Приступање причешћу без покајања и са себе скинутих грехова је као сипање воде у лепо, шарено, али шупље лонче, обијеног емајла, глеђи са мање или више приметним рупама при дну.
Шарено лонче си ти који не држиш благодат, јер си шупаљ и обијен и пропушташ и О(о)нај коме си потребан ће те узети себи само на кило и уз попуст, надајући се да је место где је отвор готово неприметан тек фабричка грешка и где у најбољем случају, кад постане свестан обима грешке, можеш завршити и служити као саксија за цвеће - оквир за туђу, а не сопствену лепоту.
И то је добро, и то је да Бога хвалиш, јер ниси завршио на отпаду, у старом гвожђу или високој пећи.
Нема коментара:
Постави коментар