понедељак, 09. мај 2011.

САН У ТРИ ЛИЦА

 Ја и Ја сањамо о Ја.

Једно Ја носи наочаре са једним напрслим стаклом, помало ружичастим, са једним целим, помало магленим.
 Иза тих стакала Ја трепће зачуђено и заљубљено у оно што види и што једва може да схвати; што уме само да воли.

Друго Ја има око кошуте које призива месец. 
Друго Ја је сањана грлица која на длан слеће и кљуном пије воду из уста првог Ја.


Сањано Ја је осмех по коме се ваљамо као мала деца по непокошеној, стрмој ливади.
Колевка из које плачемо срећни што нас претходни љуљај
није завитлао међу звезде.


                                                      Београд, фебруара 1995. године

  

Нема коментара:

Постави коментар