РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА
04/17 фебруар, зиме Господње 2020. године
Преподобни Исидор Пелусиот, Преподобни Николај
(Припремна Месопусна седмица)
Понедељак
1.
Допушта или дарује тако Господ наш Оваплоћени да у свом животу осетиш мрву, честицу Страдања Његовог. И то прасликом, праобразом, символом у коме бива, на тренутак, сва пуноћа спознаје.
Својима идеш и своји те не примише. Љубављу их саздајеш, поново и поново, а руке њихове те уз крст прикуцавају, на крсно страдање подижу. Подигао бих их себи, отимају се.
Молиш се за њих, јер не знају шта чине, а видиш да се са њихових рамена непоменик на тебе плази, изазивајући и извлачећи испод твоје коже себи сличног једног таквог као он што је, а који је тако близу и тако ти налик, јер му за ругање и саморугање друштво треба. Горчину пљујеш, а молиш из свег срца да се с њом не смешаш. Жуч и оцат ипак други приносе.
Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?
2.
Не стоји ми улога блудног сина. Налик сам оном старијем. Змија зависти испузала из мог срца обавија се око ногу ближњих, тражећи им пету да им сукне отров у крв, да и њих зарази, да и они оболе.
Вратио бих ти се, оче, али да ли је све твоје моје и моје - твоје?
Болујем змијски и гутам прашину, немуштим језиком вапијући Створитељу:
"Свуци са мене ову тесну кожуљицу. Па нек од змије змај настане и вине се Теби у висине, крилима змајским, у пламену."
3.
Као наплавину таласи у уму до обале срца доваљаше молитву архијереја са прекјучерашње Божанствене Литургије на Сретење:
"Господе, призри с неба и види и обиђи виноград овај кога засади десница Твоја!"
Даћеш ми, Боже, да се изгуби мој глас и сједини се у саборни вапај ка Престолу Твоме! Кад ме нема, нема ни гордости моје, ни обмане моје. Кад сам с Тобом, Твој сам и нема у мени сенке ни причине.
4.
Кад су овакве борбе у припремним седмицама, какав ли ће тек бити бој !?
А таман мишљах да боја неће ни бити. И заскочи те непријатељ из сопствених редова, из нутрине, из џигерице и жиле срчане и забија нож право између ребара, а с леђа.
Не можеш у овом свету бити у Телу Господњем, Христовом, а да не будеш бијен и шамаран.
04/17 фебруар, зиме Господње 2020. године
Преподобни Исидор Пелусиот, Преподобни Николај
(Припремна Месопусна седмица)
Понедељак
1.
Допушта или дарује тако Господ наш Оваплоћени да у свом животу осетиш мрву, честицу Страдања Његовог. И то прасликом, праобразом, символом у коме бива, на тренутак, сва пуноћа спознаје.
Својима идеш и своји те не примише. Љубављу их саздајеш, поново и поново, а руке њихове те уз крст прикуцавају, на крсно страдање подижу. Подигао бих их себи, отимају се.
Молиш се за њих, јер не знају шта чине, а видиш да се са њихових рамена непоменик на тебе плази, изазивајући и извлачећи испод твоје коже себи сличног једног таквог као он што је, а који је тако близу и тако ти налик, јер му за ругање и саморугање друштво треба. Горчину пљујеш, а молиш из свег срца да се с њом не смешаш. Жуч и оцат ипак други приносе.
Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?
2.
Не стоји ми улога блудног сина. Налик сам оном старијем. Змија зависти испузала из мог срца обавија се око ногу ближњих, тражећи им пету да им сукне отров у крв, да и њих зарази, да и они оболе.
Вратио бих ти се, оче, али да ли је све твоје моје и моје - твоје?
Болујем змијски и гутам прашину, немуштим језиком вапијући Створитељу:
"Свуци са мене ову тесну кожуљицу. Па нек од змије змај настане и вине се Теби у висине, крилима змајским, у пламену."
3.
Као наплавину таласи у уму до обале срца доваљаше молитву архијереја са прекјучерашње Божанствене Литургије на Сретење:
"Господе, призри с неба и види и обиђи виноград овај кога засади десница Твоја!"
Даћеш ми, Боже, да се изгуби мој глас и сједини се у саборни вапај ка Престолу Твоме! Кад ме нема, нема ни гордости моје, ни обмане моје. Кад сам с Тобом, Твој сам и нема у мени сенке ни причине.
4.
Кад су овакве борбе у припремним седмицама, какав ли ће тек бити бој !?
А таман мишљах да боја неће ни бити. И заскочи те непријатељ из сопствених редова, из нутрине, из џигерице и жиле срчане и забија нож право између ребара, а с леђа.
Не можеш у овом свету бити у Телу Господњем, Христовом, а да не будеш бијен и шамаран.
Нема коментара:
Постави коментар