СА ОЦИМА...
...21.
...Који си свуда присутан
и све испуњаваш...
Као што отац Милован управо освештаном водом струковима босиљка по читавој кући и нашим косама чини видљивом росу Твоје благодати, тако и ја, безуман и гордости склон, покушавам Тебе, безмерног, бескрајног, безобличног да облепим речима да бих Те макар себи учинио видљивим, заборављајући намерно да то могу само оком чисте душе и то ако Ти хоћеш да Се видиш.
(21. март.2009.године)
...22.
Верујем да је данас у сигурној лађи цркве Венчачког манастира, док смо се држали оцу Сави за скуте кад се он за Агнецом, нас вукући, вазносио уз помоћ арханђелских крила на духовна небеса, било нас више него што се телесним оком то могло видети.
Више нас је било за оних четрдесет мученика севастијских, за оних четрдесет младића овенчаних мученичким венцем, а ниспосланих, а где би друго, него на Венчац планину да нас укрепе и својим телесним присуством-делићем својих светих моштију-од чијег целивања усне бриде.
(22. март 2009. године)
... У ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ...
...10.
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога." (много пута)
Полугласно, ил шапатом, зубима, језиком и ваздухом што из плућа струји. Ум је ту негде, однекуд дојури, па поново одлута.
Капије срца су затворене, јер је мрачно, а ноћу се капије не отварају. Зато (много пута). До јутра. Да се у рано јутро кључем Имена срце отвори.
(10. март 2009. године)
...12.
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога." (много пута)
Умно. У тренуцима кад нисам безуман. Кад ми непца и језик исисају слаткоћу шарених бомбона које нуди свет. Око умори од дугиних боја.
(11/12. март 2009.године)
...14.
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога." (много пута)
Умно-срдачно. У голим длановима ума пренети варницу Твог Имена до срца и спустити је унутра у срце зарасло у коров мрсних помисли. Нек оно плане, разгори се, у огањ претвори дух, душу и тело.
Споља ништа да се не види, сем поточића суза низ оба образа. Нек извиру секунд, минут, два да се спере гареж кад се пламен повуче и умине, док га, кад се Њему хоће, поново не распири дах Духа Светога.
(14. март 2009. године)
...16.
Срдачно.
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, загрли ме грешнога." (Једанпут, али засвагда.)
(16. март 2009. године)
...26.
Долазе таква времена да нећемо имати времена за дугачка молитвена путовања од ума до срца и да ћемо, лизнути смрзлим дахом Новог Доба, крцани као љуске од ораха у левици антихристовој, на сав глас непрестано да вапијемо:
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас грешне!"
(26. март 2009. године)
...ХИТАМО...
...27.
Откад смо са рајских блажених висина сурвани у земљана тела, о тела се спотичемо и као непослушна деца гледамо како да се отргнемо од Деснице Твоје којом нас натраг у исконски завичај водиш.
"Господе, дођи!", вапимо тешки и троми, неспособни за лет, као да немамо анђеоска, већ пилећа крила.
И Ти, бескрајно милостив и снисходљив према подобију Твоме, у земљано тело се облачиш и доносиш међу нас, већ изнемогле од запомагања, скапале од жеђи на готово пресахлом извору наде, бескрајну радост - живу воду Твог присуства - у све дане до свршетка века.
"Маран ата!" запљускује и нас тај талас који је носио апостоле.
И кад нас као мрве Своје, зрнца посолиш по свету, нама и блато, мочвара и муљ под ногама бива као вуна, перје ил бели облак.
Све нам је лако: Твоје речи говоримо, Твоја дела творимо.
Само Те молимо:
"Дај нам, Господе наш Исусе Христе, да и ми будемо са Тобом као што си и Ти с нама у све дане до свршетка века.
(27. март 2009. године)
...36.
И већ је пета, глувна недеља поста и стишан и сабран у себи, погружен у страх Божији, испрепадан дубином у коју повуче вртлог греха, па вртлог покајања, угошћен Твојим Телом док ми крв Твоју Крв по телу разноси, док трљам духовне очи да се расаним и устанем из блата прелести-обмана, у месту, чини ми се, стојим, а Васкрс ка мени хита.
(5. април 2009. године)
... КА ВАСКРСЕЊУ!
...37.
Како сокови у биљкама певају! Како свако живо створење, под топлим дланом Сунца, хоће из себе да искочи, да набуја, да се преобрази и васкрсне!
Душа ми пева Господу и плеше као цар Давид уз сунчане гусле и јасне кимвале.
