1.
Za vreme bogosluzenja u manastiru Svete Trojice na Egini zajedno sa monahinjama ispred i iznad crkve poju ptice. Njihova pesma skladno se utkiva izmedju reci molitava i stihova psalama. Poju slavuji, laste i monahinje koje pred pocetak pesama zakrstavaju svoja usta krsnim znakom. Tako taj poj-molitva-pesma mora uzici pred Gospodnji Presto.
2.
U praznu spavaonicu, dok citam molitve pred spavanje pred Gospodnjom ikonom, dok jos ima dnevnog svetla, kroz otvorena ulazna vrata ulecu dva laste praveci vihor u gustom, od toplote treperavom vazduhu. Jedna od njih brzo pronalazi izlaz napolje, u slobodu. Druga se zalece u otvorene prozore, ali prekrivene mrezom za komarce. Nemoguce joj je da izleti i ona usplahireno, gotovo ocajno, lupka krilima i zalece se grudima i srcem na mrezu sve ponovo i ponovo.
Gospodin I. i ja razmakosmo krevete, prinesmo stolicu i I. nezno i blago obuhvati malecno, drhtavo telo. Ono se iz gotovo nezatvorenog kaveza njegovih dlanova otrgnu i ponovo zalete u mrezu, rasprsujuci neznost i dobrotu ovog coveka svuda po sobi. U drugom pokusaju, stojeci jednom nogom na stolici, a drugom na naslonu kreveta kao pravi akrobata, gdin I. uspeva, dodaje mi lastu i ja dlanom odbrojavam brze udarce srca koje bi da iskoci iz grudi.
Iz spavaonice stepenice vode do cesme sa ledenom, na svetu najukusnijom vodom. Na prvom odmoristu stepenista na siroki kameni rukohvat spustam pticu koja sve vreme bez glasa otvara i zatvara kljun, sirim dlanove i isprva maleni stvor nije svestan da je slobodan , vec lezi scucuren, kao da se pomirio sa sudbinom da mu nema vise ni cvrkutanja radosnih pesama u pozdrav Suncu, ni slobodnog leta, ni zivota.... Ali, kad biva svestan da kaveza i mreza i zatvorenog prostora vise nema, uzlece u umiruce svetlo dana, u letu iscrtavajuci svrdlo kojim u vazduhu tvori otvor kroz koji u uspomenu istice i danasnji dan.
Tako i ti, duso moja, budi kao ova lasta, oslobodi se, pohrli u narucje Bozije, otisni se u secanje Bozije!
3.
Citamo akatist na grobu Svetog Nektarija Eginskog. Knjizica kruzi iz ruke u ruku, zamuckujemo dok citamo stihove, ne moguci bas jednostavno da dodjemo do daha. Dve Grkinje prilaze, spustaju ogromne svece na gornju kamenu plocu , prislanjaju svoje glave uz bocnu stranu sarkofaga i placu.
Neki od nas, koji nisu na redu da citaju, cine to isto, prislanjaju glavu, ali bez suza. Moja V. iznenada, iznenadjeno, odmice glavu od ploce i grabi me svojom levicom za rame, a desnicom "blizankinju" M.:
"Jesi li cuo?"
"Kuckanje!!! Iz groba...I grebuckanje!?"
"I ja sam cula!", javlja se M.
Spustam dlan na glavu V. da se vrati u predjasnji polozaj i molim je sapatom da se stisa i da pokusa da cuje i razume sta joj odgovara Sveti na neme molitve, ja poucen njenim prethodnim iskustvom pre mnogo godina kad je celivala otvorene mosti Svetog Vladike Nikolaja Srpskog u Lelicu, pa joj se on u umu glasom obratio, ali reci nisu bile razgovetne.
I dalje u miru privedosmo citanje Akatista kraju, otpevavsi Svetome Nektariju i Majci Bozijoj (uz koju je on u vekova vekova) angelski slavoslov-himnu: "Dostojno jest!"
Sveti je nadalje sve vreme cutao. Kuckanjem je odgovario samo njima dvema.
4.
Prenocismo u spavaonici manastira, uvijeni u sarene snove kao bebe u pelene. Nekima od nas nije smatalo ni to sto smo svoje telo nesebicno izlagali komarcima i demonima koji su nam grebali po snovima od zavisti i zlobe sto smo doprli do Sveca, ili su vristali i u svojoj nemoci skrgutali zubima, dok ih je Sveti svojim pastirskim stapom razgonio i slao, ako Bog da, u nepovrat.
Jutrenje i liturgija kao bistar planinski potok i ponovo ptice skladno sa monahinjama poju. Ovde je Nebo na zemlji, a mi u Liturgiji zajedno sa Svetim Nektarijem na Nebu.
