недеља, 21. август 2011.

РАДУЈ СЕ, БЛАГОДАТНА

           Хтедох да Ти испевам акатист. Да из ума по белини сипам речи хвалоспевне, славословне, узвишене. Да нижем усклике као чворове на бројаници, да иза усклика "Радуј се!" метафорама, још неисказаним и неиспеваним, покушам да опишем неописивост Твоје красоте. 
           И не могох даље од наслова, од почетка. Јер то би био неко други, не ја. Неко незнан, а глумљен, неко ко уме да подигне тишину Твог присуства и Твоје славе у нашим животима до светих слова. Нисам био дорастао томе и нисам ни сад.
            Молим Те, Небеска Царице: да се радујеш благодатно, непрестано као Царица и као Мајка Господа нашега Исуса Христа, знали Те ми хвалити и славити или не и молим Те да ме причестиш том радошћу, јер се радошћу Радост у друштво призива, радост се у Радост усељава, и речи исказане и неисказане, хвалоспеви и славопоји као река понорница испред ока нестају и ка Извору нествореном, несазданом, а Љубљеном нашем Трипостасном Богу, у пуноћу ћутања поново се враћају...  
            Радуј се, Благодатна, неописиво те волим, јер једно смо Тело многи... , а Мајка Божја је једна.