва ујдурма око француско-немачког плана за решавање статуса Косова раслабује вољу за отпором таквом пкану којим се де факто од стране Србије признаје лажна држава Косово.

Стратегија кувања жабе је успела. Нисмо као народ кувана, већ раскувана, распала жаба. И отпор се тренутно одвија пре свега у затвореној лобањи сваког Србина где кроз уста , кроз стиснуте зубе, процеди се само псовка упућена оном који влада и одлуке самовољно прихвате, доноси, план прихвата. Опште безнађе влада.

Трибине државотворне опзије, како она себе назива, одвијају се унутар зидова раних скупштинских и биоскопских сала, усијавају се друштвене мреже од силине исказаног родољубља и патриотизма на речима.

У срцу знамо да смо одавно издани и изгледа да се свете српске земље одричемо и умом и срцем. Они који исказују отпор томе у својим изјавама и причама о намерамо како ће светињу да бране, као да ни сами не верују о оно што говоре и у делотворност преласка са исказаних речи на дела, акцију, као да желе да се прикажу да су они дали све од себе да издају не дозволе. Све се изгледа своди на још један политички театар.

Молебани се чине исто унутар цркава и храмова. Молитва Господу је потребна, али дела одбране немамо.

Као да се заташкава, стишава свака побуна и као да свету српску земљу олако препуштамо туђину у руке. И под ноге. Дарујемо је олако, а скупо смо је платили, животима наших предака.

Само нам наши свети из Небеске Србије могу помоћи, ако они умоле Господа да се догађаји ван наших граница окрену у нашу корист, али је и питање да ли ћемо то и онда препознати и да ће они које изабрасмо да нас воде изабрати да раду у народну, а не више само сопствену добит.

Све што нам се дешава јесте по Божијем допуштењу и и као у огледалу можемо се видети какви смо, да нам оно што је најсветије и што чини срж нашег народног бића бежи из нас, исклизава из наших несветих руку.

2. Литије за одбрану Косова и Метохије организоване од стране удружења које баш и немају неке тесне везе са Црквом. Где нема патријарха, епископа, свештенства, народ заиста лута као изгубљена овца без пастира.

Ометајућим таласима теледиригованим из центара безбедносних служби литије врло лако бивају скренуте као дронови на ратиштима у бездан и беспуће пацифизма. Млако је то све, ни студено, ни вруће и зрело је за избљувавање.

Петак/субота

03/04. Март

Дођи, Господе!

Од свега сувишног чему нема места у Твом присуству чистим се.

Примам Твоју Реч у себе, њом се купам, она ми је бања. Чула су ми отворена и срце ми пева у чежњи за Тобом.

Господе, дођи и из невидљивости Своје пређи у облик видљив као што си обећао. Дођи на облацима, са војском анђела, а ми ћемо се ка Теби узнети, лаки, у ваздуху. Узнеси и нас Себи, ако смо ти преостали, успори нас у хитању ако заборавимо на уснуле, јер и њих треба Теби привести. Слух нам отвори да препознамо знак дат звуком анђелске трубе, њихов повик, да бисмо чули Твоју заповест.

Даруј нам да бдијемо и будемо трезни, да не спавамо и да се не опијамо ни онда кад је дан, ни онда кад је ноћ.

Ако смо синови дана и ако се на нама сија оклоп вере и љубави, ако смо под кацигом наде на спасење, молимо Те, Господе, дођи, не окасни, док још има оних који не погибоше, док још има ко жив у телу свом да се узнесе у ваздуху Теби у сретање.

Недеља православља

06.март

На Нетфликсу у серији епске фантастике под називом на хрватском: “Сјена и кост” на крају прве епизоде испоставља се да је главна јунакиња Призиватељ Сунца.

Тако смо и ми, православни хришћани, призвани да не само у овој недељи спомена на победу православља будемо Призиватељи Сунца Правде, Христа Бога нашега.

Понедељак Пачисте седмице

07.март

Задивљен сам начином како Господ управља светом и догађајима у њему. Да је до нас, сва пророчанства везана за ово наше време остварила би се у целости и у свој својој трагичности.

Али Господ задржава, не дозвољава да склизнемо у бездан ништавила, несреће и бесмисла.

Гледам беседе и снимке на јутјубу од пре годину или две и живим у спознаји неизмерне милости и човекољубља Божијег, ма колико ми били грешни и пали, ма колико свет био потопљен у сатанске енергије, ма колико смо се у свом лудилу распојасали, отварајући широм врата свог срца демонским силама, прихватајући сад већ без испитивања сваки њихов наговор.

Господ Исус Христос као наш Творац, нас у тело Божије Речи обучене како нас је у беседи на Торжество Православља дефинисао свети Ава Јустин, штити нас и штеди до краја. Кад бисмо тога били свесни и макар му мало због тога, ако ни због чега другог, заблагодарили, због тога што није допустио да нас спрже разуларене силе зла својим кинжалима, химарсима и солнцепецима, мислим да би нас Он удостио препорода и преображаја све творевине у непроменљиво трајно добро духовно.

Да би Богу заблагодарили научимо се пронаћи силу скрушености, покајања и имајмо чисту намеру и непоколемљиву вољу да се променимо, смиримо, покајемо и препородимо уз Божију помоћ. Што нас буде више у заједници препорођених у Цркви Христовој и свет и творевина око нас ће се обновити и преобразити, биће одраз нашег светлог духа, наше пробуђене беле душе.

Уторак

07.март

1.

Данас ујутро, нешто пре пет сати, на јутјуб каналу Агиорит је осванула нова објава: “Старац Елпидије у Србији” беседа оца Елпидија приликом његове посете манастиру Благовештење у Страгарима.

У ковитлацу апокалиптичних пророчанстава и слика предстојећих несрећа и катастрофа, издваја се блистава очева порука-молитва којом се можемо заштитити од сваког зла: “Исусе мој, волим те.”

Спасава нас не само вера, већ и апсолутно поверење у нашег тројичног Бога, у љубљеног Исуса.

Господе Исусе Христе, Боже мој, буди духовно огледало наше и заштита, бедем између нас и сатанских “ракета” од данас, од сад, па до века!

2.

“Само љубав према Богу је та која може да одреди ваш однос према Светом Причешћу.”

Старац Елпидије

“ Бог може да нас има у Свом срцу, у Свом наручју или да нас држи за руку.”

Исто старац Елпидије

То колико ћемо бити блиски Богу зависи од нас.

“Наш Бог је Бог наших срца, а не Бог наших стомака.”

Среда

08.март

Не знам о чему бих могао да пишем. Данас ми је дан пун жена и цвећа и књига и речи и предела и пролећа.

И кад се по потреби посла изместиш накратко из места пребивалишта, промена и нови утисци пријају.

Дан отпочне молитвеним правилом и даље не знаш куда ће те дан повести, ходаш по житејскоме мору лаган, ходаш по води, не сумњаш, пун си вере.

Колико ће то да траје, не знам. Лепо је знати да можеш, да си се усудио да искорачиш у таласе са палубе лађе где си сигуран и где те неко други води, лађом кормилари пут сигурне луке.

Четвртак

09.март

Прво и друго обретење

главе светог Јована Крститеља

Господе Исусе Христе, Сине Божији, оприсутни се у мени.

Господе Исусе Христе, Сине Божији, научи ме како да из руке којом ме водиш, преко твог наручја и загрљаја, доспем у Твоје срце, научи ме како да Те волим.

Господе Исусе Христе, Сине Божији, ради љубави Твоје Мајке, даруј ми да осетим и спознам да је наш небески Отац нама и Отац и мајка, да нам се кроз Тебе у Духу Светоме сав дао, да нас је све обујмио Својом очинском и мајчинском љубављу.

Господе Исусе Христе, Сине Божији, Ти можеш да допустиш да се догоде катастрофе: братоубилачки ратови, пожари, поплаве, земљотреси, глад, страдања сваке врсте, али Те молим да тога буде само у оноликој мери која би нас преумила, увела у покајање, а ако и та мера страдања превазилази наше снаге, снаге оних који ће претећи, умањи страдање, ни нашу малу патњу ни Твоје жалостиво срце неће моћи да поднесе.

Господе Исусе Христе, Сине Божији, знамо да до крајњих граница, поштујеш нашу слободну вољу по којој нас препознајеш као Своју децу, али немој да нам дозволиш да је искористимо за самоуништење, да читав свет као творевину Твоју у ваздух до космоса подигнемо.

Господе Исусе Христе, Сине Божији, већ сад порази Сатану, тако да он и његова пала војска престану да свој пад пресликавају на нашу земаљску раван, усељавају у наша земљана срца, немоћна да им се одупру, иначе паду склону вољу, да одустану од тога да небивало и ништавило упрестољују као врховни принцип, зацаре себе као псеудобожанства, идоле за обожавање, лажну златну телад.

Господе Исусе Христе, помилуј ме.

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног.

Господе Исусе Христе, Сине Божији, Богородице ради, помилуј ме грешног.

Господе Исусе Христе, Сине и Речи Божија, Богомајке ради, помилуј нас грешне и сав Твој свет.

Свети Јоване Пророче, Претечо и Крститељу Господњи, чијег се обретења главе данас сећамо, моли Бога за нас.

Петак

10.март

1.

После још увек благих претпролећних пљускова ваздух кога дишемо чист је и миомирисан.

