СВИТАК НА ФЕЈСБУК ЗИДУ

Четвртак 5/18 март

Смирење у мом случају подразумева стицање свести о томе да својим трудом не могу написати стихотворенија ни налик оним светог Андреја Критског или Романа Слаткопојца. За то је потребан додир Бога.

Свети Андреј је био нем као дете, а свети Роман као младић није имао ни слуха, ни знања, ни лепог гласа и бејаше предмет подсмеха клирика који служаху у цркви Свете Софије, што га је жалостило, али је и подстицало силну чежњу да му се ум и слух "отворе" и Богородица је молитвени труд наградила божанственом храном-свитком који лечи затворена духовна чула, а којег свети Роман у виђењу прима у себе отворених уста.

Мој апетит јесте огроман, али за вешаственом храном, а одважности немам да молим за другу.

Растрзан шизофреном реалношћу, остаје ми само да халапљиво гутам део по део Великог покајног канона светог Андреја Критског у кућним условима, преко преноса уживо из манастира свете Јелисавете или праћењем великопосних богослужења када се као пас пребијен мотком дневних дешавања довучем до Врбичке цркве.

У убрзаном, стиснутом времену ирмоси, тропари и кондаци треба да су длето које служи да се разбије окамењена кора срца не би ли оно покајно проплакало, излило океан суза, дохватило се обале умиљења.

А следећи кондак нека је чекић да тако и буде:

Глас 6

Душо моја, душо моја, 

устани, што спаваш

крај се приближује

 и уплашићеш се,

прени се, дакле, 

да те поштеди

Христос Бог,

 Који је свуда 

и све испуњава. 

И УЈАЦИ УМИРУ, ЗАР НЕ?

 Среда 4/17. март

У капели гробља у Омољици над ковчегом у коме почива тело упокојеног ујака Милоша (умрлог у Паризу 4. марта-по новом календару, а допремљеног авионом тек јуче, без пратње најближе породице: сина, снахе, и две унуке који остадоше у изолацији због корона вируса) парохијски свештеник, после прочитаног Јеванђеља у својој беседи, између осталог, изрече:

"Нисам познавао лично упокојеног брата Милоша, али мислим да се, као сваки човек трудио да живи јеванђелски и да испуњава Божије заповести..."

После сахране, када се најужа фамилија окупила у ујаковој породичној кући у Србији коју брат ми од ујака Александар уступа на коришћење свом синовцу Милошу, унуку старијег, још добродржећег ујака Милана, на фотографијама, одложеним по фиокама ван породичних албума  да се сложе једног дана, када се укућани смире и задрже у кући неко дуже време, забележени су исечци из живота који је већ прошао и растворио се у вечности као морска пена и као сан:

весеља, пијанке, дружења, раскопчане кошуље до пупка, средина седамдесетих година, распојасана младост проведена на почетку овде, а после у полумрачним кројачким атељеима  (33Rue d hauteville-адресе са које су крајем године у нашу забит у Врбици обавезно стизале новогодишње честитке- и то музичке са пахуљама и снешком и деда мразом који се пресијавају на светлости чак две сијалице од шездесет свећа - једна специјално заврнута у своје лежиште за ту прилику, захваљујући мом оцу -вечитом штедиши на чијем би му осећају за те ствари позавидео и сам патријарх Павле), фотографије са такође сад покојном ујном Надом, што у атељеу, што на одмору у Омољици и Горњој Трешњевици, фотографије са одслужења војног рока у последњи моменат у својој двадесег седмој години када је већ скоро деценију био на привременом раду у иностранству, али војску није желео да избегне да служи, првенствено из разлога да би несметано могао да се враћа у Југославију као неко чији је отац за време рата био мобилисан на погрешној, четничкој страни-дакле читав један живот расут по светлописима, сенка и сан.

Живело се како се могло. умело, хтело и знало у то време: у јурњави за зарадом, за изградњом нове куће у Омољици, за куповину плаца и изградњу куће у насељу крај Париза, живело се са ногом на папучици гаса до даске. Уз то цигарете Gitanes две паклице дневно, алкохол, жене. Не би се рекло баш по Божијим заповестима, не баш по јеванђељу. 

