У ЛАНЦУ ВЕЧНОСТИ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
09/22. фебруар пролећа Господњег 2020. године
Свети мученик Никифор (Оданије Сретења - Задушнице)

Субота

      Објава на зиду фејсбук профила

      Ево како је један мој покојни деда из фамилије са мајчине стране - њен ујак - највиспренији, најдуховитији сродник од свих Марковића, кога сву сви знали под именом Душко (крштено Душан), велики љубитељ жена и слатког живота, одбачен и презрен од све фамилије при концу свог живота, а једини који је редовно био у Цркви на литургијама, округао, низак, дебељушкаст, једном речју, неодољив, вечито доброг расположења, љубазан, спреман на шалу , а проницљивог погледа, неухватљивих мисли и намера - саставио себи и својима за живота, приликом реконструкције породичне гробнице један гробљански хаику запис (напомена да је већи део живота провео у Паризу, дакле на формално католичком Западу, па му неке финесе и одговарања типа " Амин!" нису ушле у уши до краја; а мени је сад јасно са које стране и од којих предака "вучем" уметничку црту):
      
"Имали смо судбину живота
 Радост и туга
 Сузе су опрале тугу!
 Остаћемо ланац вечности
 Божија воља, опрости

АМЕН