ПРИЧА ПРВА
"Првога дана, у молчанију је створено девет природа, а једна природа речју, и то је светлост. Другога дана створен је свод. Трећега дана, Бог је створио воду и поникло је биље; четвртог дана је одељена светлост (од таме). Петога дана створене су птице, гмизавци и рибе; шестога дана створене су животиње и човек. Устројство целога света јесте дужина и ширина; почетак (начало) јесте исток, а крај запад; десна страна је север, а лева југ. Бог је целу земљу поставио као одар; изнад је небо, као разапета кожа и свод; друго небо је, као кочија, прикључено првом небу и ономе што је прикључено небу и земљи; океан је као појас који окружује небо и земљу а унутар њега су високе планине које досежу до неба; иза планина је сунце, да би тамо остало током целе ноћи, а међу тим планинама је огромно море које заузима три четвртине целокупног копна.
Богу нашем нека је слава!"
(Слово 17, крај беседе; Подвижничка слова Светог Исака Сиријског,; страна 77; Образ светачки; књига дванаеста, друго допуњено, измењено и преправљено издање; Београд 2006)
Мој стриц, чича -Танасије, како смо га, никад не изостављајући ово чича, ми као деца, а и кад смо одрасли, звали, похађао је основну школу до четвртог разреда, а даље, ни макац! Дарвинова теорија еволуције и остала знања остала су за њега заувек непознаница и тајна, а право речено, никад му не би ни била интересантна. Устројство света било је, по чичи, једноставно овакво: није веровао мојим речима, док је упрезао у кола са канатама белог Брњу и риђег Кидрана, када сам му, поносно и свечано, декламовао, као одличан ђак трећак, напамет научену лекцију о небеским телима и непобитно научно потврђеној чињеници да је планета Земља округла, притом све време седећи на кожном седишту преко кога је пребачена крпара да ублажи ујед хладноће на најосетљивијем делу и притискајући папучицу кочнице која је, никад до краја разоткривеним механизмом полуга, преко зупчаника на осовини задњих точкова са излизаним пнеуматским гумама ,пребацивала скакавце у у положај такав да су се запрежна кола моментално заустављала онда када су се кретала, а равномеран звук скакаваца преко зупчаника остајао да лебди у ваздуху и сећању после њиховог заглављења међу зупце, звук који се уткао у моје детињство, добрим делом проведено и стојећи на срчаници тих истих запрежних кола, кола са шаром на страницама као на ћилиму изатканом на разбоју моје баба - Десе.
"Не, Земља није округла. Она има почетак и крај и равна је као овај камен овде", смрсио је стриц кроз клеркгебловске бркове, показујући бичем на углачану, белу мермерну плочу која је служила да се на њу спусти већ помало искривљена и изубијана кофа са водом из ђерма коју су пресипали у бетонско корито из кога су крава Цветуља и коњи Кидран и Брња жудно гасили жеђ, враћајући се са испаше са ливада преко Потока или (то само коњи) из њиве, испрегнути из дрљаче или прашача-плуга са једном мотикицом и дрвеним ручкама којим је стриц секао млечику између врста кукуруза који је већ изгурао и више од три пера.
"Јер, да је она стварно округла, ми би сви попадали са Земље и удавили би се у Небу!"
И мој живот полако исцртава кружницу - нема треће димензије - и долазим до закључка да је чича -Танасије својим чистим умом наслутио да постоје од нас скривена знања, намерно затрпавана погрешним и вешто пласираним информацијама и да ће се само понекима од нас десити да се, овако тешки и за Земљу залепљени, стрмоглавимо за живота у Небо.
П. С:
Стриц се упокојио у својој шездесет првој години, заиста прерано, тешко болујући од болести плућа начетих фином честицама прашине лебдећим унутар силоса МПИ "Победа", плућа нагрижених и јефтином "Зетом" и "Моравом". У болести и у јаким боловима, лежећи месецима, обезнањен у полумрачној соби, док су изнад њега на спрату његова несвесна унучад превртала кућу наопачке, само је прстима десне руке дотицао фластер на левој страни груди, а изнад готово непостојећег плућног крила, као машећи се за џеп радничког комбинезона и приносећи непостојећу цигарету уснама, а држећи је између једва мало размакнутог кажипрста и средњег прста (неке страсти носимо са собом и на ону другу страну).