У предворју Апокалипсе треба да заблагодаримо Богу за сваки овакав дан, за сваки трентак када нам се најскупље ствари, твари и појаве које узимамо и користимо здраво за готово: вадух, сунце, кишу, дашак ветра, мирис, траве, цвећа, цвркут птица дарују бесплатно. Колико још, зависи од Бога и нашег преумљења.

2.

“... Једне ноћи, свештеник са којим је служио, угледа свог ђакона као живог.

“Ђаконе, па ти си умро!” рече му свештеник у чуду.

“Да, оче!”

“Како?”

“Лепо, ја сам у рају!”

“Како се то збило. Реци ми?”

“Причестио сам се светим Тајнама истог дана када сам умро.

Мноштво демона је било око мене. Галамили су, али се нису усуђивали да ми приђу, због светлости коју сам имао у себи.

Тајна је у томе да свако ако се причести на дан своје смрти без суђења стигне у вечни живот.”

Стефан Каруљски “Знаци краја света” страна 37,

издавачка кућа Духовни луг

3.

“... на основу свега, сваки хришћанин треба да зна да помажући тешко оболелом у било чему, одлази из овог света са његовом молитвеном заштитом.

Наравно да мора и сам да се стара да не упадне у грех, него да настави са добрим делима -како би кроз њих очувао веру.

Анђели долазе са небеса - само ако их Господ пошаље. Сатана долази кад хоће - да би нас ометао. Међутим, светитељи и мученици долазе и приступају нам кад год зажеле.

Кад умире хришћанин, Господ шаље два анђела. Један је анђео чувар, а други онај који узима душу. Ако се неко разболи и види само једног анђела- то је знак од Бога да неће умрети.

Насупрот, ако види два, то значи да се крај приближава.”

Исто, стране 39 и 40

Субота

11.март

“Шта је ваш живот? Он је као магла која се закратко спусти, па се потом разиђе.”

(Посл. Јак. 4, 14)

Недеља

посвећена

светом Григорију Палами

12.март

Господе Исусе Христе, Сине Божији, просвети и моју таму!

Понедељак треће седмице поста

13. март

Проба хора “Неуме”

При Центру за културу Сопот

Нотни запис

Победна песма

Светог владике Николаја Велимировића

Приредила за хор: Татјана Ристић, диригентица хора

(извођач- почиње Катарина Марковић-сопран)

1. Ево Господа с' Војскама иде, душмани наши нек се застиде!

(Катарина Марковић, Катрин Шепетковски - сопрани)

2. Нек се застиде, нек се покају, гле Војске Неба како блистају!

(Катарина Марковић, Катрин Шепетковски, Светлана Живановић-сопрани)

(Милица Стојановски-алт)

3. Како блистају, како се 'оре, слежу с' пред њима високе горе.

(Катарина, Марковић, Катрин Шепетковски, Светлана Живановић, Александра Дудуковић - сопрани)

(Милица Стојановски, Јелена Васић, Катарина Великић-алт)

4. Високе горе, и горди цари, гле иде Господ да се зацари.

(Сви сопрани; сопран први за терцу више, сопран други главна мелодија)

5. Серафим напред, па Херувими, сва земља гори, сав свет се дими!

6. Сав се свет дими, тешко се дише, радост и ужас ко да опише!?

(Прикључује се тенор и глас у пратњи гласом на “О”)

7. Ко да опише чудо чудеса, кад земљу грешну стегну небеса!?

8. Стегну Небеса својом близином, тад земља плоду слична је гњилом!

9. Војске за војском из Неба ничу, Ангели трубе, праведни кличу!

10. Праведни кличу. “Ево Господа!” Нека исчезну небо и вода!

11. Земља и вода нашто нам више? Гле сад се збива што Писмо нам пише!

12. Што Писмо пише све се догађа, ново се Небо и Земља рађа!

13. Ево Господа, устајте људи,, ево га иде свету да суди!

14. Свету да суди, стадо да лучи, од стопа свемир тутњи и хучи!

(Само тенор и бас)

15. Тутњи и хучи земља и небо, шта ће нам сада злато и сребро?

(Adagio-сви)

16. Земља и небо нека почине, а Ти нам блистај, Божији Сине!

Уторак

14.март

Сви монаси Кијевско-печерске лавре треба да напусте територију манастира до 29. марта. Крстови на куполама храмова где су служене литургије расколничке Православне цркве Украјине коју је својим Томосом признала Цариградска патријаршија поцрнели су као видљиви знак опомене Божије пред наступајући Божији гнев.

У обраћању митрополита Павла, настојатеља обитељи Кијевско-печерске лавре на челу све братије се, између осталог, могло чути и да Апокалипса почиње од Украјине. Наша почиње од Косова и Метохије.

Старац Елпидије приликом своје посете Србији у манастиру Благовештење говори да Американци држе Косово као запаљену буктињу коју могу, по потреби, да искористе да запале цео Балкан, а можда тако и цео свет.

Ко се ватром игра, у огњу ће изгорети.

Среда

15.март

Отац Петар Петрић сведочи о тишини унутар Кијевско-печерске лавре, какве је досад није било.

Код нас у Србији сви смо се нешто скупили, смањили, сапети смо, руке и ноге су нам у веригама, ишчекујемо такви будуће догађаје.

Није само он издајник. Сви ћутањем и пасивношћу исказујемо своју немоћ и издајемо с њим на челу Косово и Метохију као једино свето место које нас окупља и држи заједно да се не распаднемо у гомилу појединаца који тумарају унаоколо без смисла и циља.

Бије се невидљива битка. За душе у наше име и корист ратују зато светитељи и мученици наши кад ми не умемо и не смемо, немамо снаге на подигнемо штит вере и оклоп спасења, да одбранимо светињу и од наше најгоре верзије себе самих, бивших Срба, а не само од непријатеља.

Није још битка решена, није још све неповратно изгубљено. Три секунде је до поноћи. Можда се пренемо из сна и летаргије, омаме и колективне хипнозе, можда неко пуцне прстима испред наших очију, изведе нас на светлост дана где ћемо спознати да смо сами себи највећи душмани и непријатељи. Можда поново осветламо образ, свету покажемо своје право лице, обновимо Косовски завет, избегнемо Лазареву клетву...

Четвртак/Петак

16/17.март

1.

И данас, поготово данас, важи истина за сваког Србина и сваку Срп(Б)кињу:

“Ко се не држи Косовског завета, стићи ће га Лазарева клетва.”

2.

Подељена на фб успомена од пре девет година:

Јавна служба(фб страница), 15. март 2014. године

“Да би уништио један народ, мораш прво сасећи његове корене.”

Александар Солжењицин

Субота

18.март

1.

Са синоћњег националног окупљања “Србија брани, памти и не да” у Београду са бине испред споменика Цару Николају издвојила се једна порука, наведена је мисао једне песникиње: да смо доживели тренутак да морамо да бранимо отаџбину од државе.

2.

Кад видиш и будеш свестан колико једни другима не верујемо,колико сумњамо у намере оних који макар на речима бране Косово и Метохију, и то речима које се донекле разликују од начина како ми видимо ту одбрану, спознамо да се у свима нама наизменично скрива и открива наше удбашко лице, јер истина је само једна-моја и само је мој пут-пут исправан.

Мало, па мало из масе народа на окупљању било оних неутврђених и колебљивих у вери, било незнавених и екстремно зилотски оријентисаних излети питање: “Где Је Црква? Где је Патријарх?”

Веру нам исповеда и сведочи видљиво монах-немонах Антоније са својим присталицама у својим литијама, полиција и снаге државне безбедности хапсе га и склањају са улице по потреби и процени да он може бити искра и варница да запали ватру, разбукта пожар гнева у којо бии изгорео колонијална конструкција управљања власи и њихових ментора.

Пљује се по Црви,а епископи прозвани ћуте. Сладе се над нашим душама и у њима угнежденим стастима гнева и осуде демони разни. Можда ови чиреви морају овако да пукну у лица пред свима да би се очистили, да би искушења претрпели.

Црква и кад ћути, гласно ћути. Оно што је за Косовои Метохију имала да каже, давно је рекла, ко је имао уши да чује, он је чуо. Дела за народ доле на Косову и Метохији могу да говоре уместо речи, ко жели то да види-види. Отаџбину бранимо ми који смо Њено тело, са Христом Који нам је Глава. Од нас сваког појединачно и од наше вере, молитве, делања зависи да ли ћемо нашу отаџбину одбранити када је издају они који Црква нису и не познају је.

Цркву нећеш наћи у буци, метежу. На улици хоћеш, у литији са благословом где су заједно епископи, свештенство и верни народ. Наћи ћеш је у олтару, у литургији, у осами и тишини, у својој клети где ћеш иза затворених двери молити Господа, и онда ће те Господ чути, твоје молбе испунити. Ако завапиш за милост за своју земаљску отаџбину да је не комадају, уништавају, понижавају, Господ ће те сигурно чути и услишиће те. Не треба ти онда да питаш Патријарх где је да те заступа, зови свете из свог рода, они су брзи, престолу Господњем слободни да приступе, Богу су мили и њихову молбу Господ са уважавањем прима, нека заступе и твоју.

