ЛЕСТВИЦА

 Недеља четврта поста -Средопосна

29-март/11.април

     На тераси нашег породичног дома у Врбици испод таванског отвора са дрвеним поклопцем који се лако подиже годинама су се држале мнердевине постављане од стране мог оца са не баш сигурним пречагама чији је број, мора се рећи, далеко био испод броја тридесет. Али те мердевине су такође биле средство и пут који је водио у тајну и тавански примрак, Јер, горе на тавану на најподеснијем месту за њихову намену биле су постављене три антене за хватање аналогног телевизијског сигнала за Први и Други програм РТБ и Трећи Канал.

    По мердевинама се мој отац Душан безброј пута успињао и силазио, не би ли милиметарском променом позиције сваке од антена одговарајући сигнал довео до савршенства преведеног у чисте, без снега, слике на ТВ екрану за сваки канал посебно. И то је трајало сатима, данима и годинама, уз довођење нас укућана, а посебно моје мајке Данице до граница крајње издржљивости, беса и очајања. Мердевине су много пута нетрагом нестајале, чак и када је отац  у тами прерачунавао свој следећи потез, решавајући енигму хватања  невидљивих таласа са предајника било са Црног Врха или Авале у троугласту мрежу, увезану канапима за носеће кровне греде или летвице, мобилну и склону разним брзо монтирајућим променама положаја, висине смера или угла, као да је хватајући сигнал једна велика и мудра, замкама непреварена опасна живуљка. Преговори за поновно постављање мердевина одвијали су се до дубоко у ноћ са заклетвама да се неће више натраг на таван враћати дуго, заклетвама које су се кршиле чим мајка замакне путем низ село на кафу код своје животне друге и сапатнице Грозде. 

  То је био мој први сусрет са лествицом и са искушењима које она доноси када желиш да нешто што очима не можеш видети покушаваш да ухватиш и преведеш у видљиво:  до савршенства изоштрену слику стварности  и то  на сва три канала, а да све то буде несливено и неразлучно... Тако је то мој отац радио све док се на углу наше куће при крову није појавио сателитски пријемник на коме је крупним словима писало ДИГИ , а које је већ превазилазило његове способности и знања да из не баш дубоког свемира на колор, а не црно-бели екран Амбасадор-а 61 преведе сигнал на двеста и више канала. И тајна је изгубила своју привлачност, барем за мог оца, јер се до перфекције није стизало сопственим трудом, а мердевине су остале симбол стазе и пута ка примраку, тајни и прислушкивању Небеса.