Ипак, мој вољени ујак, силовите природе, преке нарави, склон шали на туђ рачун, сиров и груб у поједним моментима, имао је бездан душу да у њу смести бескрај љубави за све своје братиће и сестриће, братичине и сестричине. Лета у Омољици-ти породични фестивали који су трајали по више недеља, купања у Поњавици, кувања рибљих чорби и сва друга догађања што се урежу у дечије памћење и срце. Ујак се давао до краја, запљускивао нас својом љубављу непосредно, без резерве и задршке, увек спреман да те њом скроз обухвати и  са собом понесе, љубављу којом једино и може да се воли свој род рођени, а чега више у тој силини и интензитету нема.

Он је човек који је својом појавом уносио радост. Кад као Мојсије изрони из зеленог мора-непрегледних врбичких поља засејаних кукурузом- у својом, скоро сваке године, новим моделима француских кочија марке Рено, знамо моја сестра и ја да долази најлепши део године-када стеге попуштају, кад мајчина строгост мора да уступи пред мушком главом, иако од ње млађом и када нас ујак узме под своје, и кад наступа период времена за слободу сваке врсте и могућност да се путовањем ван уских међа завичаја прошире видици и отворе нови, бескрајно занимљиви хоризонти.

Сада седимо после сахране и гледамо фотографије - светлописе- заиста светлошћу ухваћен траг једног тела, једне физичке појаве у простору и времену коју више у овим координатама не могу видети, ни загрлити.

Господе, милосрдни и благи, убели његову хаљину, спери грехе његове Твојом Крвљу. Кад Ти се у виду честице на престолу Твоме представи, прима га у Своје наручје као Свог. Можда те он за живота није тражио и знао, али Те је волео као нико кроз то што је волео своје ближње, и то је знао да покаже, чак и онда када је претходно био суров према њима, трпевши због тога епитимију коју је кроз болест примио, трпевши је из дана у дан, годину по годину. И то трпљење прими, Господе, као очишћење од свих његових вољних и невољних грехова.

Јер "нема човека да живи, а да не греши и правда је Твоја правда вечна", а Теби једино славу узносимо, Оцу, Сину и Светоме Духу сада и увек и векове векова.

 А за раба Твојего Милоша молим место одмора, свежине и зеленила уз ујну Наду, место да буде близу мојих деде и бабе Милорада и Радовинке - Милошевих родитеља - место где би до Страшног Суда волео да обитавају сви сродници моји са мајчине стране Марковићи-Трешњевичани и Омољчани.

Теби, Господе, нека је слава и хвала вавек! Амин!

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ

Уторак, 03/16. март

(у ишчекивању почетка циклуса литургија пређеосвећених дарова)

 Кад се у Васкршњем посту причестиш Страшним Христовим Тајнама, имаш осећај као да си се из све снаге залетео да са оба длана ракрилиш затворене дрвене капке ( са отворима на средини истих у облику срца или крста) на прозорима који се отварају не ка споља, већ ка унутра-у себе. 

И онда ти који изван себе и јеси, видиш да све што си протеклих унутра чистио и поспремао, по мраку чинио - на овој Светлости коју си сад у себе добровољно припустио - личи на таван пун одложених и заборављених ствари, окићен завесама паучине, простор који личи на најцрње фантазије из романа за децу Нила Гејмена.

И - шта ћеш: заврћеш рукаве поново и поново узимаш пајалицу у руке.

(Одломак из беседе у себи изговорене по примању Светих Тајни, инспирисане беседом служашчег свештеника)

09. март 2014. године

СЕСТРЕ ПОЈУ АНЂЕЛСКИ

Чисти понедељак, 02/15.март

     Колика је лепота појања и богослужења у манастиру Свете Јелисавете у Минску сведочи то да је она довољна да те задржи унутар твојих четири зида са слушалицама у ушима, час у седећем, час у лежећем положају, (скроз непобожно), уз јутјуб канал манастира који уживо стримује пренос службе: читања првог дела Великог канона Светог Андреја Критског.