Непотребно је пљувати у лице Христу, мада је и то природно стање које се преноси и на верујуће, јер је то твоје лице. Пљување по лицу Цркве оличене у Патријарху, такође је пљување у лице Христу, па ма шта мислили о поступцима, о чињењу Патријарха и епископа. Верујући Србин то никада није чинио, а јесу непријатељи Цркве, па и браћа по крви, по нацији. Ако то не увидимо, бојим се да ћемо се једино кроз огромно страдање “поштеђеног остатка” једино очистити, да ће нас такво страдање једино довести до свенародног преумљења и покајања.

Крстопоклона недеља

19.март

1.

Кресту Твојему поклањајемсја, Владико

И свјатоје Воскресеније Твоје славим....

На литургији светог Василија Великог

2.

Објава на фб профилу Манастира Бањска

“На Крстопоклону недељу износи се крст на средину цркве: поклонимо се Крсту, целивајмо га и сетимо се смисла Крста Христовог. Шта нам говори, на шта нас позива Крст Христов? Да се сетимо Крста као избора. Избора од кога зависи све у свету и без кога је све у свету - тријумф зла и тмине. “На суд сам дошао у свет овај”- говори Христос. На том суду - суду распете Љубави, Истине и Добра - стоји свако од нас.”

Александар Шмеман “Тајне празника”

Понедељак четврте седмице поста

20.март

1.

Противник делује и побеђује кроз прихватање помисли. Смеша је са неодољивосћу жеље коју машта украси и нашминка, у спољашњу лепоту обуче да више немаш куд него да је у наручје узмеш, уз њу се сав свијеш.

Нерадни дан ти буде сенка и оно што си скупљао и благодат скривао јаким ударцем учини да се проспе из руку пред ноге у прашину и блато, и тако ти учини уложени труд узалудним,

Сласт жеље често бива јача од све пажње и будности.

2.

Глад је у неким деловима дана неиздржива. Као и жеља да се зарони и утопи у женском мору.

Супротан пол привлачи као што никад не би ван поста, уздржање балансира на конопцу као артист у шатору циркуса животног изнад бездана мутних и аморфних жеља, разјапљених, гладних, урликајућих чељусти чудовишта, чељусти пуних ситних, оштрих зуба која стоје на улазу још једног бездана од црвеног меса и пулсирајуће крви.

Неко дивље, невидљиво биће би да продре у тебе, а ти би да из себе изађеш и продреш у прву жену која би те хтела примити, јер те сопствено тело издаје и распиње те палим умом и нераскајаним гресима. Твој дух се, стиснут, као испод стене, копрца и жели да га обасја светлост дана, а не да лежи у црвљивој тмини и зато као свети Григорије Палама вапиш и једино што сад умем то је да то чиним: “Господе, просвети тему моју, нека ме скину већ мртвог са овог крста тела!”

Уторак

21.март

“Првих дана пролећа предео се овде непрестано отвара у свим смеровима, у недељама пре него што зеленило почне да избија, док на дрвету још нема лишћа нити на земљи биља, као да је још зима, а сунце сија летњом пуноћом и светло се слободно простире, јер нема ничега да му се испречи, ни класје ни траве, ни крошњи, нити било чега другог што расте и што, чим се појави, ствара мање просторе и чини одређена места. У пределу тих пролећних дана као да ниједног места нема, несагледив је простор по небом, кроз који светлост пада.”

Карл Уве Кнаусгор “У пролеће” страна 135 , издавач Боока

Овакво је и моје пролеће и такав си и Ти, Пролеће моје!

Да ли ћу те , овако описаног икада више доживети, да ли ћеш ме са Собом, несагледивом Светлошћу која с Неба пада, икада више као сада обујмити, а да простор не заузмем, нешто или неког од Светлости Твоје не заклоним !?

Да ли ће имати за мене, за нас, поново Тебе, пролеће моје и наше !?

Среда

22. март

Светих четрдесет мученика севастијских

Насигурније је живети дан за даном. Један дан је као један живот.

Од јутра до поднева сам у манстиру Никоље, на манстирској слави.

Онда се затворим у своју келију у свом стану, далеко сам од вреве у потри после Литургије пређеосвећених дарова и скромне, као што приличи, славске трпезе. Носим Господа у себи којим сам причешћен, дан се приближи свом крају, светлост се повуче, помисли нагрну и потонем у сан поново као у малу смрт.

То је мој живот. Хоћу ли умети сачувати и умножити примљену благодат пре него што ме Господ себи позове, пре него што се из мале преселим у смрт која не буде само метафора?

Стрепим од тога да ме са друге стране Господ Бог мој и наш неће познати, да ћу бити одвојен далеко од свог дома као што сам цео свој живот, да ме ниједна обитељ неће прихватити за свог и да ћу живети сам на неком мрачном и глувом месту, где се Бог не слави појањем и песмом, химнама узвишеним, где се за Бога и не зна и не жели да се чује, где црв не умире и где је патња и мука вечна, а плач непрестани.

Четвртак

23.март

У намери сам да помогнем да се скроз озакони дом у коме не бивам и у ком Весне и мене нема и никада нас више неће бити.

Овде излажем хронологија домова у којима сам живео неко време, а да нисам избегао из њих због несреће ратних страдања, већ по другим силама и нужностима, јер како то лепо каже отац Иларион Ђурица да смо сви избеглице из Царства Небеског, па нам промена места где пребивамо бива природно стање.

Од рођења 1971. године до рецимо 1973. године - Врбица- кућерак који су само моји родитељи користили је са две собе над подрумом. Живимо у једном дворишту у породичној задрузи са дедом, бабом, стрицем стрином, братом од стрица и двема сестрама. Кућерак више не постоји-срушен је- носеће и попречне греде су биле дрвене, зидови пуњени блатом и плевом у оквиру од танких дрвених мотки, бибер цреп је покривао кућу, а прозори су имали гвоздене решетке унутар оквира како се то раније уграђивало по сеоским кућама у Шумадији.

Од напуштања огњишта од стране мојих родитеља 1973. године до 1977. године- Ђикино брдо, Војводе Живојина Мишића број 32 у Аранђеловцу - још мањи кућерак од једне просторије у коју је стао сав намештај и покућство из Врбице - толико га је било и толико су га са собом понели; и она више не постоји, урушена је од старости и ништа није од ње остало, чак ни плитки темељи у дворишту мог прадеде по мајци Радивоја. Ту се родила моја млађа сестра Славица и ту смо живели нас четворо - место где су се свесно упијали први животни утисци.

Од 1977. до 1990. године - Врбица: саграђена нова, невелика кућа од седамдесетак квадрата у Врбици, у воћњаку који је припадао мом деди по оцу Стојану недалеко од кућице саграђене 1950. године, кућице расформиране и поново саграђене, пребачене из Гараша кад се упокојио муж очеве тетке Олге, а она се вратила родитељима и где је од тада живела заједно са својом мајком, мојом прабабом Миросавом до њеног упокојења 1981. године (прадеда Танасије се упокојио одмах после рата). Ова кућа у Врбици би се условно могла назвати домом моје душе и већ сад замишљам кад будем умро да ћу у првим данима након упокојења пре коначног растанка са овим светом исти посетити, помиловати нетварним прстима зидове, благословити њене тадашње укућане, наравно без њиховог узнемиравања и свесности да сам ту присутан.

Од 1990 до 1999. године улица Агостина Нета на Новом Београду, неколико месеци 1990. године код мамине тетке Наде и тече Љубинка-Шиље до добијања места у студентском дому Патрис Лумумба , шести блок; ређају се студентски домови Карабурма, студентски дом Лола-соба 108, Патрис, трећи блок, Лола поново, соба број 207, поново дом на Карабурми, студентски дом Рифат Бурџевић на крају студирања, повремено бивање и спавање у Дому железничке школе и на Карабурми за време спремања дипломског испита, као и враћање често у Београд било где и код било кога због постојања грчевите жеље за останком у Београду.

Од 1999 до 2004. године, Врбица - кућа је зрела за реконструкцију.

Од 1.августа 2004. до фебруара 2005. године после женидбе Весна и ја живимо као подстанари у Аранђеловцу у улици Алексе Шантића број 10.

Од 2005. године до 25. децембра 2012. године реконструишемо и дограђујемо кућу у Врбици, уз све дозволе, сем употребне, одакле бивамо у дану катапултирани на чудовишни начин од помахниталих демонских сила кроз никад залечен и залечив сукоб снахеи мој са мојим родитељима.

Од 2012 до 2015. године Сеничани, Аранђеловац, Стевана Синђелића број 9 живимо заједно са Јездимиром и Радојком, Весниним родитељима.

Од августа 2015. до децембра 2017. године подстанари смо у стану Станимира Липовца на адреси Иве Андрића број 9, на три минута од зграде општине у којој радим. Станодавац се за време нашег становања и упокојио у свом дому у Београду и тада смо већ почели да реазмишљамо о томе да купимо на кредит свој стан, па чак и овај у коме смо боравили, иако је он био руина, али смо га осећали као свог, иако је Весна осећала и виђала присуство ранијих станара, где се могло заиста наслутити да су овде у овој згради живели људи који никако нису могли бити срећни, већ су били тешких животних прича и судбина и које као да је земља и овај животни простор нечим заувек везао.

Двадесет петог децембра 2017. године одлучујемо да купимо стан покојне баба Даринке, мајке мог колеге са посла Живојина, грађевинског инспектора, те тако и чинимо и у њега се усељавамо крајем фебруара 2018, године, а заједно са станом купујемо наслеђени мир тог животног простора и мир све зграде у улици Кнеза Михаила број 88 у насељу са најчуднијим именом Загуан, само што овај стан и после реновирања и прилагођавања његовог изгледа нашем сензибилитету, никако да осетимо својим.

