СВИ СМО МИ ПУСТИЊАЦИ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА 

12.март/25. март пролећа Господњег 2020. године

Преподобни Симеон Нови Богослов; Свети Григорије Двојеслов 

Среда

Објава са фејсбук профила написана и објављена од 04 до 04 сата и 30 минута ујутро-плод полуноћнице

     Драги људи, чеда моја духовна (смајли), немојте кривити корону и државни врх што морате остати код куће. Они, и не хотећи, не знају шта чине. И пре него што се почне са ТВ да вам се сипају у ум упутства о владању и понашању у самим вашим домовима, по вашим кућама и становима, по вашим собама и келијама - ви већ сада стичете и имате опит  пустињачког модела живота, један вид затворништва.

      Ви, уствари, само замислите да живите као што се живело и подвизавало и данас као што се живи и подвизава у Кијевско-печерској лаври на пример под покровом Мајке Божије и Царице Небеске, најстрожијим начином у њиховим ближим и даљим пешчерама. И свако од вас може постати и већ јесте мали пустињак - спилеот и исихаста.

     Искључите све екране, сведите гледање у њих на најмању могућу, нужну меру, појачајте личне молитве, кајте се и исповедајте и Богу директно, јер за Њега не важи прописано одстојање, учествујте у заједничким сабрањима по благословима својих епископа, духовника и пароха, изађите из пустиње на пређеосвећену литургију средом и петком ако желите да се причестите, јер Црква вас позива да се у време Великог Часног поста причешћујете што чешће, можете и суботом, недељом обавезно и одмах се вратите назад у своје келије на тиховање, читање и молитву. И на кафи или чај са келијницима (смајли).

   Сада имамо јединствену прилику да цео свет претворимо у један огроман општежетељско-отшелнички манастир са безброј келија и пештера, велик скоро као Кијевско-печерска лавра (смајли).

   А у спољњем свету ће тако на тај начин нашим удруженим молитвама до празника Христовог Васкрсења попуцати све теорије завере, распуститит се све светске владе, добити "остав" команду све нато и остале трупе.

  Живи били. Како чинили, тако вам Бог помогао. и пре Васкрса Христос васкрсе!

  

 

ТОПЛО ХЛАДНО

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

11. март/24.март пролећа Господњег 2020. године

Свети Софроније Јерусалимски

Уторак

1.

       Свети Софроније Јерусалимски, изабрани заступниче пред Господом, својим химнама и славословима поново моли Господа нашега Исуса Христа да спаси и помилује сав људски род и сву Своју творевину од ужасног демонског напада на оне за које се на Крсту распео, погребен био и у Ад сишао, из гроба васкрсао и на Небо се вазнео, не остављајући нас ни трена без Своје бриге и заштите. Непријатељ људског рода може како хоће, али не може докле хоће, већ само дотле колико му то Господ допусти. А колико ће, Господ зна, а ти, Свети, моли за снагу да у трпљењу издржимо и победници уз Господа будемо!

2.

      Гледам кроз прозор како свиће нови дан и како временске неприлике верно одражавају наше унутрашње стање, рекло би се, на глобалном нивоу: по тек расцветалом шибљу и дрвећу нападао је снег, стегао је мраз пролеће Господње 2020. године и дави га и окива поново у хладноћу и зиму. Наше је и Божије да учинимо да мраза више не буде, а то можемо учинити само усрдном и топлом молитвом.

     Има неке чудне, хладне, језиве лепоте у неначетој белини. Нема трагова људи.

       

   

РАТ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

10. март/23. март пролећа Господњег 2020. године

Свети мученик Кодрат Коринтски

Понедељак

        "Ако прикупљаш само за себе, као безуман богаташ из Јеванђеља, заборављајући друге људе, тада ће твоји дани изненада доћи своме крају. Твој дан се претвара у ноћ. И чујеш глас: "Ове ноћи тражићу душу твоју од тебе; и оно што си припремио чије ће бити?"

         Бог није неправедан заправо. Успех у борби у духовном животу не раздваја људе, него их уједињује. Истински успех једног човека (истински успех, не замишљени), јесте успех свих. Успех је утеха, извор живота и наде на само за тог човека, већ и за оне који нису успели, оне који нису са њим повезани, који су незнанци.

         Човек налази потпору, не када приступа одређеној групи, или кад маршира против других, већ када је удружен са свима и у име свих. Када је неко повезан са Њим. који је био распет, како би спасио Његове ближње, тада сви постају Његови ближњи, чак и они који су га разапели.

Опасност индивидуализма; "Муња вечноживог огња"; Архимандрит Василије Ивиронски; Издање манастира Светог Архангела Михаила, Превлака; Севастијан прес, Западноамеричка епархија, 2014. године.

            С тим у вези....

       ....Повезују се путем друштвених мфрежа они они који ће се молити у одређено време својом личном молитвом по благословима и упутствима,свештеника, духовника, архијереја тако да се та лична молитва улива у заједничку, саборну. И тако сви заједно чинимо народно дело, штоје и дефиниција и Свете божанствене литургије, и то сада. када је сабирање у истој скопчано са "непријатним ограничењима"-да наведем речи свог духовног оца. А преко вибера и других мрежа иде његова порука са препоруком како се када можемо молити:

        "Са благословом Високопреосвећеног  епископа Атанасија Раките вечерас у 21 сат почиње читање Акатиста Пресветој Богородици Тројеручици наредних четрдесет дана. Било би добро да акатист чита што више српских породица. Шаљите даље."

         Слично томе, покушавам да окупим и покренем људе на вибер групи хора Света Анастасија Српска Сви заједно да се чита редовно правилце Светосавске омладинске заједнице из Братунца по благослову њиховог протојереја-ставрофора Бранислава Тодића, а чији је наслов : Молитве за помоћ и заштиту од вируса (свако вече од 19 сати).

         Христова војска се окупља. Не може се још рећи да збија редове, јер је малобројна и није ни препоручљиво у овој ситуацији кад би ствари посматрали само на физичком плану, док на духовном  су мачеви и штитови  већ подигнути и спремни за рат.

 

ОДГОВОР

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

09.март/22.март пролећа Господњег 2020. године

Светих 40 мученика Севастијских - Младенци

Недеља - Крстопоклона

1.

      Објава оца Серафима на друштвеним мрежама (одговор на непрочитане поруке)

"Драга чеда, браћо и сестре...

Господ је помоћник наш...

Кога да се бојимо...

Сетите се оне приче о старцу и послушнику кад су наишли на путу на змију...

Искушеник је побегао и сакрио се, а за њим и старац...

Па пита искушеник: Старче. зар се и ти бојиш змије...

А он каже: Не бојим се змије, али се бојим сујете...

Тако и у овим тренуцима: иако се не бојимо, ипак је добро да послушамо шта се од нас тражи...

Ако се спаси и десет људи (а могуће је и много више) овим мерама, не треба да жалимо за нашим двомесечним платама и непријатним ограничењима...

Литургије нису забрањене и свуда ће их бити...

Само се тражи мало дисциплине...

Они који не могу у цркве, биће причешћени код својих кућа...

Треба да користимо што чешће свету воду и да кадимо обичним тамјаном..

