среда, 30. јануар 2013.

ЦРТИЦЕ СА ХОДОЧАШЋА

ЈАШИ или КАД (НЕ) ЗНА ЛЕВА ШТА РАДИ ДЕСНА, КОНАЧНО



                   У Саборном храму Митрополије Молдавске теку реке верника ка ћивоту са моштима Свете Мати Параскеве, ка своме ушћу и извору благе Божије благодати. Испред цркве стоји старица, проси и гризе комад сувог хлеба преосталим зубима, дуго мотајући залогај по устима, чинећи час један, час други образ ковачким мехом.
                  Прилазим и пружам јој пластичну чашу од два деци у којој је кисело млеко, купљено у радњи пре неки минут ради окрепе пред наставак ходочашћа по румунским манастирима. То је једино што тренутно код себе имам, све друго је код моје жене која се већ сатима купа у благодати у лађи цркве.
                  И, гле, старица започиње чудесни, раскошни плес који се састоји од поцупкивања, ширења руку, осмеха, благодарења, врускавих узвика на румунском које наравно не разумем, прекиданих покушајевима да садржај пресели тамо где треба, а без кашичице-усисавањем уснама директно из чаше. 
                  Оно што ја заузврат добијам је радост: округла, чиста и бела као капљица млека на њеној бради, можда зато што први пут у животу имам осећај да сам у право време пружио неком оно што му је у том часу најпотребније.


(29. јануар 2013. год.)

среда, 23. јануар 2013.

БУЂЕЊЕ

                                  док смо ронили
                                  по благодати
                                  тражећи шкољку
                                  и у шкољки бисер
                                  од свиња далеки
                                  на леђима
                                  плутали лењо
                                  жмиркајући
                                  на божански примрак
                                  ни слутили нисмо
                                  колико су близу
                                  јежеви 
                                  и подводне стене
                                  и док пливаш пливаш
                                  а на крш обалски се мора
                                  и није свака узбрдица Тавор
                                  већ пре на Голготу личи
                                  и кондиције 
                                  (зато пливаш и рониш)
                                  и стомак ти треба
                                  за шамар, пљување и смрт
                                  ако се хоћеш
                                  уподобити 
                                  Ономе
                                  који је 
                                  Први
                                  до крви
                                  проплакао