      Тешим се на описани начин. Киша током целог дана не престаје. Још један разлог и још један изговор за изостанак  и неучествовање на служби када се, између осталог, и код нас у Врбичкој цркви чита Велики канон. А део  за данас исчитах на послу. Шизофрено клизање по танком леду времена дневног. Све чиним у своје невреме. Испретурано и преко реда ми је све-уосталом као и сав живот што ми је.

       Чини ми се да, као у лету, успут, хватам и у грчу држим стиснуту песницу уз грудну кост са ухваћеном трунком Божије милости. Као да је милост дужна мене да нађе, мени да дође, јер сам лењ да ка њој учиним први корак, у сусрет јој кренем.

       Ове мисли које као сиве птице удомих на крхкој грани крхког ума не могу утицати на лепоту и чистоту богослужења и појања кога паралелно пратим. Туга ми се рађа у грудима и богочежњивост и жал за начином слављења Бога читавим својим бићем, животом којим никад нећу живети.

       И зато плаче душа моја, уситњена, раздељена, поцепана, распрострта сва као ћилим преко ситница и небитних и неважних ствари.

       Када поју хорови регенткиње мати Јулијаније Денисове, на срцу се ствара мрежа пукотина давно охлађеног и окамењеног срца.

       Боже мој. Боже мој, зашто си ме оставио?

ВЕЛИКИ ПОСТ 2021.

Недеља, 01/14. март 2021.

Недеља праштања

        На инстаграму на профилу Мама Габријели (у преводу преподобни старац Гаврило Грузијски) постављен је видео запис из манастира Самтавро у коме за певницом монахиње певају прашчалнују службу, грле се и плачу, молећи једна другу за опроштај, марамицом бришу сузе са откривеног дела лица, а понека суза замакне и иза маске.

       Моје сузе су у грлу. Руке су ми прекратке да загрлим све оне које сам увредио или оне који су мени бол нанели. Тутњава је подземна, дубоко је испод површине. Покајање још неуобличено у сређену, јасну мисао и смислен след речи.

      Плачи, душо моја јадна, разбиј се у хиљаду комада! Бедан сам прах и блато, ни гажења достојан. Не могу ништа више рећи, до ли јаукнути једним слогом:"Господе!"

 

ВИНО

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

уместо епилога

  · 

ДА ЛИ САДА МАКАР МАЛО ЛИЧИТЕ НА ВИНО?

Подељено ДА ЛИ САДА МАКАР МАЛО ЛИЧИТЕ НА ВИНО

РАДУЈТЕ СЕ!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

„Године 1885., односно четири године након упокојења његовог старца, пожелео је да предузме један крупан корак. Донео је храбру одлуку да постане затворник, односно да се у своју келију и мали простор око ње затвори као у тамницу. Без обзира на то колико ће му још година Бог подарити, он ће остати затворен у том ограниченом простору.

Као затворник је проживео преосталих четрдесет пет година. Ни у једном случају није прекршио ово начело. Када би било потребно да некога или о нечему обавести, подигао би велику мотку на чијем се једном крају налазило једро, слично застави, и суседи би дошли да виде о чему се ради.

Његова жртва је била огромна. Током четрдесет пет година живео је у својој келији у том пустом кланцу Катунакије, лишавајући себе излазака, шетње, путовања и сваког општења са људима.

Свој „затвор" је напустио тек кад је преминуо. Чак и тада, напустила га је само његова душа. Његово тело је и после смрти остало верно месту подвизавања.

Бог је преизобилно благословио овај херојски корак.

„ПОГЛЕДАЈ НА ВИНО: АКО ДУГО СТОЈИ НЕПОКРЕТНО НА ЈЕДНОМ МЕСТУ, ПОСТАЈЕ СВЕТЛО, МИОМИРИСНО И СВЕЖЕ", како каже Филокалија (Добротољубље) (Евагрије, страна 432)

Старац Калиник Исихаста

Савремени светогорски подвижници

10Vladimir Ilic, Natika Natika и још 8

1 коментар

1 дељење

Свиђа ми се

Коментар

Подели

ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО У ДОБА КОРОНЕ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

06.април/19.април пролећа Господњег 2020. године

Васкрсење Христово

1. 