Добро је и да се звони што чешће, јер је доказано да звук звона убија и вирусе и бактерије...

А највећа је моћ молитве...

Усрдне и топле молитве...

То нам нико не брани и можемо се молити свуда и у храму и код куће и у аутобусу...

Сетимо се епидемије свињског грипа...

Она је проглашена уочи упокојења блаженопочившег патријарха Павла...

А онда су звона стално звонила, народ се молио, на опело се скупило преко милион људи...

Нико се није заразио и после се више није поменула епидемија...

Али да се сад случајно деси да се неки наш брат зарази на путу за кућу после пуне цркве...

Сви би окривили нас православне, што смо непослушни...

Ионако смо стално на тапету...

Зато да се смиримо и да послушамо...

И убрзо да се радујемо!

2.

      После свете архијерејске литургије  унутар цркве посвећене светом Николају, епископу мирликијском и чудотворцу где је на празник светих четрдесет мученика Севастијских - Младенаца (манастирска слава у манастиру Никољу Рудничком) била пуна црква верног народа, на парчету Небеске Србије где су за време трајања службе били суспендовани земаљски закони, уредбе и наредбе дајући првенство Вишем Законодавцу, а на којој је васкрсли црквени хор Опленац појао уз свог влаадику, свештенике и верни народ - од владике на затражени благослов добијам иконицу на којој је представљен Сабор свих српских светитеља, а Весна икону Арханђела Михаила - њене девојачке славе. 

    Ето нам заштитника и заступника пред Господом у ово смутно, искушењима бременито време.

ПОРУКА

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

08.март/21. март пролећа Господњег 2020. године

Свети Теофилакт Исповедник

Субота

Порука упућена оцу Серафиму преко Вибера која, затрпана осталима послатим од стране потребитих, није стигла пред очи мог духовног оца. Уз поруку послата фотографија колегинице и мене на терену под маскама и са рукавицама.

    "Инспектори на терену, маска и рукавице набављене у приватној режији, службени аутомобил на издисају, црни дим се вије из ауспуха, остали аутомобили у бољем стању су код функционера којих нема на терену - пешадија гута дим и прашину. Све се убрзава, време се скраћује. Какав тренинг за Апокалипсу!

     Али добро је све кад си и док си са Христом. Туга ме хвата кад видим колико је народ слуђен. Мала је сила наше молитве под оваквим ударом и притиском, али Господ ће наше бреме понети, неће нас напустити..."

ДУШАН ЦАР

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

07.март/20.март зиме Господње 2020. године

Цветих седам свештеномученика Херсонских

Петак

        Објава на фб профилу (моја препорука)

        За време куге у средњем веку цар Душан се са све супругом царицом Јеленом (кршећи, донекле, аватон) од заразе склонио на Свету Гору.

        Какав је он био цар!

        Не будите лудо смели и храбри, будите то онолико колико је то био (а био је) и Душан цар  (смајлић).

СМРТ И ВАСКРСЕЊЕ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

06.март/19.март зиме Господње 2020. године

Света 42 мученика Аморејска

Четвртак

1.

     "Ако умреш пре него што умреш, нећеш умрети кад умреш."

      (Натпис на једном манастиру на Светој Гори)

2.

      "Ти ћутиш, а срце се радује. Без речи сведочиш."

        Отац Симон.

МОЛИТВА СТАРЦА СОФРОНИЈА

 ОБЈАВА СА ЗИДА МОГ ФБ ПРОФИЛА УЗ ФОТОГРАФИЈУ СВЕТЛОПИСАНУ НА СВЕТОЈ ГОРИ 2019. ГОДИНЕ (ЦВЕТ)

       Ако не знате чиме бисте испунили време и не знате или нисте у прилици неком конкретно да помогнете. најбољи начин да то ипак учините јесте да се молите једном варијантом Исусове молитве онако како то чинио преподобни старац Софроније Сахаров:

"Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног и сав Твој свет,"

      Њом бисте помогли и свакоме и свему на свету, орадостили бисте све живо и неживо и чак подстакли сваку посусталу семенку и пупољак да се без потреса и нама наоко невидљив начин ипак развије у лист или цвет, у лепоту пролећну - Божију - која спасава и која ће једино одржати и спасити овај свет!

РЕЦЕПТИ ЗА МАЛОВЕРЈЕ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

05./18. март зиме Господње 2020. године

Свети мученик Конон. преподобни Марко

Среда

      1.

      После литургије пређеосвећених дарова којима се, слава Богу, причестих (објава скинута са друштвених  мрежа):

      Рецепт за сигуран лек против корона вируса и свих других болести

      Потребно:

-један мањи квасни хлеб

-једно црвено вино

-православни свештеник

       Начин приреме:

-предложити дарове на Часну трпезу

-молитва свештеника за силазак Светога Духа на предложене дарове

-силазак Светога Духа

(освећење предложених дарова и претварање истих у Тело и Крв Господњу)

     Начин употребе:

-Недељом и црвеним словом у преподневним часовима (негде око девет) и на празан стомак, доћи у православни храм,  (јер се лек једино ту даје) и на позив свештеника са страхом. вером и љубављу приступити.

  За више информација посаветујте се са вашим свештеником или духовником.

  (Пре 2020. година лек препоручио лично-Лекар душе и тела).

2.

     Пре пет минута се Весна телефоном са посла са симптомима јаке прехладе и каже да се чула са својом докторком. После 14. сати поподне идемо у Медицину рада код бивше Фабрике Шамот где је одређен центар за преглед они који сумњају да су се заразили корона вирусом.

     Искушења почињу и треба Господ да нам дометне снагеда кроз њих прођемо неозлеђена тела и духа, Весна има слаб имунитет и хитна помоћ благодати је заиста неоходна. Боже помози опрости. помилуј и спаси!

     А у кући смо у Сеничанима заједно са Весниним родитељима.:Јездимиром од 83 и Радојком од 71 годину. Дај Боже да ником ништа не буде и сви остану здрави!

3.

    Само јака прехлада која се лечи хемомицином. Нема температуре, Јака упала грла. Сестра испред амбуланте у чекаоници под пуном заштитном опремом. Ово је први сусрет уживо, а не са ТВ екрана са корона вирусом и вирус без да те пита да ли то желиш ускаче у наш живот.

   А како непоменик завитла помисли и помрачи ум и како их срце прихвата кад се забринеш за нечије здравље! А мислиш, причешћен си. идеш у Цркву. верујеш да је све што се догађа по Божијој вољи или допуштењу и онда кад је најпотребније да останеш у вери она те напусти, јер се теби нешто лоше лично догађа и тако ти открива колико си, уистину, маловеран. А како ли је тек оним људима који не знају или не маре за Бога!?

  Заиста: једина одговарајућа молитва за сва догађања широм планете је она преподобног старца Софронија Сахарова:

  "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме (нас) грешног (у), (е) и сав Твој свет!"

КАДА ЋЕ ДОЋИ КРАЈ?

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

04.март/17.март зиме Господњен2020. године

Преподобни Герасим Јордански

Уторак

1.

     Ако прикупљаш само за себе. као безумни богаташ из Јеванђеља, заборављајући друге људе, тада ће твоји дани изненада доћи свом крају. Твој дан се претвара у ноћ. И чујеш глас: Ове ноћи тражићу душу твоју од тебе, и оно што си припремио чије ће бити?"