Тако путују наша тела са привезаном душом из простора у простор испод крова са две и четири воде до испод крова равног и чекамо обећано - да се уз нашег оца Серафима, са исписаним нашим именима на светлосној плочици уселимо у његову обитељ, тамо једног дана, са оне друге стране, у рајским насељима, ако нас он пред Господом својим молитвама заступи, за то замоли.Тек онда ћемо се уз нашег духовног оца у Христу после дугог тумбања овом долином зноја и суза и горког смеха и скрасити.

Петак

24. Март

Свети кијевско-печерски оци, молите Бога за своју Лавру и за свој народ.

Свети српски просветитељи и учитељи, преподобни оци, кнежеви, деспоти, краљеви и цареви, свети српски исповедници, мученици и новомученици, свете матере наше и сви свети молите Бога за сав српски народ, а посебно онај страдални на Косову и Метохији, за монахе и монахиње у манастирима у тој светој српској земљи.

Свети српски новомученици, војници и чувари отаџбине, страдали приликом агресије Нато пакта на нашу земљу 1999. године, молите Господа да сачува све наше светиње и сав простор Косова и Метохије, да они остану да припадају нама, нашој отаџбини, не дозволите да га га туђи и домаћи душмани од нас и из нас отму.

Ми снаге немамо, ни моћи, зато умолите ви Господа да нас помилује и поштеди Свог гнева. Уколико је потребно да страдамо да би се покајали и очистили, умолите Господа да то страдање не буде преко наших снага да можемо да га истрпимо, а ако и мора да тако буде, нека нам дарује моћи дуготрпљења до коначног преумљења.

Свети оци и матере наше православне, молите Бога за читав овај свет што у злу лежи. А кад не лежи, ка огњу хрли као без душе.

25.март

1.

Поминовение усопших.

2.

“Никог другог не повредимо до сами себе када се осећамо увређено; носимо у души киселину, иако она не изједа ништа, сем оног суда у којој је смештена. “

Весна Голдсворти “Господин Ка”, страна 89, Геопоетика

3.

“Једино што је исправно рећи у лице смрти јесте: не данас.”

Исто, страна 95

Недеља средопосна

26.март

Са фб зида Иван Јовићевић

“Пењите се, пењите, браћо!

Храбро постављајте лестве у срце своје, слушајући онога што је говорио: “Ходите, попнимо се на гору Господњу и у дом Бога нашега” (Ис, 2,3) који усавршава ноге наше да буду као у јелена и који стоји на висинама (Пс 17,34) да бисмо постали победници на стази Његовој!

Трчите, молим вас, са оним који је говорио: Потрудимо се сви, док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноте Христове (Еф. 4, 13) који, крстивши се у тридесетој години видљивог узраста, достигао тридесети ступањ мислене лествице.

Јер, Бог је љубав.

Њему приличи песма, Њему власт, Њему сила, пошто јесте, и беше, и биће узрок свакога добра у бесконачне векове. Амин.”

Њему, као што приличи, даровасмо песму, отпојасмо хвалу, благодарисмо Му за све ниспослане дарове у Светој божанској литургији светог Василија Великог, а у спомен светоме преподобном Јовану Лествичнику у манастиру посвећеноме светим арханђелима Михаилу и Гаврилу на Тресијама испод Космаја.

Њему који је и узрок свакога добра и умиљења и плача служитеља свете литургије на посредничкој молитви светог Василија Великог, Њему, који јесте и беше и биће, нека је слава и част и величање у све векове. Амин.

Понедељак , пета седмица поста

27. Март

1.

Са фб странице “Духовници, подвижници, аскете”

Трска хитрог писара 3.0 послато пре 1 дан

“Ако се неко не сједини са Господом Исусом овдје, никада се с Њим неће сјединити” Симеон Нови Богослов

2.

Са фб странице Пријатељ Божији - Православна фондација

“Савест је честица у твом срцу” Свети Гаврило Грузијски

Уторак

28.март

1.

Са фб странице Пријатељи Манастира Хиландара копирам на нашу Православна духовна музика и поуке

Игуман Методије о посту и припремама за празник Васкрсења Христовог

“Као што су у време Старог Завета благочестиви Израиљци сваке године приносили Богу десети део - ”десетак” од свега што стекну да би примили благослов за свако своје дело, тако и ми - служитељи Новог Завета, у време Великог поста приносимо Богу “десетак” од пуне године.

Посвећујући Богу дане Великог поста, добијамо благослов за остали део године. Али ови свештени дани имају још један важан циљ, а то је да нас припреме за празновање највећег хришћанског празника - Васкрсења Христовог...”

Из интервјуа игумана Методија датог за Вечерње новости 07. априла 2018. године

2.

Свети Антоније и Теодосије и сви свети кијевско - печерски оци, молите Бога за своју Лавру и за сав страдални православни народ свој.

Не заборавите у вашим молитвама Богу и нас грешне због чијих грехова и падова доспевају светиње у нечисте руке. Опрости нам, Господе, и помози, спаси светиње у Лаври од скрнављења, спаси храмове, пештере, мошти, књиге, богослужбене одежде и сасуде, спаси сваки камен, стазу, цвет и травку од оскврњења, не ради ове наше молитве, већ ради заступништва оних вечних чувара Твоје Лавре што благоухане и мироточе у кивотима у пештерама ближњим и даљњим.

Опрости, помилуј и спаси нас, Христе Боже наш са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и Животворним Твојим Духом!

Пресвета Владичице наша Богордице, спаси удео Свој!

Среда

29.март

Маријино стајање

Исусе, дај разне начине умиљења онима који сада певају Велики Каоно Теби...

Четвртак

30.март

“Са Крста се не силази, са Крста те скидају.”

Митрополит Павле, игуман Кијевско-печерске Лавре

Петак

31. Март

Похвала Пресветој Богородици

Радујсја, Невесто Неневетнаја и сачувај нас и закрили Својим Омофором!

Субота

01.април

Обузима ме огромна туга са дивљењем и васкршњом радошћу измешана кад на јутјубу уживо гледам како народ брани своју Лавру и своје старешине: Блажнејшег Онуфрија и Митрополита Павла. Насупрот њима, види се огољено и чудовишно зло у заслепљеној и неосвешћеној маси “бранитеља” Украјине, зло које остаје немоћно и ружно и тако голо, бедно и јадно пред радосним ускликом “Христос васкрсе!”

То што гледам изазива у мени умиљење, сузе, снагу и понос, побуђује на молитву за одбрану светиње. Вера наша, вера славна, наша вера православна!

Док “провокатори” извикују пароле “Слава Украјини” окупљени исповедници православне вере одговарају својим ускликом “Богу слава!”

Током целог дана окупљена и мржњом и национализмом заведена и ослепљена омладина извикује пароле испред порте, ометајући читање акатиста у самој порти. Пушта се гласна музика, држе се говори, изводе се демонски плесови...

Исповедници су подигли штит вере и бране се песмом и молитвом Богу и за оне који их у молитви ометају.

Недеља глувна

Посвећена преподобној Марији Египћанки

Кад немам својих објава, дајем ону која одговара овом дану, а коју ће развејати вветар фејсбук заборава, осим и одељку Успомене на данашњи дан или у рубрици Сачувано, ако се и то, временом, не избрише са неког сервера

Са фб зида Ведран Гагић преносим објаву у целини:

О Светој Марији Египћанки

Када размишљамо о светој Марији Египатској, најчешће се сећамо њеног греха и њеног покајања, при чему поистовећујемо њен огроман, надљудски подвиг и пустињски живот са покајањем. Али не бих рекао да нужно стоји знак једнакости између подвига и покајања. Постоје видљиви подвизи без покајања, а постоји и покајање без неког видљивог подвига. Али има још нешто у овом поучном примеру што је узвишеније и чудесније од самог телесног подвига и пустињског живота. А то је подвиг тј. покрет срца и душе која се предаје Богу, што је предуслов сваког врлинског дела.

Замислимо једну младу жену од двадесет девет година која, чак од своје дванаесте године живи начином живота који је у најмању руку презрен од ширег друштва. Знамо да деца формирају свој поглед на свет на основу раних искустава. За Марију, која од тако раног доба, у процесу узрастања, живи у једном окружењу које ни по каквом основу није регуларно, нити, рекли бисмо, здраво, можемо само да покушамо да замислимо поглед на свет и живот који је могла да формира. У суштини, она је до своје двадесет девете године већи део свога живота провела живећи живот, како житије каже, “развратно”. Али оно што ми често пренебрегавамо да разумемо јесте да је за Марију то било једино искуство света и живота. То је био сав њен свет. За Марију је то била свакодневица, за друго није знала. Као што је њена свакодневица била и презир од других са којим се неминовно сусретала. С обзиром на начин живота сигурно је њен доживљај међуљудских односа био окарактерисан оним што бисмо данас назвали као безличан однос, при чему је њена младост само била употрбљавана и злоупотребљавана без искреног и дубоког односа са било ким. А и она сама је користила своју младост само с једним циљем. Трагичност њеног живота је у ствари што јој живот није био испуњен ничим другим осим бригом око само једне страсти. Она сама сведочи да је била и гладна и сиромашна и да је много патила, али да је имала само једну жељу која је била једини господар целокупног њеног живота.