Спуштамо се низ Обилићеву ка улици Књаза Милоша, а испред нас протрчавају момци које познајемо и јављамо им се, заледивши их у трку на тренутак, али кад су спознали да нема опасности, насмејаше се, одговорише на поздрав и продужише даље.

Весну фотографишем на падини брда Поровац , на стази која води ка порти Врбичке цркве. Испред нас као человође први улазе пси луталице, а из суседних улица  кроз другу главну капију, у 05.45 журно пристижу они који су страх савладали и инат до даске појачали. Пред почетак литургије већ је било седамдесетак људи. 

Јутрење и Света Божанствена литургија на Празник Христовог Васкрсења су сами по себи посебни, а у овим условима када је званично на снази забрана кретања због спречавања ширења вируса корона која је на снази уз много нелогичности и апсурда који се огледају у изузецима од забране, служила се као у апостоска времена и у времена мучеништва и страдања за веру када си сваког тренутка очекивао да ће снаге реда упасти у лађу цркве и почети да одатле избацују народ.

Наравно, није се то десило. У осам сати већ у порти није било никога, а власти су прећутно превиделе окупљање верног народа на литургији.

Припала ми је част да за певницом прочитам Васкршње слово Светог Јована Златоуста, док ми је срце, чини ми се , у грлу било и о гласне жице ударало.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

2.

Свети Јован Златоуст: БЕСЕДА НА ВАСКРС

Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога…

Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко одпрвог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се ни мало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселитесе данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изађе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа.

Васкрсе Христос, и ад се стропошта!

Васкрсе Христос, и падоше демони!

Васкрсе Христос, и радују се анђели!

Васкрсе Христос, и живот живује!

Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу!

Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин!

3.

Борба се наставља... 

Подељена објава на фејсбук профилу у 08.30 сати

 

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Са групе - духовног прихватног СоVid центра Манастира Свете Тројице,Бјеле Воде прослеђено дежурном у СоVid духовној лабараторији групе Псалтир

Poslala jedna sestra:

- - -

ZAMOLJENA SAM DA OVU PORUKU PODELIM SA VAMA AKO IKO OD VAS IKAKO MOZE POMOCI "Drage kolege, moj kolega major Zoran Oreščanin je u jako teškom stanju i bore mu se za život, zbog jako teškog stanja prouzrokovanog virusom covid. Supruga je podelila status, gde kaže da doktori traže donore krvi A+ i O krvne krupe koji su IMALI i IZLEČILI se od virusa covid. Trenutno je u komi u bolnici u KC Novi Sad. Molim Vas da delite dalje, bitno je da informacija dođe do što većeg broja ljudi, kako bi mi pomogli. Hvala Vam"

- - -

13Марија Росић, Јелена Бојичић Срдановић и још 11

6 коментара

13 дељења

Свиђа ми се

Коментар

Подели                 

4

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Са групе - духовног прихватног СоVid центра Манастира Свете Тројице,Бјеле Воде прослеђено дежурном у СоVid духовној лабараторији групе Псалтир

Poslala jedna sestra:

- - -

ZAMOLJENA SAM DA OVU PORUKU PODELIM SA VAMA AKO IKO OD VAS IKAKO MOZE POMOCI "Drage kolege, moj kolega major Zoran Oreščanin je u jako teškom stanju i bore mu se za život, zbog jako teškog stanja prouzrokovanog virusom covid. Supruga je podelila status, gde kaže da doktori traže donore krvi A+ i O krvne krupe koji su IMALI i IZLEČILI se od virusa covid. Trenutno je u komi u bolnici u KC Novi Sad. Molim Vas da delite dalje, bitno je da informacija dođe do što većeg broja ljudi, kako bi mi pomogli. Hvala Vam"

- - -

13Марија Росић, Јелена Бојичић Срдановић и још 11

6 коментара

13 дељења

Свиђа ми се

Коментар

Подели

10Vladimir Ilic, Natika Natika и још 8

1 коментар

1 дељење

Свиђа ми се

Коментар

Подели

1 коментар

• Радмила Граматикова

  Навистина Воскресна! 

  • Свиђа ми се