Архимандрит Василије Ивиронски

2-

     Читати Јеванђеље!

Двадесет четврта глава Јевнђеља по Матеју!

ЛОНЧЕ

       Приступање причешћу без покајања и са себе скинутих грехова је као сипање воде у лепо, шарено, али шупље лонче, обијеног емајла, глеђи са мање или више приметним рупама при дну. 

      Шарено лонче си ти који не држиш благодат, јер си шупаљ и обијен и пропушташ и О(о)нај коме си потребан ће те узети себи само на кило и уз попуст, надајући се да је место где је отвор готово неприметан тек фабричка грешка и где у најбољем случају, кад постане свестан обима грешке, можеш завршити и служити као саксија за цвеће - оквир за туђу, а не сопствену лепоту. 

       И то је добро, и то је да Бога хвалиш, јер ниси завршио на отпаду, у старом гвожђу или високој пећи.

БОЈ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

3.март/16. март зиме Господње 2020.године

Свети мученици Евтропије. Клеоник и Василиск

Понедељак

     Толики је притисак и толико вибрира ваздух од демонске енергије да паника нагриза слабашни у људима нервни систем да се већ дешава да из њих урлају страсти и осујећене намере и жеље и то чисто овоземаљске. материјалне.

     Цео свет се претвара у материцу и дом за зачеће, брзи развој. рађање. раст и појаву антихриста.

     Војска Христова је изгледа мала, збуњена, слабашна и наоко невидљива. али се збијају редови и мада напетост расте - страха нема. Христос је у уму. срцу. врло често и на уснама. Војска се "умрежава". Са Христом. у Христу ступамо у бој. марширамо у сусрет пролећу... И Сунце сија, греје и све почиње да цвета. и изгледа као да природа не мари за ове таласе што потапају људске душе.

     Лепота вапи да је приметимо и да се у њој одморимо. Ми, који смо Христова војска, само Њиме јака и самилости пуна према онима који од страха премиру и за Бога не знају.

     Смилуј се. Господе. на узбуњени Твој свет!

  

СВЕТИ СВЕТОГОРЦИ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

2.март/15. март зиме Господње 2020. године

Спомен светог Григорија Паламе; свети свештеномученикнТеодот Киринејски

Недеља - Пачиста

1.  

      Говорио је "да онима који желе да се потпуно предају молитвеној самоћи. не само што им је неугодно разговарање и општење са мноштвом људи. него и са онима који живе на исти начин као и они. То бива зато што се тиме прекида стални и омиљени разговор са Богом и сабраност ума, којим се одликује унутарњи и истински монах, разбија на два дела, а понекад и на више делова.

      Према манастирском писању, већина људи прави једну уобичајену и велику грешку. Људи траже само лепе и угодне ствари и догађаје. који им омогућују да што лакше и са што мање труда живе свој живот.

     Када се почне окретати друга страна медаље - са тешкоћама. мукама и страдањима које су у животу нераздвојне од лепих и угодних ствари - тада они почну да траже излаз из невоља које су их задесиле. Тада почињу мислити о Богу и полако долазити у храм Божији, да би ту потражили утеху и избављење од својих невоља.

са сајта опанак.рс

2.

     Синод Константинопољске патријаршије одредио је дане за празновање нових светитеља са Свете Горе.

     Старац Данило Катунакијски. оснивач братства Данилеја. прослављаће се 7. септембра. Датум празновања преподобног Јосифа Исихасте је 16. август. Атонски горостас старац Јефрем Катунакијски од сада се празнује 27.фебруара.

са блога svetogorskestaze.blogspot.com

   

ОБОЛЕТИ ОД ПРИЧЕШЋА

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

01. март/14.март зиме Господње 2020. године

Света преподобномученица Евдокија

Субота

Зоран Ђуровић

Оболети од причешћа

      "Да ли је могуће оболети преко примања причешћа које се у Православној цркви од 9. века обавља са кашичицом, а не одвојено (посебно се узимао у руку хлеб, а посебно вино, као и данас у Јаковљевој литургији) како је била стара пракса? Питање је актуализовано у нашим данима појавом пандемије корона вируса. У католичкој Италији су чак забранили мисе, а на то неки православни теолози гледају подсмешљиво и као јасним знаком недостатка вере. Једнако гледају и на неке православне првосвештенике којису предузели неке заштитне мере...

...   Да би дали теолошки одговор. морамо најпре да знамо шта је Причешће. а затим и историјске праксе и догађаје који нам указују на православно разумевање ове Свете Тајне...

      Причешће је есхатолошко тело Оваплоћеног Сина Божијег, Исуса Христа, који је имао једно индивидуално тело као и свако од нас. али које је специфично. јер у себи садржи све свете од постанка света. као и оне који ће се у историји тек родити. али су већ сада садржани у том есхатолошком. небеском Телу. То није ово наше психичко тело. које има актуелне кости. месо и крв. Оно је васкрсло и преображено тело. Да није такво. Исус не би могао причестити Апостоле на Велики Четвртак. јер би им дао само одушевљено тело. а не ово духовно. Наиме. ни Апостолима. ни нама се не даје по неколико грама меса и крви...

...  Поред тога што бисмо - ако би ови теолози били у праву - само потврдили старе паганске оптужбе за канибализам, рушили бисмо и пост. јер бисмо јели мрсно...

     Причешће је реално општење са Царством Божијим. које је Исус Христос. Зато је оно нераспадиво и улази у нашу димензију времена и простора. али њоме не може бити обухваћено. него нас смешта у себе. Реч је о томе сједињењу. а не о неком физичком процесу храњења. Ту слику употребљава апостол Павле када се позива на то да ће муж и жена бити двоје у телу једно. а то му изображава јединство које је између Христа и Цркве.

    Зато је причешће антитип како га назива свети Григорије Богослов. јер хлеб и вино су елементи који реално садрже Васкрслог. али и који задржавају своја физичка својства....

.... Причешће се и назива леком бесмртности. али у смислу који сам навео. али не да је лек као и сваки други. јер видимо да сви умиру. Мада ко верује у Исуса неће видети смрти никада. чак и ако умре. јер улази у нову. васкрслу димензију. али у коју улази већ овде. кроз причешће. које је то васкрсење...."

ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

29.фебруар/13.март зиме господње 2020. године

Преподобни Јован Касијан

Петак

Објављено на фејсбук профилу у 16.56

     Ово су дани када је приступање светој Тајни причешћа такође један вид исповедништва: или верујеш у Бога или не верујеш.

      Ако не верујеш, не приступаш чаши са светим Даровима, кашичица из које се прима Причешће за тебе је потенцијални преносник корона вируса, јер се ми, лаици, преко ње једне сви причешћујемо, а није средство којим у себе уносиш Лек бесмртности. За тебе је довољна дневна доза уношења духовног корона вируса преко медијских кутлача претходно уроњених у казан програмиране антихристовске панике. Такав вирус разара и разједа ионако танко ткиво вере у промисао Божији и Господње речи да нам је и свака длака на глави избројана и да врапчић на земљу не пада без воље Творца који све у Својој руци држи.

