ПОСЛУШАЊЕ

 "Послушање... Оно започиње у раном детињству. Од послушања родитељима. Ето нам првих лекција од Господа."

Старац Николај Гурјанов 

(24. маја 1909. године-24.августа 2002. године)

Моје прве лекције о послушању биле су болне, због непослушања.

Волео сам да кршим забране већ од своје четврте, пете године које ми је мајка изрицала, јер по мени оне нису имале никаквог смисла. Забрана се односила на моју молбу да одем да се играм  на двеста метара ниже са мојим братом од стрица Сретеном старијем од мене две године у другом дворишту  према потоку, где неће бити надзора од одраслих и где бисмо по дворишту и ливадама и по потоку могли чинити што год нам је воља, а да себи не наудимо. Отићи без питања, побећи од куће, не јавивши се мајци која је увек била у неком послу био је мој чин побуне против нечега што нисам схватао што то тако мора и шта то значи: "Зато што ја тако кажем, на моје питање зашто не могу да идем.

Епитимије су, касније увече после мог прикрадања назад кући, биле за памћење. Каиш,  избор прута у воћњаку кога сам бираш, а да не сме да буде сувише танак  да се не би брзо поломио, сам се савијаш преко столице, скидаш панталоне...Нисам био тих, плакао сам и ридао из свег гласа, трудећи се да пробудим оца из поподневног сна, кад прилегне после ручка, вративши се с посла.Тако сам на врло директан и опипљив начин сазнавао шта се налази се друге стране забране и ограничења и какве су последице непослушности и самовоље.

Данас ми је посао да и сам изричем забране и да кажњавам оне који забране не поштују. Забране су законске, а прутови ударају по џеповима.

Неки кажу да сам благ и толерантан, а неки тако не мисле.

Господ је безграничан. Нама, смртницима, је опасно нагињати се  преко ивице, опчињени амбисом наше такозване сопствене слободе. Не оне коју нам је Господ даривао, већ оне коју себи дајемо, углавном тежећи бесконачности у освајању своје личне на штету слободе својих ближњих.

Зато су Божије заповести знакови поред пута, па и забране типа СТОП! ако желиш или се жељан скакања у провалију, амбис греха и небића који су својом празнином за нас, горде и неуке, увек привлачни.

Господе, молимо Ти се, огради нас Својом слободом!