четвртак, 12. новембар 2020.

И ОПЕТ ПОСТ ПРЕД ВЕЛИКИ ПОСТ/ово је пролог за ратни дневник

Рукописано у православном роковнику за просту 2018. годину. а пребачено у електронској форми за мало дуже време, ако се роковник буде временом изгубио или ако буде завршио у пламену, као што је случај са многим рукописима несигурних скрибомана у моменту самодеструкције. Тако да се можда одавде нешто окруни и у вечност, ипак електрони припадају небесима или, макар, поднебесју.

БОГ СЕ ЈАВИ

Бог се јави
у слави

Бог се јави
трави

Бог се јави
Морави и Млави

Бог се јави
теби, мени
Светом Сави

Бог се јави
да ђаво поплави

Ваистину
Бог се јави
сваком јави-
не заборави!


ПРАВОСЛАВНИ РОКОВНИК
за просту 2018. годину

ПЛАНЕР

Планирам да своје срце спустим у дланове Божије.
Планирам мој глас у молитви буде мој, јединствен, непоновљив,, када ме Бог чује, да зна да сам му се то ја обратио. Знам да кроз ове речи пирка ветрић горди, да придајем себи непостојећу важност. Не кажем да нема тога, али потреба је другачија, узрок је дубљи и не могу да му се одупрем.
Хоћу да Богу певам својим гласом. Не знам само да ли то умем.
Хоћу да ми молитвом царује тишина, ако је речју досегнем, уловим.
Хоћу да Те не изгубим, хоћу да разговарам са Тобом, јер Те волим и знам да си мој пријатељ. Највећи и најближи кад ми је најтеже.
Кад осетиш моју патњу и кад ме утешиш како само ти умеш, када ми кроз топло присуство ближњег тихо ставиш до знања да си ту.
Хоћу да говорим и певам о Теби. Теби и оном ко жели да овај глас чује.
Теби, Истино мога срца!

Нема коментара:

Постави коментар