СВЕТЛОСТИ ТИХА

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

28.фебруар/12.март зиме Господње 2020. године

Преподобни Василије Исповедник

Четвртак

Пева ми се....

Предвечерње благодарење,

Песма старохришћанска

Светог мученика Атиногена

Светлости тиха

Свете Славе

Бесмртнога Оца Небескога

Светога Блаженога;

Исусе Христе!

Дошавши на запад сунца,

Видевши светлост вечерњу,

Певамо

Оца

Сина

и

Светога

Духа,

Бога.

Достојан си

у сва времена

да певан будеш

гласима светим,

Сине Божији,

Који живот дајеш,

Зато Те свет слави.

СТАРАЦ ЈОСИФ И ОТАЦ СЕРАФИМ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

27.фебруара/11. марта зиме Господње 2020. године

Преподобни Прокопије Декаполит; преподобни Талалеј

Среда

            Објава фејсбук странице Манастир Јовања - Ваљево од 10.марта у 22.31:

"Јуче је 9.марта 2020, године канонизован старац Јосиф Исихаста. Дан прослављања старца Јосифа ће бити 28.август. Преподобни старче Јосифе Спилеоте, моли Бога за нас!"

           Дан прослављања пада на празник Успења Пресвете Богородице, када је и старац уснуо у Господу. Никад из мене неће избледети слика и прича старца Јефрема Филотејског и Аризонског о уснућу његовог духовног оца.

           Даруј ми, Господе, макар мрву послушности и љубави моме духовном оцу-протосинђелу Серафиму Петковићу из манастира Свете Тројице, Бјеле Воде, Љубовија.

          Нисам телом уз свог оца. Љубављу и чежњом за сусретом Весна и ја га свакодневно оприсутњујемо у свом заједничком животу.

           И за њега ти се молимо, преподобни оче Јосифе, јер је гранчица лозе са твог чокота. Ниспошљи му Божије благодати да нас све, овако разбијене, све овако грешне, носи и води тамо "где ће и Мој слуга бити."

КОРОНА ВИРУС

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

26.фебруар/10.март зиме Господње 2020.године

Свети Порфирије, епископ Гаски 

Уторак

       Корона вирус. Мигранти, Лажне вести. Теорије завере. Земље и државе чије су границе бодљикаве ограде и жице.

       Пали Адам тоне све дубље у блато. И све је мрачније и све што се дешава те убеђује и ствара  привид да пролећа неће бити, да празник Васкрсења Христовог нећемо дочекати здрави и нормални.

       Креатори светске хистерије и сејачи панике заборављају да Христос јесте човек, али је и Бог. И то Свемогући и Сведржитељни.

       Када си са Христом, унутар себе пониреш у мирне дубине, узбуркана површина житејског мора остаје то што јесте и где јесте-ум и срце немир не дотиче.

       Није равнодушност у питању, већ проницање кроз причину и раскривање демонских обмана, сплетки и лажи.

       Кад си Богом насићен и од Њега не одступаш, сила си која може и узбуркано море умирити, и то у две речи:"Ћути, престани!" 

       Господе Благи и Свемоћни, не дај ми да одем из Тебе!

И ОПЕТ ПОСТ ПРЕД ВЕЛИКИ ПОСТ/ово је пролог за ратни дневник

Рукописано у православном роковнику за просту 2018. годину. а пребачено у електронској форми за мало дуже време, ако се роковник буде временом изгубио или ако буде завршио у пламену, као што је случај са многим рукописима несигурних скрибомана у моменту самодеструкције. Тако да се можда одавде нешто окруни и у вечност, ипак електрони припадају небесима или, макар, поднебесју.

БОГ СЕ ЈАВИ

Бог се јави
у слави

Бог се јави
трави

Бог се јави
Морави и Млави

Бог се јави
теби, мени
Светом Сави

Бог се јави
да ђаво поплави

Ваистину
Бог се јави
сваком јави-
не заборави!


ПРАВОСЛАВНИ РОКОВНИК
за просту 2018. годину

ПЛАНЕР

Планирам да своје срце спустим у дланове Божије.
Планирам мој глас у молитви буде мој, јединствен, непоновљив,, када ме Бог чује, да зна да сам му се то ја обратио. Знам да кроз ове речи пирка ветрић горди, да придајем себи непостојећу важност. Не кажем да нема тога, али потреба је другачија, узрок је дубљи и не могу да му се одупрем.
Хоћу да Богу певам својим гласом. Не знам само да ли то умем.
Хоћу да ми молитвом царује тишина, ако је речју досегнем, уловим.
Хоћу да Те не изгубим, хоћу да разговарам са Тобом, јер Те волим и знам да си мој пријатељ. Највећи и најближи кад ми је најтеже.
Кад осетиш моју патњу и кад ме утешиш како само ти умеш, када ми кроз топло присуство ближњег тихо ставиш до знања да си ту.
Хоћу да говорим и певам о Теби. Теби и оном ко жели да овај глас чује.
Теби, Истино мога срца!

ТАЈНА

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

25.фебруар/9. март зиме Господње 2020. године

Свети Тарасије Цариградски

Понедељак

Са фејсбук профила Агиорит:

"Живот без Свете Тајне Причешћа изгледа као озбиљна болест без лека."

Митрополит Мисогијски Николај

У ХРИСТУ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

24. фебруар/8.март 2020. зиме Господње; Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља

Недеља

     Дивно је видети како Господ кроз малена искушења приводи Своју децу ка Себи и Путиру пуном Његовог Тела и Крви. Лепо је видети и како се радост сједињења са Господом разлива по лицима новопридошлих или новопризваних у Цркву Христову. И како та радост исијава и на нас, већ мало преморене удове Тела у сталним биткама са светом, нас који се тад присетимо својих почетних корака на путу ка Христу, при чему поново на језику, готово чулно, осетимо поново укус бесплатне благодати.

   Сваки сусрет са Христом је, додуше, нов и непоновљив, али тај први се никад не заборавља: када се сав склупчаш у сигурности Очевог загрљаја, окупан Духом Светим који је са тебе скинуо сву прашину накупљену по беспутицама овог света, тог света који ништа није могао да ти пружи сем лажне среће и обмане.

ГЛАД

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
23. фебруар/7.март зиме Господње 2020. године
Свети свештеномученик Поликарп Смирнски,свети Теодор Комовински, 
Тодорова субота


1.

            Вриште из нас неутољене жеље, кроз крв нам галопирају тодорци; мутни прохтеви и неосвешћене помисли траже своје.
            Као глад, разјапљене чељусти, незасита утроба сам.
Све ми је слађе и милије од Бога јединога.
             Дођи, о Господе,крају свих мојих жеља и освести ме, збаци маске и причине са демонских лица и одагнај их од мене.
             Даруј ми познање да само Тебе треба желети, а не само Твоје дарове и јасан вид да у сабраности разаберем дар од Дародавца свих добара.




  

МАЈСТОР ЗА СТРУЈУ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
22.фебруар/06.март зиме Господње 2020. године
Свети мученици у Евгенији
Петак

1.