Једна таква жена долази у Јерусалим без неке посебне намере за покајањем, чак се упутила тамо више ради младића са којима је ишла него ради самог Празника у храму. А ако имамо у виду ово претходно наведено упитна је и њена свест о томе да постоји нешто друго и другачије. Да је другачији живот могућ и да је промена могућа. Она, дакле, у таквом стању долази у храм да се поклони Часном Крсту.

Њена свест о сопственој грешности појављује се тек кроз невидљиви сусрет са самим Богом. Каже се да је невидљива сила спречавала да крочи у храм и поклони се Часном крсту. Тек тада, у додиру с Богом, Марија, која је спонтано и неплански ушла у брод за Јерусалим, постаје Марија, која је спонтано ушла у Брод Спасења. Она ту, на лицу места, моли Богородицу да јој буде дозвољено да уђе у Храм да се поклони Часном Крсту и исто тако спонтано обећава нешто потпуно неизвесно, да ће отићи тамо куда је Она пошаље.

Пошто бива услишена, поклонивши се Часном Крсту, бива чудесно упућена и одлази с друге стране Јордана да проведе чак четрдесет осам година, до краја живота. Маријин преображај из презрене блуднице у најчудеснију светитељку се не дешава као систематски процес планског промишљања и подвига, него се збива у само једном тренутку, у директном сусрету с Богом који се десио у дубини њеног бића на прагу јерусалимског храма.

Усудио бих се да кажем да Маријино покајање није трајало четрдесет осам година, Њено покајање се десило у магновењу, на тим вратима јерусалимског храма. И не само то, него је већ и тада примила опроштај. Марија, презрена жена грешница, тада је чудесно примила, аналогно причи о блудном сину, и загрљај Очев, и прстен на руку, и нову хаљину, и теле угојено, и радост и весеље. Примила је све. А шта је дала? Дала је само љубав, веру и наду у Божију милост и том вером предала себе и свој живот Богу.

Шта је онда њен труд и подвиг који је трајао скоро пола века у пустињи, ако није покајање? Њен подвиг није ништа друго до сведочанство силе Божије, видљиво сведочанство онога што је Марија невидљиво добила само у једном тренутку. На њеном примеру се показује готово несагледиви капацитет човека и за грех и за врлину. Човеку је немогуће да у пустињи тако проведе живот, немогуће је и да хода по води и да пређе за једну ноћ пут од двадесет дана, а Марија је то успела. Очигледно не својом силом. Али сигурно је једно, да је Маријино покајање у ствари веће чудо од свих осталих чуда. Да је промена њеног живота толико чудесна да сва друга чуда бледе у поређењу са тим чудом. Свако од нас када се бори и са најмањом слабошћу или грехом у себи зна да је борба са собом најтежа борба, а победа у тој борби јесте чудо Божије.

Чему нас учи ово предивно сведочанство? Најпре нас учи томе да човек мистично биће. Да најчешће нисмо у стању да правилно сагледамо сву тајну човека, па ни сопствену, и да се једино у сусрету с Богом пројављује све оно што је сакривено негде у нама. Човек у себи садржи капацитет и за сву дубину Ада и за сву висину Небеса. Човек је зато биће распето између Небеса и Ада и способно је да се клацка на том своме распећу до самог краја.

Из Маријиног описа њеног живота да се закључити да су сви њени односи и сусрети са људима били само са једним циљем, са циљем задовољења страсти. Све до доласка пред јерусалимски храм Марија непрестано проводи живот у трагању за другом особом која ће да послужи њој и њеним жељама. Она и пред укрцавање у лађу међу онима који су се упутили на Празник тражи младиће погодне за свој наум, а пред храмом, Марија први пут уместо да тражи било шта, нуди љубав. Она не тражи добитак, не тражи задовољење својих жеља, него нуди љубав, љубав према Богу. Она жели да уђе у храм и поклони се Часном Крсту. Њена молитва и жеља сва је у давању. Она тада, чак и несвесна шта све то значи, даје и наредних четрдесет осам година Богу. Она се предаје потпуно Богу. Сви знамо да давање другима само и делића своје пажње, времена, труда, било чега, јесте огроман подвиг. А какав је тек подвиг давање свога целог живота и бића Богу?

Бог од нас не тражи Маријин пустињски труд, али тражи од нас да Му предамо “сами себе, једни друге и сав живот свој”. Тај подвиг душе је заправо и највећи подвиг. Ако то чинимо сваког дана, свако по мери своје моћи и на свој начин, верујмо да и ми можемо постати макар мало слични светој Марији, не само по гресима, него и по врлини.

Понедељак

03.април

Ако има користи од друштвених мрежа, то би биле оне да можемо да уживо пратимо одбрану, сведочење и исповедање православне вере у Кијевско-печерској Лаври.

Митрополит Павле је у кућном притвору у трајању од шездесет дана са прикаченом наногицом на себи и из куће смештене далеко од Лавре благодари и захваљује Богу и свакоме ко се моли за њега и братију и окупљени народ што светињу брани својим телима, а моли се и сам Господу да искушења издрже. Благодари и што опитно доживљава оно што је доживљавао и апостол Павле у затвореништву.

Ето нам још једног примера, ето прилике да се спремимо. Не знамо кад ће антихристи насрнути и на наше светиње. У ствари, манастири на Косову и Метохији и сав преостали народ су те наше угрожене светиње. Демонска пашчад је пуштена, а наше камење је још увек свезано.

Уторак

Са фб странице Агиорит

Након Кијевске, украјинске власти су, изгледа, данас донеле одлуку и наредиле протеривање монаха из Почајевске Лавре (данас, кад прекуцавам овај текст, другог јуна 2023. пролећа Господњег, испоставило се да, иако је негде таква одлука донела, досада није остварена и канонска УПЦ неометано служи у Лаври).

Митрополит почајевски Владимир, намесник Почајевске Лавре позвао је на заједничку молитву за заштиту светих Лаври.

Ко жели да га свакодневно испуњава, благословио је следеће молитвено правило:

Псалам 90

Молитва Архангелу Михаилу

Молитва задржања

И, поново, данас 3.јуна, кад се са исписаних страница дневника који у себи садржи исписане ове молитве на црквенословенском и руском, сведочим да су молитве услишене, барем по ономе што се да видети са транслација уживо из Почајевске Лавре на празнике спомена преподобних Амфилохија и Јова Почајевског и Вазнесења Господњег.

Среда

05.априла

Са фб зида Rosa Stern:

“Да Бог да да у овом дану свако има мир и хлеб, и у срцу тиху молитву!”

Монах Силуан

Четвртак

06.април

Уочи празника Благовести

Кад бих Владичици нашој Богородици покушао узнети песму хвале, опет би то било само гласом најславнијег Акатиста над акатистима чији су први кондак и икос:

Кондак 1

Теби, Војвоткињи, која се бори за нас узносимо песме победне, и избавивши се од зла, песме захвалне, ми, слуге твоје, Богородиц. Но пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави, да ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна!

Икос 1

Анђео првак послан би с неба да каже Богородици: Радуј се! И гледајући Те, Господе, како сеоваплоћаваш на нетелесни глас беше запрепашћен, и стајаше кличући јој овако:

Радуј се, јер ће тобом радост засијати!

Радуј се, јер ће Тобом проклетство исчезнути!

Радуј се , палог Адама позивање!

Радуј се, Еве од суза избављење!

Радуј се, висино недостижна људским помислима!

Радуј се, дубино недогледна и ангелским очима!

Радуј се, Царев престо!

Радуј се, јер носиш носиоца свега!

Радуј се, Звездо која објављује Сунце!

Радуј се, Утробо божанског оваплоћења!

Радуј се, јер се Тобом обнавља створење!

Радуј се, јер се Тобом зачиње Створитељ!

Радуј се, Невесто Неневесна!

Петак

07.април

Благовести

За мене коме се ближи крај у нади да ћу се изменити

Давидов псалм 68 преплављује ум,

бивам онај о коме псалмотворац поје:

2. СПАСИ МЕ, Боже, јер дођоше воде до душе моје.

3. Упадох у блато дубоко, и нема дна;
   дођох у дубине морске, и бура потопи ме.

4. Уморих се вичући, промукну грло моје,
   ишчилеше очи моје од надања на Бога мога.

5. Умножише се већма од власи главе моје они који ме мрзе узалуд;(1)
   оснажише се непријатељи моји, они који ме прогоне неправедно;
   оно што не узимах, то враћах.

6. Боже, Ти си познао безумље моје,
   и прегрешења моја од Тебе се не скрише.

7. Нека се не посраме због мене они који стрпљиво чекају Тебе,
   Господе, Господе над војскама;
   нити да се постиде због мене они који Те траже, Боже Израиљев.

8. Јер ради Тебе подношах ругање,
   стид покри лице моје.

9. Отуђен постадох браћи својој,
   и странац синовима матере моје.

10. Јер ревност за дом Твој изједе ме,(2)
    и ругања оних који Тебе руже падоше на мене.(3)

11. И покрих постом душу моју,
    и постадох себи за поругу.

12. И узех за одећу моју врећу,
    и постадох њима за причу.

13. Нада мном уживаху они што седе на вратима,
    и о мени певаху винопије.