Све што дише нека хвали Господа!
(6.април 2009. године)
...40.
Овако ми говори Господ док се мучим и повијам под теретом помисли, нагнут, неопрезно, без ослонца, над понором очајања:
"Ти си моја овца на поводцу, а Ја сам твој Пастир Добри.
Пуштао сам те да пасеш по околним ливадама, а ти ниси знао да је и та паша Моја, јер нема ничега на овом и оном свету да није Моје.
Враћам те у Моје мало стадо, међу осталих деведесет девет оваца које се нису губиле као ти и које слободно пасу под Мојим брижним погледом, а тебе спутавам ужетом чисте, божанске љубави, усмеравам те штапом Мојих заповести сад куда Ја хоћу да Ми се поново по трави и цвећу не раскакуташ и поново у врз непослушности не заплетеш".
(9. април 2009.године)
...41.
Пред дане Христовог Страдања и Васкрсења пловимо у велику тишину и све буре које су се у души подизале смирују се. Ништа више није важно, сад смо сведоци, преносимо се духом у те дане и за Христом идемо отворених чула, отвореног ума, спремни да заједно са Симоном Киринејцем понесемо Часни Крст до Голготе.
Следи нам да се Страдању Христовом земно поклонимо, а неки од нас, који су довољно тихи и јаки, окусиће сирће својим уснама и осетиће копље и у својим ребрима.
Коме Христос учини милост,томе у Гробу Господњем у први дан седмице видеће покрове где леже заједно са Исусовим.
(10. април 2009. године)
...46.
У овом дану греју ме и хладе лица, жеље и стрепње мојих ближњих. Кад се из буке мноштва гласова извукох, а они се размилеше својим путевима, улазим у тихо Јеванђење по Јовану, слушам Твоју првосвештеничку молитву, кријем се иза дрвета у Гетсиманском врту, чујем петла како други пут запева, пратим Те на путу ка Голготи и крсној смрти, у први дан седмице у трку престижем и Петра и Јована, радујем се и плачем истовремено кад видим покрове где леже и убрус...посебно савијен на једном месту и коначно схватам да си ми и од ближњих ближи, и да Те волим свим срцем, и душом, и умом, собом целим, више од себе...
(15.април 2009. године)
...21.
...Који си свуда присутан
и све испуњаваш...
Као што отац Милован управо освештаном водом струковима босиљка по читавој кући и нашим косама чини видљивом росу Твоје благодати, тако и ја, безуман и гордости склон, покушавам Тебе, безмерног, бескрајног, безобличног да облепим речима да бих Те макар себи учинио видљивим, заборављајући намерно да то могу само оком чисте душе и то ако Ти хоћеш да Се видиш.
(21. март.2009.године)
...22.
Верујем да је данас у сигурној лађи цркве Венчачког манастира, док смо се држали оцу Сави за скуте кад се он за Агнецом, нас вукући, вазносио уз помоћ арханђелских крила на духовна небеса, било нас више него што се телесним оком то могло видети.
Више нас је било за оних четрдесет мученика севастијских, за оних четрдесет младића овенчаних мученичким венцем, а ниспосланих, а где би друго, него на Венчац планину да нас укрепе и својим телесним присуством-делићем својих светих моштију-од чијег целивања усне бриде.
(22. март 2009. године)
... У ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ...
...10.
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога." (много пута)
Полугласно, ил шапатом, зубима, језиком и ваздухом што из плућа струји. Ум је ту негде, однекуд дојури, па поново одлута.
Капије срца су затворене, јер је мрачно, а ноћу се капије не отварају. Зато (много пута). До јутра. Да се у рано јутро кључем Имена срце отвори.
(10. март 2009. године)
...12.
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога." (много пута)
Умно. У тренуцима кад нисам безуман. Кад ми непца и језик исисају слаткоћу шарених бомбона које нуди свет. Око умори од дугиних боја.
(11/12. март 2009.године)
...14.
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога." (много пута)
Умно-срдачно. У голим длановима ума пренети варницу Твог Имена до срца и спустити је унутра у срце зарасло у коров мрсних помисли. Нек оно плане, разгори се, у огањ претвори дух, душу и тело.
Споља ништа да се не види, сем поточића суза низ оба образа. Нек извиру секунд, минут, два да се спере гареж кад се пламен повуче и умине, док га, кад се Њему хоће, поново не распири дах Духа Светога.
(14. март 2009. године)
...16.
Срдачно.
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, загрли ме грешнога." (Једанпут, али засвагда.)