       Да би електрична струја кроз проводнике, макар зарђале, стигла до крајњих потрошача и живот истих олакшала и учинила радосним, срећним, лагодним, удобним и комфорним, пре свега кроз све благодати које она даје - светлост, топлоту, могућност кретања и покретања многих појава и ствари - потребна је вештина мајстора да све елементе преноса од централе до "крајње жице" увеже и споји како треба, заиста су потребне године искуства и  знања и креативност у решавању искрслих проблема  вештином мајстора.
      У вери је ствар једноставнија: Бог - Отац, Син и Свети Дух је све: и Мајстор и Струја и Преносне Везе (молитвена заступништва светих) и Проводник, макар и зарђали (свештеник, па и царско свештенство).
      А ми смо крајњи потрошачи Господа Непотрошивог чија нам је Светлост и Топлота неопходна да би живели и преживели. Јер без те Струје бива да:"... Узимаш им Дах Свој, гину!"
      Господе,неисцрпне су Твоје енергије и молимо ти се да нас никад не лишиш приступа океану Твоје милости, Твоје благодати, па макар изгорели као претанка лицна, макар искочили из себе као осигурач од прејаке за нас Твоје непрекидне, а наизменичне струје, којом грејеш и одржаваш овај свет и све нас у њему.

      *Инспирисано реконструкцијом електроинсталација у нашем стану у оквиру уређењу животног простора-келијице у насељу Загуан где Весна и ја живимо последње две године.
       Надамо се, да неко време нећемо опет, као преподобни Максим Кавсокаливит, кад открију нашу колибицу у пустињи, бити поново приморани да наше станиште напустимо и заједничке успомене за собом спалимо, кренувши даље, још ужим путем, корак уз корак, откривајући даље оно што нам до тад није било познато, а што нам је увек дато да упознамо на тежи начин, спознавајући да тако идемо ка циљу који нам бива час знан и близак, час далек и недостижан.
     

СТУБ ОД СОЛИ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
21.фебруар/05.март зиме Господње 2020.године
Преподобни Тимотеј; свети Евстатије
Четвртак

1.

      "Немој бити, душо, слани стуб,
       окрећући се натраг,
       него се бој примера содомског
       и спасавај се на гори Сигор.

       Плодове достојне покајања
       не тражи од мене,
       јер снага у мени ослаби,
       даруј ми свагда скрушено срце
       и духовну смиреност
       да бих Ти њих принео
       као пријатну жртву,
       једини Спаситељу.

       Преподобни оче Андрија,
       моли Бога за нас.

        Часни и најблаженији оче Андреје, критски пастиру,
        немој престати да се молиш за оне који те славе,
        да бисмо се ми који  истински поштујемо твоју успомену,
        избавили гнева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења.

        Стихови из треће и девете песме који се читају четвртком 
        из Великог Канона светог Андреја Критског

У БАЊИ ПРЕД СВАДБУ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
20. фебруар/04.март зиме Господње 2020 године
Свети Лав Катански
Среда

1.   

     "Крв из Твојих ребара нека ми буде бања,
      такође и пиће које точи вода очишћења греха:
      да се обома очистим и помажем,
      и Твоје живоносне речи, Христе,
      прими као помазање и пиће.
      Црква стече чашу - ребра твоја живоносна,
      са којих потече двоструки извор,
      опроштаја и разума,
      у слици заједно, Старог и Новог Завета.
      
      Неодевен сам за двор, неодевен за свадбу,
      увече се угаси жижак, јер нема уља;
      двор се закључава кад задремах,
      вечера се поједе, 
      а ја свезаних руку и ногу 
      бих избачен напоље." 

      Стихови из четврте песме која се чита у среду 
      из Великог Канона светог Андреја Критског

ЖЕЗЛ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
19.фебруара/03.март зиме Господње 2020. године
Свети апостоли Архип, Филимон и Апфија
Уторак

1.    

      "Мојсијев жезл,који је ударио у море
        у виду божанственог крста 
        и отворио морску дубину,
        прихвати и ти, душо,
        јер њиме можеш велике ствари учинити."

        Стих из пете песме за уторак из Великог Канона 
        светог Андреја Критског

ПРЕД СУДИЈОМ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
18. фебруар/02.март зиме Господње 2020. године
Свети Лав Римски, свети Флавијан Цариградски (Почетак поста)
Понедељак

   1.


   "Теби, Судији моме, исповедам тајне срца свога,
    види смирење моје, види и тугу моју,
    и буди пажљив на суду моме сада,
    и сам ме помилуј као милосрдан, Боже Отаца."
    
    стих из седме песме првог дана читања канона,
    Великог Канона светог Андреја Критског

ОЦУ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
17 фебруар/01. март зиме Господње 2020. године
Свети великомученик Теодор Тирон (Месне покладе)
Недеља

1.

   Порука духовном оцу С. хитнута пут земље eнглеске пред почетак поста:

"    Драги оче С.
      Ево пред почетак поста молимо за ваше молитве и благослов, јер, како поучава свети Анатолиј Општински, највећи пост кад човек претрпи све што му Бог пошаљe, па нам је помоћ и снага заиста потребна, највише из разлога  што нам од сутра мајстори улазе у стан кога скоро у потпуности реновирамо.
     Једина пустиња у коју се можемо повући биће она у нама.
     Срећом, за време трајања радова , бићемо код Весниних родитеља, јер нам дневна соба у нашем стану служи тренутно као магацин за све намештај, посуђе, белу технику и друге ствари које смо успели да нагурамо у наш малени животни простор за ово релативно кратко време откад смо у њему.
    Све најбоље и најлепше Вам желимо, као и срећан повратак са ходочашћа у места и дане из Ваше младости, ту где сте студирали, а ми сад одосмо на литију подршке страдалној Цркви у Црној Гори, литији која се организује и одржава код Карађорђеве Цркве у Тополи и која иде до храма на Опленцу.
Послаћемо фотографије и снимке. Васкрсава полако и тополски хор. Очекујте позив од архијерејског намесника тополског за гостовање у њиховом парохијском дому.
    Ваши Срећко и Весна"

    А сад... правац пустиња!

       

ПОЈМО, БОГУ НАШЕМУ ПОЈМО!

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
16/29. фебруар зиме Господње 2020. године
Свети мученици Памфил, Порфирије и других 12 мученика
Субота

1.  

     Фејсбук: Срећко Урошевић је поделио успомену
                     Пре 4 године погледајне успомене

                     Срећко Урошевић
                     29. фебруар 2016. године у 18.31. сати

    "Основна карактеристика која треба да одликује истинско црквено појање је - потпуна бестрасност. Руководеће начело у питању црквеног појања треба да нам буде 75. правило Шестог васељенског сабора које гласи: 
Који долазе у цркве ради певања, желимо да не употребљавају разуздану вику, да не принуђују природу на крике и да не изводе ништа што није сагласно или прилично цркви, него морају да приносе са највећом пажњом и скрушеношћу песме Богу, Који види скривено: јер је свештена реч учила и синове Израиљеве да буду побожни (Лев. 15;31)".

    Архиепископ Аверкије (Таушев)
    "Литургика" Појмовник православног богослужења 
     
     Певати у Цркви није тек тако тамо нека мала, безазлена и неважна појава и дело. И на васељенским саборима се о томе промишљало.
     Као за све у животу, а поготово у животу у Цркви, потребна је наша усредређеност и пажња, овде на начин како појемо у славу Божију.
     Свако нека се потруди да од себе да онолико колико зна и уме, по својој моћи, а Бог ће остало придодати.
     Мислите о томе (смајлић, обичан).

