Понедељак
30. март/12.април
Лако ми је да се молим за упокојене сроднике, пријатеље и ближње и за све оне којима је молитвена помоћ потребна, посебно за оне који нису много марили за Бога у овом земног животу, зато што имам утисак да се посебно за њих чак и моја немарна и расејана молитва прима.
Има ту и трговине и погађања са онима за које се молим, а који су сад у другом облику постојања: рачунам да, ако се и даље колико-толико усрдно будем молио за њих тако што их помињем и дајем имена да их свештеници читају на проскомидији - да ће оно бити први који ће моје испружене руке прихватити кад се будем из овога света извлачио као из бунара.
Не верујем да ће бити много оних који ће мене помињати док се будем лествицом четрдесетодневно усходио, плаћајући златницима незаслужене милости и доброте Божије и људске данак на митарствима.
Јер, шта у животу претрпех !? Кад ме кроз овај живот благи Господ спроводи као одојче несвесно опасности и провалија животних поред којих пролазим, несвестан њиховог реалног постојања.
Нема коментара:
Постави коментар