14. А ја молитвом својом (хитах) к Теби Господе;
    време је благовољења, Боже, у мноштву милости Твоје;
    услиши ме, у истини спасења Твога.

15. Спаси ме од блата, да не потонем;
    да се избавим од оних који ме мрзе, и од вода дубоких.

16. Да ме не потопи бура водена,
    нити да ме прогута бездан,
    нити да бунар затвори нада мном уста своја.

17. Услиши ме, Господе, јер је блага милост Твоја;
    по мноштву милосрђа Твога погледај на ме.

18. Не одврати лице Твоје
    од слуге Твога,
    јер сам жалостан, брзо ме услиши.

19. Погледај на душу моју, и избави је;
    ради непријатеља мојих избави ме.

20. Јер Ти знаш поругу моју,
    и посрамљење моје, и стид мој;
    пред Тобом су сви тлачитељи моји.

21. Увреду очекиваше душа моја и муку;
    и очекивах сажаљивача, и не беше (га),
    и тешитеља, и не нађох (га).

22. И дадоше ми за храну жуч,
    и у жеђи мојој напојише ме оцтом.(4)

23. Нека буде трпеза њихова пред њима за замку,(5)
    и за узвраћај, и за саблазан.

24. Нека се помраче очи њихове да не гледају,
    и леђа њихова заувек погури;

25. излиј на њих гњев Твој,
    и јарост гњева Твога нека их снађе.

26. Нека буде двор њихов пуст,(6)
    и у насељима њиховим нека не буде становника.

27. Јер онога кога си Ти ранио, они прогањаху,
    и на бол рана мојих (бол) додаваху.

28. Додај безакоње на безакоње њихово,
    и да не уђу у правду Твоју.

29. Нек буду избрисани из књиге живих,
    и са праведнима нека се не запишу.

30. Сиромах и болник ја јесам;
    спасење Твоје, Боже, нека ме прихвати.

31. Хвалићу Име Бога мога са песмом,
    величаћу Га у похвали;

32. и (то) ће угодно бити Богу већма од млада телета,
    које израста рогове и папке.

33. Видите сиромаси, и обрадујте се;
    тражите Бога, и жива ће бити душа ваша.

34. Јер услиша Господ убоге,
    и сужње Своје не понизи.

35. Нека Га хвале небеса и земља,
    море и све што се у њима креће.

36. Јер ће Бог спасити Сион,
    и изградиће се градови Јудеје.
    И настаниће се тамо, и наследиће је (народ Твој);

37. и семе слугу Твојих поседоваће је (=Јудеју),
    и који љубе Име Твоје настаниће се у њој.

38. Јн. 15, 25

39. Јн. 2, 17

40. Рим. 15, 3

41. Мт. 27, 34. 48

42. Рим. 11, 9-10

43. ДАп. 1, 20

2.

Са фб профила Владимир Потерјахин

Благовести

Платон је једном рекао да је човек толико несавршен да би га могао поправити само Бог који би се родио као човек, али је тако нешто немогуће. Прелазак из једне природе у другу за хеленску философију је био незамислив. Али оно што је човеку немогуће, Богу је могуће. Бог је ушао у биће света кроз материцу и утробу као један од нас, постао је зигот, ембрион, фетус, беба, дете, младић, човек. У свом оваплоћењу, Беспочетни, Нестворени и Нејпомљиви Бог постао је Своје створење, учесник Своје творевине и њене историје, носилац њене природе и срце њеног космичког тела. Слободан чак и од Своје свемоћи, Бог је дошао да подели судбину Својих створења: да као дете спава у мајчином наручју, да се игра са друговима, да ради и учи, да се радује и пати, да буде издан, одбачен, оклеветан и убијен, да умре сам и презрен, да буде оплакан и сахрањен, сам и презрен. Његово васкрсење је последња реч Благе Вести коју је донео човеку - вести да је Он као човек искусио смрт и да ју је савладао за све нас.

Једно давно, па и скоро заборављено хришћанско предање каже да је Христос васкрсао истог датума кад је био зачет и да је седми април (двадесет пети март) аутентични дан Васкрса.

Оваплоћени Боже, зачети, рођени, распети, умрли и васкрсли, Ти си смисао и сврха, спасење и бескрај наших бића. Амин.

Субота

08.април

Лазарева

Радост је гледати лице другог човека. Радост је кад те он поздрави осмехом, обрадује се сусрету. Радост је имати пријатеља, јер је то једна од најсветијих веза између људи. Искрена пријатељска љубав уме да буде постојанија и јача од сваке друге, природне, путене, супружанске...

Христу је умро пријатељ Лазар у његовом физичком одсуству. Али пријатељи не умиру, они заспу. Кад те Христос узме за пријатеља, више не можеш умрети, чак и кад умреш. Из гроба те подиже, васкрсава, скида са тебе погребне повоје да се огрејеш на светлости Његовог лица, да се умијеш Његовим сузама које је за Тебе пролио, потресавши се у духу. Нема, осим Христовог, величанственијег догађаја од васкрсења Лазаревог. Некад смо ишли само у једном смеру - ка смрти. Сад се можемо на Његову реч вратити из смрти у живот, уз један услов - да смо пријатељи Христови.

Господе Исусе Христе, Пријатељу мој и једина Надо моја, васкрсни ме, као Лазара, из сваке моје смрти кад умрем сваким грехом издајући тако Пријатеља свога! Не остави ме умрлог и непокајаног у смртним гресима до саме смрти моје!

Недеља

08.април

Цвети

Са фб профила Rosa Stern:

У трену ће палмине гранчице постати штапови издаје и поруге...

Храм ће добити отворене ране...

Деци ће отети гранчице...

И склонити их од сопствених гласова, у којима Те зваху...

Сином Давида...

Не могу да говорим од стида, који ћу Ти једном донети, као сувенир са овог путовања...

Ако га умотам у убрус суза, да ли ћеш знати, како је горе од поруге било, подмукло ћутати...

Јесам ли Те знала?

Јесам...јесам...јесам...

Из Лазаревих повоја смрти, да Те не одам, држим у руци, први цвет, од наде нежнији, од вере крти...

Не помињем Љубав...

То не...

Ако се Тобом не зове, на шта ми је … ?

Покриј нам издају, пред децом што Те познаше, и цвећем кртим, опрости је...

Понедељак Страсне седмице

10. Април

Читање Јеванђеља на Литургији

Мт., 98 зач. (XXIV: 3-35)

У вријеме оно, сјеђаше Исус на гори Маслинској, приступише му ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека? 4. И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари. 5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. 6. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. 7. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету. 8. А то је све почетак страдања. 9. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога. 10. И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога. 11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. 12. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих. 13. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти. 14. И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај. 15. Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме - ко чита да разумије - 16. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе; 17. И који буде на крову да не силази да узме што му је у кући; 18. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје. 19. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. 20. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу. 21. Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити. 22. И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они. 23. Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте. 24. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. 25. Ето вам казах унапријед. 26. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте. 27. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 28. Јер гдје је труп, ондје ће се и орлови окупити. 29. И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе небеске покренути се. 30. И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом. 31. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја до краја небеса. 32. А од смокве научите поуку: Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу љето. 33. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима. 34. Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. 35. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.

2.

...У месту Камјанец - Подолски радикали покушавају да испровоцирају парохијане УПЦ - то се дешава управо пред камерама новинара који контролише Кијев.

Након што су парохијани у Камјанец-Подолском организовали литију у одбрану храма, велики број провокатора је притрчао у цркву и приредио праву провокацију. Важно је напоменути да се све ово дешава управо пред камерама новинара из структура које контролише Кијев, а провокације су почеле управо у тренутку када су они стигли на лице места.

На снимцима са лица места, омладина са црвено-црним транспарентима нацистичке УПА и ЛГБТ дугиних боја застава и симбола узвикују: “Напоље московског свештеника!”

Насилници су створили живи коридор да литија не може да прође и да тиме испровоцирају парохијане. Све ово траје од јуче - дан раније расколници су већ покушали да упадну у храм, али нису успели.

Вест са Телеграм-а (друштвене мреже) од данас.

Уторак Страсне седмице

На Литургији пређеосвећних дарова

Мт., 102 зач. (24 : 36 - 26 : 2)

Рече Господ Својим ученицима: О дану и о часу доласка Сина Човечијег нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. 37. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 38. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, 39. И не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 40. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити. 41. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити. 42. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. 43. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу. 44. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији. 45. Ко је, дакле, тај вјерни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима да им даје храну на вријеме? 46. Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако. 47. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим. 48. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи; 49. И почне тући другове своје, а јести и пити с пијаницама; 50. Доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада, и у час када не мисли, 51. И расјећи ће га напола, и даће му удио са лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба. 1. Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику. 2. А пет њих бијаху мудре и пет луде. 3. Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља. 4. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим. 5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше. 6. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. 7. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје. 8. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе. 9. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи. 10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 11. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. 12. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас.

13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи. 14. Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима. 23. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао; 25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје. 26. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао. 27. Требало је зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком. 28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. 29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. 30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. 31. А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. 32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. 33. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве. 34. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. 35. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; 36. Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. 37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? 38. Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? 39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? 40. И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. 41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. 42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; 43. Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. 44. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? 45. Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. 46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни. 1. И када сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима: 2. Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће предан да се разапне.