2.

       А данас...
       
      Оно што поучавамо  друге, обавезно треба да применимо прво на себе, да би наша поука имала снагу и силу од Бога дату, да не би наше речи биле само звоно које звечи и кимвал који јечи.
       
    

КОЈИ ЈЕ ПОСТ НАЈВЕЋИ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
15/28.фебруар  зиме Господње 2020. године
Свети апостол Онисим; Преподобни Јевсевије Пустињак
Петак

1.

         "Највећи пост је кад човек претрпи све што му Бог пошаље."
          Свети Анатолиј Оптински


           Отприлике би Велики пост ове године био тај: највећи.
           Боже, дометни нам снаге да претрпимо све што нам пошаљеш!

СИЛА ПСАЛТИРА

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
14/27. фебруар зиме Господње 2020. године
Преподобни Авксентије; свети Кирил Словенски
Четвртак

1.

       Моја фејсбук објава на зиду групе Псалтир коју је основао о. Игор Зиројевић, а која окупља људе да се свакога дана за оне чија су имена оставили у поменику тако што читају по катизму или више њих по одређеном редоследу, да би тако заједничком молитвом Господу поменутим слугама Својим Господ даровао оно што им је у том тренутку најпотребније:
       " Колика је сила овог вида заједничке молитве уз читање из Псалтира најбоље нам сведоче управо примери из наших живота.
          Мој случај: ујак Милош, који живи у Паризу а за кога се сви молимо у поменику сталних читача годинама је тешко болестан, полупокретан и не може да говори и већ дуже време (пар месеци, тако се десило) нисам знао какво му је тренутно стање. Ипак сам имао јаку потребу да се молим за њега. Јутрос, неочекивано, од своје мајке добијам информацију која је блиска родбина и од ње крила, а то је да је због тромба у крвним судовима који воде ка мозгу постао потпуно парализован и да је у току прошле седмице извршена хитна операција потребна да се тај тромб отклони. Од јутрос му је после буђења из анестезије боље и премешта се у другу болницу и даље прате његов опоравак.
         Дакле, људи, не одустајте, Бог сваку молитву чује и прима, а посебно усрдну, заједничку.
         Немамо ми ни трунку знања, ни свести о томе како она и на који начин делује, али Господ сигурно низводи Своју благодат на оне које помињемо и којих се сећамо, а највише оне за које нема ко да се моли и оне које због мноштва имена и не поменусмо, а имамо их у срцу и уму своме.


       

МИРОТОЧИВИ СИМЕОН

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

13/26. фебруара зиме Господње 2020. године

Преподобни Симеон Мироточиви

Среда

МИРО

Свети Симеоне

Оче наш

Небеске Србије,

земаљске Србије

Миро точиш

миро нас носи.

Реком увире

у Мир наш.

Мир вам.

Мир Свој

дајем вам.

Не дајем

онако као што

други дају:

Миром Мојим

Мир мирише.

У миру будите

у Мени довек.

БОГОРОДИЦА ИВЕРСКА ВРАТАРКА

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

12.фебеуар/25.фебруар зиме Господње 2020.године;

Свети Мелетије Антиохијски;

Празновање Пресвете Богородице у част Њене иконе Иверске

Уторак

ИВЕРСКА

       Само бих да ћутим, тихујем, да не многословим и празнословим, док ми над улазном капијом ума бди  пречасна икона Богородице Иверске. Вратарке.

       Затворио бих се у своју црквицу у срцу подигнуту у част и славу Свете Тројице, а мислени разбојници изван утврђеног комплекса нека плутају по житејском мору, нека нападају на зидине колико год хоће, јер знам да ће се, кад лађе потону и сви изгину, њихов вођа и подстрекач, једини спасити и преобразити као злочестиви Амир и са смирењем, покајан, принети обитељи сребра и злата.

              Једино се молим пред светом и пречасном иконом Богоматере "коју иконоборац копљем прободе" и из које "одмах крв потече" да се по води, натраг, на исток, још не врати и да мени, као и иверској светогорској обитељи, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, не недостане благодати и милости од Њеног Сина, те да бих и ја, од свих најгрешнији, уз њих, могао клицати Му: "Алилуја!"

ЉЕШЊАЦИ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
11/24.фебуара зиме Господње 2020. године
Свети свештеномученик Власије; свети великомученик Ђорђе Кратовац
Понедељак

1.

          На фотографији насталој испред манастира Вољавац у Бијелом пољу после одслужене Свете Божанствене Литургије између владике будимљанско-никшићког Јоаникија и рашко-призренског Теодосија извирује насмешени Горан Лешњак, Веснин брат од стрица чија је кућа на неколико стотина метара ниже од манастира.
          У првом реду на фотографији чуче два од његова три сина Марко и Ранко, Рајко је ван Бијелог Поља.
         Ови Лешњаци заједно са верним народом расту у Христу из дана у дан или боље рећи у литијама лете ка Њему.
          Они су Весни блиска фамилија, дакле и моја.
          Јер: " Црна Гора и Србија - то је једна фамилија!"             
           Не дамо светиње!

КРИЗА СРЕДЊИХ ГОДИНА

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
10/23.фебруар зиме Господње 2020. године
Свети свештеномученик Харалампије (Месне покладе)
Недеља

1.

      Имам утисак да године - имам их проживљених четрдесет девет - некако иду испред мене, као да ум не може да их сустигне, одлазе некуд, заиста без мене.
     Све сам старији, а душа ми је све млађа.

2.

        На литији подршке страдалном народу Цркве у Црној Гори одржаној првог фебруара 2020. године у Аранђеловцу први пут сам осетио да читав овај талас пробуђене националне и црквене свести некако захвата и носи мене, али по инерцији,  иако осећам и за то за шта се бори чиним свим срцем, као да некако осећам да је моје време прошло и да за промену носе и треба да носе млађи од тебе, генерације које тек ступају на животну сцену.
        Време нам је да  учинимо корак у страну, ослободимо место, да не будемо као они који деценијама личе на трубе из којих извиру евергрин мелодије.
        Нама је да чинимо следеће: свим срцем да станемо уз њих и да их подижемо увис, да и они, деца наша, удахну ваздух чисте слободе у Христу.
        Јесте болно кад те убоде жалац спознаје о сопственој пролазности, али је и отрежњујуће. 

        Схватиш дубину јеванђелске поруке. "Он треба да расте, а ја да се смањујем". 

        Или: "Сад отпушташ у миру слугу Свога по речи Својој, јер видеше очи моје Спасење Твоје пред лицем свих народа, светлост да обасјава незнабошце и славу народа Твојега Израиља."