U zenskom delu crkve je vruce i V. odlazi ponovo do groba Svetog Nektarija da mu zablagodari na milosti sto nas je ponovo u goste pozvao i ovako ugostio i to cini, ponovo naslonivsi svoju glavu na zadnju stranu gde su bile noge Svetom dok je u grobu boravio. Sveti je zahvalnost primio, na njena vazna zivotna pitanja odgovarao brzim, kao stapom, kuckanjem sa unutrasnje strane ploce i grebuckanjem, kao noktom kad preko kamena prelazis. Necujan dijalog su nastavili dalje na liturgiji, ne vise sami.
Kad je V. posle odsluzene liturgije ispred crkve ispricala sestri Filoteji sta je dozivela, dok smo mi ostali grickali nafore velike kao kuca, monahinjino ozbiljno, smerno lice je ozario radostan, blistav osmeh: "Divno, divno! To vam Sveti javlja da su uslisene Vase molitve i da ste dobili razresenje!"
I onda je i V. zablistala, a M., kao mladja, za njom.
5.
Na liturgiji, dok je sedela u vreme kad se to ovde na liturgiji moze, gospodju M., dirigenticu, na tren je uhvatio san. I unutar tog trena pred njom se ukazao monah, krupnih, bademastih ociju, glave blago nagnute na svoju levu stranu. Kosa i brada na jednoj polovini lica bili su sedi, a druga polovina je bila tamnije puti, crne brade i kose. " Iju, Boze, sta je ovo?", prozbori M. i u tom casu se probudi i otvori oci. I vidjenja ne bese vise.
6.
Kada sam orosio svoju blagodarnu molitvu izgovorenu gotovo necujno uz kamenu plocu groba, Sveti Nektarije je i meni, gresnom i nedostojnom, odgovorio prevukavsi dva puta duzim potezom svojim pastirskim stapom preko kamena sa unutrasnje strane bocne kamene ploce.
Meni koji ovu ispovest ne mogu zadrzati za sebe, vec moram da je podelim sa vama, a sve u slavu Boziju i poziv da svi dodjete barem jednom ovamo, u ovu svetinju, da bi najkracom precicom vase molitve stigle na ruke Bozije.
Dodjite. I vidite. I cujte.
Ako verujete, sve vam je moguce.
7.
Oprosti mi, Sveti Nektarije, na smelosti i drskosti!
8.
Molitvama Svetog Nektarija, Mitropolita Pentapoljskog i Cudotvorca Eginskog, Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj nas gresne!
Na Egini
9/10. jula 2015. godine
Za vreme bogosluzenja u manastiru Svete Trojice na Egini zajedno sa monahinjama ispred i iznad crkve poju ptice. Njihova pesma skladno se utkiva izmedju reci molitava i stihova psalama. Poju slavuji, laste i monahinje koje pred pocetak pesama zakrstavaju svoja usta krsnim znakom. Tako taj poj-molitva-pesma mora uzici pred Gospodnji Presto.
2.
U praznu spavaonicu, dok citam molitve pred spavanje pred Gospodnjom ikonom, dok jos ima dnevnog svetla, kroz otvorena ulazna vrata ulecu dva laste praveci vihor u gustom, od toplote treperavom vazduhu. Jedna od njih brzo pronalazi izlaz napolje, u slobodu. Druga se zalece u otvorene prozore, ali prekrivene mrezom za komarce. Nemoguce joj je da izleti i ona usplahireno, gotovo ocajno, lupka krilima i zalece se grudima i srcem na mrezu sve ponovo i ponovo.
Gospodin I. i ja razmakosmo krevete, prinesmo stolicu i I. nezno i blago obuhvati malecno, drhtavo telo. Ono se iz gotovo nezatvorenog kaveza njegovih dlanova otrgnu i ponovo zalete u mrezu, rasprsujuci neznost i dobrotu ovog coveka svuda po sobi. U drugom pokusaju, stojeci jednom nogom na stolici, a drugom na naslonu kreveta kao pravi akrobata, gdin I. uspeva, dodaje mi lastu i ja dlanom odbrojavam brze udarce srca koje bi da iskoci iz grudi.
Iz spavaonice stepenice vode do cesme sa ledenom, na svetu najukusnijom vodom. Na prvom odmoristu stepenista na siroki kameni rukohvat spustam pticu koja sve vreme bez glasa otvara i zatvara kljun, sirim dlanove i isprva maleni stvor nije svestan da je slobodan , vec lezi scucuren, kao da se pomirio sa sudbinom da mu nema vise ni cvrkutanja radosnih pesama u pozdrav Suncu, ni slobodnog leta, ni zivota.... Ali, kad biva svestan da kaveza i mreza i zatvorenog prostora vise nema, uzlece u umiruce svetlo dana, u letu iscrtavajuci svrdlo kojim u vazduhu tvori otvor kroz koji u uspomenu istice i danasnji dan.
Tako i ti, duso moja, budi kao ova lasta, oslobodi se, pohrli u narucje Bozije, otisni se u secanje Bozije!