(16. март 2009. године)
...26.
Долазе таква времена да нећемо имати времена за дугачка молитвена путовања од ума до срца и да ћемо, лизнути смрзлим дахом Новог Доба, крцани као љуске од ораха у левици антихристовој, на сав глас непрестано да вапијемо:
"Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас грешне!"
(26. март 2009. године)
...ХИТАМО...
...27.
Откад смо са рајских блажених висина сурвани у земљана тела, о тела се спотичемо и као непослушна деца гледамо како да се отргнемо од Деснице Твоје којом нас натраг у исконски завичај водиш.
"Господе, дођи!", вапимо тешки и троми, неспособни за лет, као да немамо анђеоска, већ пилећа крила.
И Ти, бескрајно милостив и снисходљив према подобију Твоме, у земљано тело се облачиш и доносиш међу нас, већ изнемогле од запомагања, скапале од жеђи на готово пресахлом извору наде, бескрајну радост - живу воду Твог присуства - у све дане до свршетка века.
"Маран ата!" запљускује и нас тај талас који је носио апостоле.
И кад нас као мрве Своје, зрнца посолиш по свету, нама и блато, мочвара и муљ под ногама бива као вуна, перје ил бели облак.
Све нам је лако: Твоје речи говоримо, Твоја дела творимо.
Само Те молимо:
"Дај нам, Господе наш Исусе Христе, да и ми будемо са Тобом као што си и Ти с нама у све дане до свршетка века.
(27. март 2009. године)
...36.
И већ је пета, глувна недеља поста и стишан и сабран у себи, погружен у страх Божији, испрепадан дубином у коју повуче вртлог греха, па вртлог покајања, угошћен Твојим Телом док ми крв Твоју Крв по телу разноси, док трљам духовне очи да се расаним и устанем из блата прелести-обмана, у месту, чини ми се, стојим, а Васкрс ка мени хита.
(5. април 2009. године)
... КА ВАСКРСЕЊУ!
...37.
Како сокови у биљкама певају! Како свако живо створење, под топлим дланом Сунца, хоће из себе да искочи, да набуја, да се преобрази и васкрсне!
Душа ми пева Господу и плеше као цар Давид уз сунчане гусле и јасне кимвале.
Све што дише нека хвали Господа!
(6.април 2009. године)
...40.
Овако ми говори Господ док се мучим и повијам под теретом помисли, нагнут, неопрезно, без ослонца, над понором очајања:
"Ти си моја овца на поводцу, а Ја сам твој Пастир Добри.
Пуштао сам те да пасеш по околним ливадама, а ти ниси знао да је и та паша Моја, јер нема ничега на овом и оном свету да није Моје.
Враћам те у Моје мало стадо, међу осталих деведесет девет оваца које се нису губиле као ти и које слободно пасу под Мојим брижним погледом, а тебе спутавам ужетом чисте, божанске љубави, усмеравам те штапом Мојих заповести сад куда Ја хоћу да Ми се поново по трави и цвећу не раскакуташ и поново у врз непослушности не заплетеш".
(9. април 2009.године)
...41.
Пред дане Христовог Страдања и Васкрсења пловимо у велику тишину и све буре које су се у души подизале смирују се. Ништа више није важно, сад смо сведоци, преносимо се духом у те дане и за Христом идемо отворених чула, отвореног ума, спремни да заједно са Симоном Киринејцем понесемо Часни Крст до Голготе.
Следи нам да се Страдању Христовом земно поклонимо, а неки од нас, који су довољно тихи и јаки, окусиће сирће својим уснама и осетиће копље и у својим ребрима.
Коме Христос учини милост,томе у Гробу Господњем у први дан седмице видеће покрове где леже заједно са Исусовим.
(10. април 2009. године)
...46.
У овом дану греју ме и хладе лица, жеље и стрепње мојих ближњих. Кад се из буке мноштва гласова извукох, а они се размилеше својим путевима, улазим у тихо Јеванђење по Јовану, слушам Твоју првосвештеничку молитву, кријем се иза дрвета у Гетсиманском врту, чујем петла како други пут запева, пратим Те на путу ка Голготи и крсној смрти, у први дан седмице у трку престижем и Петра и Јована, радујем се и плачем истовремено кад видим покрове где леже и убрус...посебно савијен на једном месту и коначно схватам да си ми и од ближњих ближи, и да Те волим свим срцем, и душом, и умом, собом целим, више од себе...
(15.април 2009. године)
Нема коментара:
Постави коментар