У ЛАНЦУ ВЕЧНОСТИ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
09/22. фебруар пролећа Господњег 2020. године
Свети мученик Никифор (Оданије Сретења - Задушнице)

Субота

      Објава на зиду фејсбук профила

      Ево како је један мој покојни деда из фамилије са мајчине стране - њен ујак - највиспренији, најдуховитији сродник од свих Марковића, кога сву сви знали под именом Душко (крштено Душан), велики љубитељ жена и слатког живота, одбачен и презрен од све фамилије при концу свог живота, а једини који је редовно био у Цркви на литургијама, округао, низак, дебељушкаст, једном речју, неодољив, вечито доброг расположења, љубазан, спреман на шалу , а проницљивог погледа, неухватљивих мисли и намера - саставио себи и својима за живота, приликом реконструкције породичне гробнице један гробљански хаику запис (напомена да је већи део живота провео у Паризу, дакле на формално католичком Западу, па му неке финесе и одговарања типа " Амин!" нису ушле у уши до краја; а мени је сад јасно са које стране и од којих предака "вучем" уметничку црту):
      
"Имали смо судбину живота
 Радост и туга
 Сузе су опрале тугу!
 Остаћемо ланац вечности
 Божија воља, опрости

АМЕН

ОСМЕХ БОГУ ОМИЉЕНИХ ДУША

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
08/21. фебруара зиме Господње 2020. године
Свети Теодор Стратилат; свети Сава Други, архиепископ српски; навечерје Задушница

Петак

         Из есхатолошке перспективе, из места одмора, покоја, свежине и зеленила на војујућу земаљску Цркву и нас остале  полуживе сроднике, пријатеље који на гробље излазимо да бисмо макар тад и још пар пута годишње обишли своје упокојене ближње и том приликом појели и попили понешто за покој њихових душа, најшире се, у чистом блаженству, на нас осмехују, заправо, они које нема ко да помене, за које нема ко да се моли. Јер, у пећинама и у срцима подвижника најтоплији је и најсјајнији пламен воштаница запаљених за упокојење баш тих душа.
         Они који никог немају, имају самог Бога у својој близини.

ЗАСТУПНИШТВО СВЕТОГ ПАРТЕНИЈА

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
07/20. фебруара, зиме Господње 2020. године
Свети Партеније Лампсакијски

Четвртак

1.

         Фејсбук објава са странице Манастир Јовања Ваљево подељена и на мом зиду:

         Данас славимо светог Партенија Лампсакијског, великог чудотворца. Свети Партеније је велики помоћник и исцелитељ људи од рака. 
         Испод објаве стоји окачена о фејсбук зид икона светитеља.
Ништа више. Довољно је.

         2 коментара

          Владимир Илић
          Одмах се сетим оца Симеона из Есфигмена.

          У одговору Владимиру Илићу 
          Срећко Урошевић
          Исто! Ако ће због неког да се међу Србима прошири култ  овог светитеља, то ће бити због оца Симеона.

2.


          Заступничким молитвама светог Партенија, добротом и залагањем пријатеља Ненада Андрића (објавио књиге "Пешке кроз Свету Гору", "Сусрети са светогорским старцима") да прибави биљку Атекно узбрану са катунакијских падина Врта Богомајке и уз помоћ козлаца-змијске траве, а пре свега као одговор на молитве хиландарских монаха ишчитаних на проскомидији у припрати Милутинове и Лазареве цркве, мом оцу Душану је на празник Рођења Светог Јована Крститеља констатовано од стране доктора да је даљи раст малигних тумора на простати заустављен, да мирује и да су престале незаустављиво да се развијају и деле малигне ћелије због којих  је имао две мање и један озбиљнији хируршки захват. И сад већ више од пола године траје стање мировања, не смем да се усудим и да кажем потпуно исцељење без испитаног узорка биопсијом, то јест исцељење траје, а да мој родитељ ни сам није свестан какво му се чудо догодило и како га је Бог погледао,  поново, после петнаестак година када је на крсну славу Ђурђевдан своје мајке, а моје бабе Десанке уграђен троструки бајпас као мост ка срцу начетом од инфаркта.
          Некоме је дато да плива у Божијој милости, блажено несвестан чињенице да га Бог чува, чак и онда када тај баш нешто и не верује у Њега. Велики је Бог наш!
           А ми смо људи мали - као деца - не знамо ништа и тако нас Господ и види - као Своју децу која ни о чему немају појма, мада се претварају  да су одрасли и да знају куд иду и Коме су пошли.

ГРЧКИ СТАРАЦ ПАПАЈАНИС

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
06/19. фебруар зиме Господње 2020. године
Свети Фотије Цариградски, свети Букол Смирнски
Среда

1.

          Од суботе 22.фебруара у фејсбук групи Псалтир свештеника и појца Игора Зиројевића бићу стални читач Псалтира, тј. држаћу Псалтир, односно пре да ће Псалтир држати мене.
           Полако се обистињују речи старца ПапаЈ(ј)аниса  - изговорене испод Скита Мале Свете Ане са позиције балкона његове келије, не излазећи на исти већ одговарајући са прозора келије придошлим ходочасницима разних националности, углавном Русима, уз нешто Грка, Румуна, и нас неколико Срба - преко Руса преводиоца (са српског моја питања преводи Ненад Андрић на енглески, Рус са енглеског на грчки прослеђује мало јачим гласом да би старац разумео и чуо питање) -  мени конкретно да нисам створен за монаха, али да јесам за пастира, гледајући ме, oнако ослоњеног на планинарско-пастирски штап купљен у Хиландару са натписом имена манастира и именом Свете горе, са ранцем на леђима - оригинал слика и прилика неког ко је створен стадо да чува да га сачува или изгуби - не дај Боже, што сам и чинио у свом детињству, годинама.То је био брзи одговор на питање да ли да моја супруга Весна и ја  у својим позним годинама, угледајући се на славне претке, одемо у манастир и овоземаљско битисање окончамо, спасавајући се у монашком чину, пошто већ деце немамо и лако би се ослободили овосветских брига. 
          У том једном кратком, језгровитом, вишеслојном и многозначном одговору који се отвора као цвет у рано јутро како дани и месеци, па и године пролазе - права је порука једног Светогорца у својим деведесетим годинама који сазерцава ствари, појаве и личности једнима наизлед нехајним, овлаж, а ипак тако проницљивим погледом, погледом  који је мач којим просеца кроз ткиво - одећу простор-временског омотача право до голе, ничим заштићене суштине и бола око кога се плете читав Веснин и мој живот као једног тела које би у тмини и смени доброг и злог и дана и ноћи на овој изгубљеној планети набасали на праву стазу ка остварењу бескрајне среће која се може једино истински досегнути и живети само у близини Божијој.
          И већ унутрашњим видом спознајем како ми пастирским штапом у знак добродошлице машу и свети цар Давид, свети Спиридон Тримитундски, старац Клеопа  Илију,... 
          Мени, бедном пастиру који ни две нацртане овце не би могао да сачува, о чему може да посведочи и моја весела мајка која ме је не једном затицала по врбичким ливадама, седећег на, у  зелено офарбаној и већ делимично сљуштене боје, столичици, јер је иста не једном летела пре пастира ка овну предводнику који је стадо водио куда је он хтео, а не онуда куда то пастир намерачи, на столичици загњуреног у неку дебелу књижурину-романе домаћих аутора, Павића или Пекића, СФ романе, духовну литературу која је тек почела стидљиво да се, као ниоткуда да је дошла, одједном почела да појављује на полицама локалне народне библиотеке, за све то време  док се наше невелико стадо сладило у младом житу или нестајало из видног поља, чини се пре само минут, минут у стварном трајању од  пола сата, стадо које се скривало  незнано куд по зазеленелом и заталасном мору сачињеном од  никад мирних, шушкетавих зелених стабљика и листова кукуруза.
        На моје питање да моја супруга једино жели да нађе неки, други, боље плаћени посао који би њу испуњавао и би јој представљао терет против кога којој се буни сваки мишић, утроба, ендокрини и нервни систем и да ли да се усуди да у овим незгодним временима, када је имати посао права премија, потражи други, старац је у две речи одговорио да промени посао.
        Док ми оклевамо, меримо, вагамо, плашимо се, бринемо - решења су нам ту пред носом - једноставна и траже акцију, делање. Променити ствари својим чињењем, деловањем. Божија помоћ неће изостати ако је то по Његовој вољи. Али страхом и бригом онај други те не пушта и борба је непрестана. Речима неоописива, недохватљива.  Јер, како се из себе извући и послушати? На томе се ломе и највећи од нас.