3.
Citamo akatist na grobu Svetog Nektarija Eginskog. Knjizica kruzi iz ruke u ruku, zamuckujemo dok citamo stihove, ne moguci bas jednostavno da dodjemo do daha. Dve Grkinje prilaze, spustaju ogromne svece na gornju kamenu plocu , prislanjaju svoje glave uz bocnu stranu sarkofaga i placu.
Neki od nas, koji nisu na redu da citaju, cine to isto, prislanjaju glavu, ali bez suza. Moja V. iznenada, iznenadjeno, odmice glavu od ploce i grabi me svojom levicom za rame, a desnicom "blizankinju" M.:
"Jesi li cuo?"
"Kuckanje!!! Iz groba...I grebuckanje!?"
"I ja sam cula!", javlja se M.
Spustam dlan na glavu V. da se vrati u predjasnji polozaj i molim je sapatom da se stisa i da pokusa da cuje i razume sta joj odgovara Sveti na neme molitve, ja poucen njenim prethodnim iskustvom pre mnogo godina kad je celivala otvorene mosti Svetog Vladike Nikolaja Srpskog u Lelicu, pa joj se on u umu glasom obratio, ali reci nisu bile razgovetne.
I dalje u miru privedosmo citanje Akatista kraju, otpevavsi Svetome Nektariju i Majci Bozijoj (uz koju je on u vekova vekova) angelski slavoslov-himnu: "Dostojno jest!"
Sveti je nadalje sve vreme cutao. Kuckanjem je odgovario samo njima dvema.
4.
Prenocismo u spavaonici manastira, uvijeni u sarene snove kao bebe u pelene. Nekima od nas nije smatalo ni to sto smo svoje telo nesebicno izlagali komarcima i demonima koji su nam grebali po snovima od zavisti i zlobe sto smo doprli do Sveca, ili su vristali i u svojoj nemoci skrgutali zubima, dok ih je Sveti svojim pastirskim stapom razgonio i slao, ako Bog da, u nepovrat.
Jutrenje i liturgija kao bistar planinski potok i ponovo ptice skladno sa monahinjama poju. Ovde je Nebo na zemlji, a mi u Liturgiji zajedno sa Svetim Nektarijem na Nebu.
U zenskom delu crkve je vruce i V. odlazi ponovo do groba Svetog Nektarija da mu zablagodari na milosti sto nas je ponovo u goste pozvao i ovako ugostio i to cini, ponovo naslonivsi svoju glavu na zadnju stranu gde su bile noge Svetom dok je u grobu boravio. Sveti je zahvalnost primio, na njena vazna zivotna pitanja odgovarao brzim, kao stapom, kuckanjem sa unutrasnje strane ploce i grebuckanjem, kao noktom kad preko kamena prelazis. Necujan dijalog su nastavili dalje na liturgiji, ne vise sami.
Kad je V. posle odsluzene liturgije ispred crkve ispricala sestri Filoteji sta je dozivela, dok smo mi ostali grickali nafore velike kao kuca, monahinjino ozbiljno, smerno lice je ozario radostan, blistav osmeh: "Divno, divno! To vam Sveti javlja da su uslisene Vase molitve i da ste dobili razresenje!"
I onda je i V. zablistala, a M., kao mladja, za njom.
5.
Na liturgiji, dok je sedela u vreme kad se to ovde na liturgiji moze, gospodju M., dirigenticu, na tren je uhvatio san. I unutar tog trena pred njom se ukazao monah, krupnih, bademastih ociju, glave blago nagnute na svoju levu stranu. Kosa i brada na jednoj polovini lica bili su sedi, a druga polovina je bila tamnije puti, crne brade i kose. " Iju, Boze, sta je ovo?", prozbori M. i u tom casu se probudi i otvori oci. I vidjenja ne bese vise.
6.
Kada sam orosio svoju blagodarnu molitvu izgovorenu gotovo necujno uz kamenu plocu groba, Sveti Nektarije je i meni, gresnom i nedostojnom, odgovorio prevukavsi dva puta duzim potezom svojim pastirskim stapom preko kamena sa unutrasnje strane bocne kamene ploce.
Meni koji ovu ispovest ne mogu zadrzati za sebe, vec moram da je podelim sa vama, a sve u slavu Boziju i poziv da svi dodjete barem jednom ovamo, u ovu svetinju, da bi najkracom precicom vase molitve stigle na ruke Bozije.
Dodjite. I vidite. I cujte.
Ako verujete, sve vam je moguce.
7.
Oprosti mi, Sveti Nektarije, na smelosti i drskosti!
8.
Molitvama Svetog Nektarija, Mitropolita Pentapoljskog i Cudotvorca Eginskog, Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj nas gresne!
Na Egini
9/10. jula 2015. godine
Нема коментара:
Постави коментар