Сада, када наступише дани као у дане Ноја, молимо Те Сине Божији и Сине Човечији, даруј нам да будемо спремни и будни као да ћеш нам сад доћи и молимо Те да будемо они који ће бити узети, а не остављени.

Среда Страсне седмице

12.април

Дом огорчавајући и преогорчавајући

На 6-м часу:

Јез. 2 : 3-10, 3 : 1-3

Рече ми Господ: Сине човечији, послаћу те дому Израиљеву, огорчавајућем Ме, који Ме огоршиче: они сами и оци их одметнуше Мене до данашњег дана. 4. И синови тврдог образа и жестока срца. Послаћу те к њима, и рећи ћеш им: тако говори Адонај Господ: 5. не би ли чули, или побојали се, јер су дом огорчавајући, и не би ли познали да си пророк међу њима. 6. И ти, сине човечији, да их се не побојиш, нити се ужасавај од лица их: јер ће разсвирепети против тебе, и опколиће те, међу шкорпијама живиш: речи их не побој се, нити се ужасни, јер су дом огорчавајући 7. и проговори им речи Моје, не би ли чули, или се побојали, јер су дом прогневљујућ. 8. И ти, сине човечији, послушај Говорећег ти, не буди огорчавајући, као дом преогорчавајућ: отвори уста твоја и поједи што ти дајем. 9. И видех, и гле - рука испружена к мени, и у њој свитак књижни: 10. И разви га преда мном, и на њему беше исписано и лице и наличје, и уписано беше у њему ридање и жалост. 1. И рече ми: сине човечији, поједи свитак овај, и пођи, реци синовима Израиљевим. 2. И отворих уста моја, и нахрани ме свитком тим 3. и рече ми: сине човечији, уста ће твоја појести, и утроба ће се твоја наситити свитком даним ти. И поједох га, и би ми у устима сладак као мед.

И од тог свитка,од те слатке хране, нама за нашу глад остају окруњене мрвице речи које, кад их сваримо, препричамо својим речима, а пророштвом их не можемо звати, већ само белешкама времена садашњег, уметнутих у одломке порука и поука светих отаца и преподобних стараца, да их потребитима делимо, е да би се храна те врсте умножила, глад ако не утолила, онда бар заварала, док Господ своју, праву, с Небеса, као манну, не пошаље; или као замену да их свима понудимо док се не усудимо Њега самог да пробамо, Тела и Крви Његове, од којих се више не гладни и не жедни....

Велики Четвртак

13.април

Са фб профила Протосинђел Иларион Ђурица

Велики четвртак

Где је покрет „духа скрушен(ог)“ у нашој помесној Цркви?

Свети Амвросије Милански вели да у Цркви „има воде и суза: воде крштења и суза Покајања“ (Epistulae, 41, 12: PL 16, 111 GB.). И наша Црква се сваке године четрдесетодневним постом сједињује са светотајинством Господа Христа у пустињи. Она кроз кушање Господа Исуса у пустињи показује како је месијанство Сина Божијег потпуно супротно предлозима Сатане, Америке и Европе. Господ је, међутим, победио нечастивог за нас и у име нас. Зато ми „немамо првосвештеника који не би могао састрадавати немоћима нашим, него Првосвештеника (=Архијереја), који је у свему кушан као и ми, али без гријеха“ (Јев 4, 15).

Браћо и сестре, ми као Црква приступимо хитно чудесној тајни исцељења. Наше исцељење бива у Четрдесетници у којој доживљавамо догађаје нашег спасења као вишу стварност. Смисао тог исцељења је у доживљавању и у уосећавању у велике догађаје нашег спасења. Четрдесетница би требало да нас отвори за небо, да нам помогне да духовно сазиремо Божији наум нашег опстанка и спасења у складу са литургијским животом у Цркви. Великопосно време обухвата пре свега сећање на смрт Господњу. Ти тренуци су вршење покајничких дела у нашој помесној Цркви. У то време је веома прикладно вршити хитро вежбе духовног усавршавања у виду поста и давања милостиње потребитима. Веома је благословена братска расподела добара, као и мисионарских дела у црквама и у манастирима, ако је има. Четрдесетница би требало да поприма веома различите видове покајања. Свето писмо и свети Оци истичу три облика покајања, а то су пост, молитва и милостиња (Тов 12, 8; Мт 6, 1-18), јер сва покајања изражавају преумљење у односу орема себи, Богу и другима. Циљ сваког покајања је постизање опроштаја грехова, а то најпре значи да морамо појачати напоре у виду помирења са својим ближњима. Плод покајања су покајничке сузе, те и старање за спас ближњих и оделотворавање дела љубави која покривају мноштво грехова (1 Пт 4, 8 ). Покајање се, дакле, остварује спољашњим знаковима помирења, старањем за сиромашне, вршењем и одбраном праведности, светости, али и правим исповедањем (=признавањем) погрешака пред браћом / сестрама, братском опоменом, преиспитивањем живота, истином савести, духовним вођством, прихватањем трпљења и истрајности у прогонству због правде (Ам 5, 24; Ис 1, 17). Најпоузданији пут покајања је узети свој крст и ићи за Господом. И остати у животу.

Ми грешници смо тешко болесни од свог главног и омиљеног греха и оних грехова који их прате и подстичу. Наш омиљени грех је довољност себи и немање покајања. Дакле, покајањем се окрећемо и обраћамо Господу Исусу као Лекару. Сви смо обраћеници. Сви смо грешници, сви смо покајници, а обраћеници су они који су грешили против Бога, који су вређали Бога и поново га нашли. Ми се враћамо покајањем Господу Христу од Ког нас је грех удаљио. Исповест је признавање греха пред свештеником. У њој се добија кроз свештеника од Господа Христа опроштај и мир са Богом. Пођимо у свету Русију да видимо како се каје.

Покајање је трајни задатак праве Цркве, али и Цркве задњих времена. Покајање није само људско дело, већ је покрет „духа скрушен(ог)“ (Пс 51, 19 ), јер само ће дух и тело раскајаних живети. Као такво, покајање није могућно без милосрдне љубави Божије. Тако покајање добија пространство заједништвовања и живота, и на земљи и на небу.

У самој светој литургији се уприсутњује крсноваскресна жртва Христова, која нас мири са Богом, а њоме се хране и оснажују сви који живе Христовим животом.

Велики Петак

14.април

Синаксар у Велики Петак

Стихови за распеће:
Жив си Ти Боже, иако си умртвљен на дрвету.
О мртваче наги, и Бога Живога Логосе!

Стихови за разбојника распетога са Христом:
Закључана отвори Едемска врата.
Стави разбојник кључ, рекавши: Сети ме се.

На свети и Велики Петак вршимо сећање на света и спасоносна и страшна страдања, Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, која је добровољно примио нас ради, тј: пљување, бијење, шамарање, ругање, исмевање, црвену хаљину, трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и после свега овога, крст и смрт.