ОНО КАД СОЗЕРЦАВАШ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
05/18. фебруар, зиме Господње 2020. године
Света мученица Агатија, свети Полиевкт
Уторак

1.

      Вавек ће ми бити задивљујуће да се Господ наш Исус Христос оваплотио и постао као један од нас, али без греха.
       Можда због тога што треба продрети кроз све оне копрене времена, записа, кроз сведочења апостола, па свих светих, кроз читаву заврзламу слика, информација, отисака разних у простор-времену да би се дошло до Богочовека који има своје лично Име - Исус, до Њега  кога можеш дланом дотаћи, прсте завући у ребра, у рану копљем учињену, биту неверни Тома, па му, после свог чулног опитавања, и саме ране  целивати. После две хиљаде година треба снаге и вере да се заиста поверује у историјско постојање и оваплоћење Господње, у Сина Божијег и Сина Човечијег, а да то не остане само прича и сан.
       И зато ме у овим мојим касним  четрдесетим или раним педесетим - не знам шта је исправно - годинама (49)  заиста фасцинира сведочење апостола и свих светих отаца раног хришћанства. Дали је њима или је нама било теже да спознају да је Исус Назарећанин обећани Месија, жељени и дугочекани Господ, Помазаник, Спаситељ?
        Да ли се Истина боље спознаје и види када ти је испред очију или кад си од ње стицајем околности доласком на овај свет у ово време - удаљен, измакнут, померен, на просторно-временској оси, кад си у тачки где ти се отвара широки план тамо где ће ти милијарде информацијских ситних бомби разнети и расејати ум као пустињску прашину Јудеје и да више тај ум никад целог у срце спустити не можеш, ако ти је, наравно, до спознаје те Истине уопште стало.
        Господе наш Оваплоћени, Сине Човечији и Сине Божији, исцели ме и дај ми ума и срца да спознам не природу Твоју, јер је несазнатљива, већ да, причешћен и обожен Тобом, спознам Те онолико колико Ти сматраш  да ми је сад довољно и на корист, а ја ћу тад знати да је бесконачан пут којим се иде из славе у славу, из силе у силу, из љубави у Љубав, ка Теби увек све ближе, ка Теби никад потпуно достижном, никад потпуно схватљивом, а Премудром, а Сведржитељем, Теби Свемоћном и Свезнајућем, Теби непојмљиво снисходећем, Теби, једином истинском Чежњом мога духа, ума, разума, душе и срца...

ВЕЛИКИ ПОСТ У ДОБА МАЛЕ КОРОНЕ

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

04/17 фебруар, зиме Господње 2020. године 
Преподобни Исидор Пелусиот, Преподобни Николај 
(Припремна Месопусна седмица) 
Понедељак

1.
          Допушта или дарује тако Господ наш Оваплоћени да у свом животу осетиш мрву, честицу Страдања Његовог. И то прасликом, праобразом, символом у коме бива, на тренутак, сва пуноћа спознаје.
          Својима идеш и своји те не примише. Љубављу их саздајеш, поново и поново, а руке њихове те уз крст прикуцавају, на крсно страдање подижу. Подигао бих их себи, отимају се.
           Молиш се за њих, јер не знају шта чине, а видиш да се са њихових рамена непоменик на тебе плази, изазивајући и извлачећи испод твоје коже  себи сличног једног таквог као он што је, а који је тако близу и тако ти налик, јер му за ругање и саморугање друштво треба. Горчину пљујеш, а молиш из свег срца да се с њом не смешаш. Жуч и оцат ипак други приносе.
           Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?

2.
          Не стоји ми улога блудног сина. Налик сам оном старијем. Змија зависти испузала из мог срца обавија се око ногу ближњих, тражећи им пету да им сукне отров у крв, да и њих зарази, да и они оболе.
           Вратио бих ти се, оче, али да ли је све твоје моје и моје - твоје?
           Болујем змијски и гутам прашину, немуштим језиком вапијући Створитељу:
"Свуци са мене ову тесну кожуљицу. Па нек од змије змај настане и вине се Теби у висине, крилима змајским, у пламену."

3.

        Као наплавину таласи у уму до обале срца доваљаше молитву архијереја са прекјучерашње Божанствене Литургије на Сретење:
"Господе, призри с неба и види и обиђи виноград овај кога засади десница Твоја!"
        Даћеш ми, Боже, да се изгуби мој глас и сједини се у саборни вапај ка Престолу Твоме! Кад ме нема, нема ни гордости моје, ни обмане моје. Кад сам с Тобом, Твој сам и нема у мени сенке ни причине.

4.

       Кад су овакве борбе у припремним седмицама, какав ли ће тек бити бој !?
        А таман мишљах да боја неће ни бити. И заскочи те непријатељ из сопствених редова, из нутрине, из џигерице и жиле срчане и забија нож право између ребара, а с леђа.
        Не можеш у овом свету бити у Телу Господњем, Христовом, а да не будеш бијен и шамаран.


             

МИРО

Свети Симеоне
Оче наш
Небеске Србије,
земаљске Србије.

Миро точиш,
миро нас носи.
Реком увире
у Мир наш.

Мир вам.

Мир Свој
дајем вам.

Не дајем
онако као што
други дају:

Миром Мојим
Мир мирише.

У миру будите
у Мени довека.

ИВЕРСКА

               Само бих да ћутим, тихујем, да не многословим и празнословим, док ми над улазном капијом ума бди  пречасна икона Богородице Иверске. Вратарке.

Затворио бих се у своју црквицу у срцу подигнуту у част и славу Свете Тројице, а мислени разбојници изван утврђеног комплекса нека плутају по житејском мору, нека нападају на зидине колико год хоће, јер знам да ће се, кад лађе потону и сви изгину, њихов вођа и подстрекач, једини спасити и преобразити као злочестиви Амир и са смирењем, покајан, принети обитељи сребра и злата.

              Једино се молим пред светом и пречасном иконом Богоматере "коју иконоборац копљем прободе" и из које "одмах крв потече" да се по води, натраг, на исток, још не врати и да мени, као и иверској светогорској обитељи, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, не недостане благодати и милости од Њеног Сина, те да бих и ја, од свих најгрешнији, уз њих, могао клицати Му: "Алилуја!"