ЗВОНЧИЋИ

 Уторак

11.април/27.април

Тешко је мени

књижевнику, фарисеју и лицемеру

испод ока гледајући Светлост

Господа кушајући

мени

породу аспидином

змијском свлаку

носећи бремена тешка

мудрости  људске

на Кулу вавилонску 

попети се

Премудрости супрот

Небу пркосећи

Мени је лако

кад масу подбодем

да из свег гласа виче:

Распни га, распни!

И Он 

Бог мој није

Авраама, Исака и Јакова

Бог живих

јер сам мртав

и гроб окречен

и добро ми је овако

градећи се праведником

као што беше заиста

цариник онај

што се горко кајаше

што узимаше

ћесару ћесарево

Само се једном чудим

у овој маси 

што на моје 

уздигнуте руке

виче и урла:

зашто ми на хаљинама

звончићи и прапорци

сво то време

ћуте!?