Све се ово у Петак десило. Јер када за тридесет сребреника би продан од пријатеља и ученика и предаде се, најпре би одведен Ани првосвештенику, који га посла Кајафи. Тамо док би пљуван, шамаран по образу; руган и исмеван, слушаше: Прореци нам, Христе, ко те удари? А тамо дођоше и лажни сведоци, који га клеветаху, да је рекао: Разорите овај храм, и за три дана ћу га подигнути; и да је називао себе Сином Божијим. Тада и првосвештеник не трпећи хулу, раздра своје хаљине. А када свану, одведоше га к Пилату у судницу. И они не уђоше, говорећи, да се не би оскврнили,но да би могли јести Пасху. А Пасхом се назива цео Празник, или је и тада био, као што требаше. А Христос је пре једнога дана учинио законску Пасху, хотећи да у Петак буде заједно заклан са пасхалним јагањцима.А Пилат изишавши, питаше их: Зашто га окривљујете? И пошто не нађе ништа слично за шта га тужаху, посла га (опет) Кајафи. А овај опет к Пилату, јер он настојаше да се Христос погуби. А он (Пилат) говораше: Узмите га ви и распните, и по закону вашем судите. А они (старешине Јеврејске) опет рекоше: ми не смемо никога убити, подстрекавајући Пилата да га разапне. А Пилат упита Христа: Је ли Он цар Јудејски? Он то не признаде, но рече да је вечни цар: јер Царство моје није од овога свијета, говораше. А хотећи га пустити Пилат, најпре рече онима, да на њему не налази никакве кривице. Такође беше обичај да им на сваки празник пусти по једнога сужња, којега затраже. А њима изгледа беше Варава милији од Христа. Пилат пак, дарујући Јудејцима (траженога), избивши најпре Исуса, изводи га с војницима, обученог у скерлетну хаљину, са трновим венцем на глави, давши му трску у десницу његову, а војници му се ругаху, говорећи: Здраво царе Јудејски. А кад се довољно наругаше, опет рече Пилат: никакве смртне кривице не налазим на њему. А Јудејци говорећи рекоше: он мора да умре, јер назива себе Сином Божијим. И док ово говораху, Исус ћуташе, а народ викаше ка Пилату: распни га, распни. Хтедоше га предати на срамну смрт, да би добро сећање на њега у народу уништили. А Пилат, као да их караше, рече: Зар цара вашега да разапнем? Они пак рекоше: ми немамо другога цара осим Ћесара. Будући да док говораху хулу, ништа не успеше, позивају се на Ћесара, да барем тако Пилата бесом испуне. Јер говораху: сваки који себе царем гради, противи се Ћесару. Док се ово догађаше, жена поручи Пилату, будући уплашена страшним сном, говорећи: немој ти ништа имати са тим Праведником, јер сам њега ради много у сну пострадала. А он (Пилат) умивши руке, кривицу за крв његову скида са себе. А они (Јудеји) викаху: крв његова на нас и на децу нашу. Ако овога ослободиш, ниси пријатељ Ћесару. Овога, дакле, уплашивши се Пилат, иако је добро знао да је Исус невин, предаје га на распеће на крсту, пустивши Вараву.А ово кад виде Јуда, отишавши баци сребренике (старешинама), и отиде те се обеси на дрво неко, и надувши се веома, пуче по средини. А војници пошто Исуса тукоше трском по глави, натоварише му крст. Такође Симона из Кирине натераше да му понесе крст. И у час трећи, стигавши на место Лубање, распеше га тамо. А с обе стране њега распеше и друга два разбојника, да би и Он у злочинце био убројан. Због лошег квалитета разделише хаљине његове војницима, а за нешивену хаљину његову бацише коцку, чинећи му пакости на сваки начин. И не само то, но и на крсту ругаху му се, говорећи: Уа, ти што храм разрушаваш, и за три дана подижеш, спаси сам себе. И опет: другима је помагао, а себи не може ли помоћи? И опет: Ако је цар израиљев, нека сиђе сад са крста, и вероваћемо у њега. И дакле истину говораху, јер требаше несумњиво к Њему приступити: јер он беше не само цар израиљев, но и целога света.А зашто је требало да помрча сунце у трећи час, усред дана дакле? Да би свима било објављено страдање. Такође тресење земље, распадање камења биваше за изобличавање Јудејаца. И многа тела васкрснуше, на уверење општег васкрсења, и на јављање силе Великог Страдалника. Завеса црквена се расцепи, као да се храм срђаше због страдања Онога који се у њему слави, и многима открива невидљиве ствари.У трећи, дакле, час би распет Христос, као што говори божанствени Марко: А од шестог часа до деветог би тама, када и Лонгин сотник виде друга чудесна збивања, и осим помрачења сунца, повика веома: Ваистину овај Син Божији беше. Од разбојника, пак, један се ругаше Исусу, а други га укореваше претећи му веома, и Христа исповедаше као Сина Божијега. А веру његову Спас награди, обећавши му да ће са њим бити у Рају. Наругавши му се, дакле, у свему, Пилат и титулу написа изнад главе његове говорећи: Исус Назарећанин, цар Јудејски. Иако му Јудеји забрањиваху да пише тако, него као да је Он сам то рекао. Пилат им пак одговори: што писах, писах. Затим, када Спас рече: жедан сам, дадоше му исоп помешан са оцтом. И Он рекавши: сврши се, преклонивши главу, предаде дух. И када су сви отишли, Мати Његова стајала је под Крстом, и сестра њена Марија Клеопова, коју је Јаков родио, пошто је Клеопа умро бездетан, и Јован вољени његов ученик. Неразумним, пак Јудејима, не будући довољно што гледају тела на крсту, молише Пилата, зато што беше велики дан Пасхе по Петку, да осуђенима пребију голени, да би смрт што пре наступила. И обојици дакле разбојника пребише голени јер још беху живи. А дошавши до Исуса, пошто видеше да је већ умро, не пребише му голени. Но један од војника, по имену Лонгин, угађајући безумнима, подигавши копље, прободе Христа у ребра с десне стране; и одмах изиђе крв и вода. Једно (вода) као од човека, а друго (крв) као од више од човека. Или, крв дакле ради освећења божанског причешћа, а вода - ради крштења. Јер овај сугуби извор ваистину садржи тајну за нас. Ово и Јован видевши сведочи, и истинито је сведочанство његово, јер је свему томе био присутан, и видећи пише. Чак и кад би хтео лаж да говори, не би измишљотине писао на срамоту свога Учитеља. Неки говоре, док се ово дешавало, у сасуд неки прихваћена је пречиста крв из животних и божанских ребара. А кад се све ово тако натприродно завршило, пошто се вече беше приближило, излази Јосиф из Ариматеје, раније тајни ученик, као и неки други, и дошавши Пилату са смелошћу, јер беше знаменит човек, затражи тело Исусово. А он заповеди да му га даду. И, дакле, скинувши тело с крста побожно га положи. А кад већ наступи ноћ, долази Никодим, носећи неку смесу смирне и алоје, насталу временом, и обвивши га плаштаницом, као што је био обичај да Јудејци чине, близу га положише, у усеченом у камену гробу Јосифовом, у којем нико до тада није лежао, да не би када Христос васкрсне, другоме приписали васкрсење. А мешавину алоја и смирне, која је била лепљива, Еванђелист је поменуо, да када виде плаштаницу и убрус у гробу остављене, не измишљају како је он украден. Јер нико не би имао толико слободе, да одмотава платна тако залепљена за тело. Све ово толико преславно десило се у оно време Петка, и нама богоносни оци наредише да се свега овога сећамо са скрушеним срцем и умилењем.А треба знати и ово да се у шести дан седмице,1 дакле у Петак разапе Господ, јер је у шести дан у почетку и створен човек. Но и у шести час дана био је на крст разапет, јер у том часу, као што се говори, и Адам је пруживши руку дотакао се забрањеног дрвета, и умро. Јер доликоваше да у онај час у којем је био поражен, да у њему опет буде обновљен. А у врту, као и Адам у Рају. Горки напитак (оцат са жучи помешан) принесен Христу, представљаше кушање (Адама у Рају). Шамарање показиваше нашу слободу. Пљување, и срамотно вођење, враћање нашег достојанства, а трнови венац - скидање проклетства са нас. Скерлетна хаљина - за кожне хаљине, и за наше царско достојанство. Клинци, умртвљење и непокретност нашега греха. Крст, означава дрво у Рају. Прободена ребра, означавају Адамово ребро, од којег је саздана Ева, преко које је дошао преступ. Копље - одговара пламеном мачу. Вода из ребра, слика је крштења. Крв и трска, којима нам је као цар црвеним словима, даровао и подписао древну отаџбину. Говори се да глава Адамова лежи тамо, где је распет Христос глава свих; да је дакле крштен Христовом крвљу која је ту истекла. А назива се место лобање (=голгота), јер је за време потопа Адамова глава избила ван земље, само кости ношене водом као неко необично чудо, коју је Соломон чашћу праоца, са свом својом војском, многим камењем покрио. Зато се и то место од тада назива Литостротон то јест камењем поплочано. А говоре неки особити светитељи, како су примили по предању, да је ту сам Адам од анђела био погребен. Где је дакле труп smile emoticon леш), тамо је дошао и Орао Христос, вечни цар, нови Адам, исцељујући дрветом старога Адама који је дрветом пао. Надприродним, и неизмерним твојим милосрђем за нас, Христе Боже, помилуј нас, амин.

У Синаксару на Велики Петак ниже се слика за сликом, метафора за метафором која показује како Нови Адам-Христос откупљује старог Адама.

У умиљењу које непрестано точи сузе, удивљен, спознајем Свемогућег, а бескрајно трпељивог мог и нашег Господа где сваки детаљ догађаја има много слојева који нам се тако и отварају, један испод другог док нас не доведу до решења тајне - да је циљ да нас Господ наш Исус Христос кога данас разапеше и кога данас разапињемо жели да нас спасе од себе самих и палости наше и погрешно усмерене слободе. Само ако се спустимо умом у срце, можемо у бескрај нашег срца сместити бескрајну, “луду” љубав Божију према нама, Њговом створењима, праху земаљскоме.

Станимо уз Мајку Божију и светог Јована Богослова испод Крста, да Господ и нас усини, не би ли из свог окорелог и смрзлог срца исцедили макар једну сузу, да њоме учествујемо у боли Мајке Сина Човечијег и Сина Божијег.

Велика Субота

15.април

У овом дану волим Те безгласно, повијам Те у миро тишине, Господе и Боже мој, дуготрпељиви и многомилостиви! Награди и Ти мене неисказивим Својим миром, ћутањем и тишином.

Да се у Твојој смрти и починку смирим и да се подигнем у Васкрсењу Твоме, Васкрсли Господе Исусе Христе, Боже и Спасе мој, Боже и Спасе наш!

Васкрсење Христово

16.април

Кад те Васкрсли Господ награди својим небеским миром као непроцењивим даром сва ти се творевина отвори у давању и сведочењу од сада неокончавајућег видљивог Божијег присуства.

Христос васкрсе! Пролеће васкрсе! Сунце васкрсе! Светлост васкрсе! Цвет! И пчела! И птице! И бубе! И јагњад и јарад! И куче и маче! И сова и ждребе! И ракови у потоку, рибе у реци, китови у мору, шљунак и песак и шкољка у песку и бисер у шкољки! И човек би мртав, с костима и жилама сувим, и оживе!

Христос смрћу смрт уништи и свима у гробовима и нама мртвима ван гробова живот дарова!

Видевши Васкрсење Христово, поклонимо се Светоме Господу Исусу, Једином Безгрешном!

Пребацивање из рукописа у електронски облик у облачић OneDrive о Тројичну дне, односно на други дан Тројица, на Духове, дана 05. јуна (23.маја) 2023. пролећа Господњег

Овим се окончава рукопис Велики пост у предворју Апокалипсе