Ту предсмртну агонију прекинуло је и преко потребни мир донело је уље са јелеосвећења кога сам близином смрти престрављеној стрини Смиљани некако у руке тутнуо, не објашњавајући јој чему оно служи, осим да ће му, кад буде уље размазала по стричевим грудима и читавом телу, од њега му одмах бити боље и лакше.
И било је!
Мој отац, од милоште у детињству прозван Ћане и стриц, од милоште Тане, нису били неки пливачи. Пливању су се, у паузама између смотавања кукурузне свилице у новински папир и пушења тако створених првих цигарета, у летњим месецима сами учили у вештачки створеним вировима-преграђеном кориту Врбичке реке који је служио као резервоар за наводњавање башти поред обале, и научили су, као деца, да пливају само "кучећим" стилом. Али и то је било довољно мом чича -Танасију да, светим уљем окупан, у Небо, као у вир храбро скочи, без, коначно савладаног, страха од дављења.
"Првога дана, у молчанију је створено девет природа, а једна природа речју, и то је светлост. Другога дана створен је свод. Трећега дана, Бог је створио воду и поникло је биље; четвртог дана је одељена светлост (од таме). Петога дана створене су птице, гмизавци и рибе; шестога дана створене су животиње и човек. Устројство целога света јесте дужина и ширина; почетак (начало) јесте исток, а крај запад; десна страна је север, а лева југ. Бог је целу земљу поставио као одар; изнад је небо, као разапета кожа и свод; друго небо је, као кочија, прикључено првом небу и ономе што је прикључено небу и земљи; океан је као појас који окружује небо и земљу а унутар њега су високе планине које досежу до неба; иза планина је сунце, да би тамо остало током целе ноћи, а међу тим планинама је огромно море које заузима три четвртине целокупног копна.
Богу нашем нека је слава!"
(Слово 17, крај беседе; Подвижничка слова Светог Исака Сиријског,; страна 77; Образ светачки; књига дванаеста, друго допуњено, измењено и преправљено издање; Београд 2006)
Мој стриц, чича -Танасије, како смо га, никад не изостављајући ово чича, ми као деца, а и кад смо одрасли, звали, похађао је основну школу до четвртог разреда, а даље, ни макац! Дарвинова теорија еволуције и остала знања остала су за њега заувек непознаница и тајна, а право речено, никад му не би ни била интересантна. Устројство света било је, по чичи, једноставно овакво: није веровао мојим речима, док је упрезао у кола са канатама белог Брњу и риђег Кидрана, када сам му, поносно и свечано, декламовао, као одличан ђак трећак, напамет научену лекцију о небеским телима и непобитно научно потврђеној чињеници да је планета Земља округла, притом све време седећи на кожном седишту преко кога је пребачена крпара да ублажи ујед хладноће на најосетљивијем делу и притискајући папучицу кочнице која је, никад до краја разоткривеним механизмом полуга, преко зупчаника на осовини задњих точкова са излизаним пнеуматским гумама ,пребацивала скакавце у у положај такав да су се запрежна кола моментално заустављала онда када су се кретала, а равномеран звук скакаваца преко зупчаника остајао да лебди у ваздуху и сећању после њиховог заглављења међу зупце, звук који се уткао у моје детињство, добрим делом проведено и стојећи на срчаници тих истих запрежних кола, кола са шаром на страницама као на ћилиму изатканом на разбоју моје баба - Десе.
"Не, Земља није округла. Она има почетак и крај и равна је као овај камен овде", смрсио је стриц кроз клеркгебловске бркове, показујући бичем на углачану, белу мермерну плочу која је служила да се на њу спусти већ помало искривљена и изубијана кофа са водом из ђерма коју су пресипали у бетонско корито из кога су крава Цветуља и коњи Кидран и Брња жудно гасили жеђ, враћајући се са испаше са ливада преко Потока или (то само коњи) из њиве, испрегнути из дрљаче или прашача-плуга са једном мотикицом и дрвеним ручкама којим је стриц секао млечику између врста кукуруза који је већ изгурао и више од три пера.
"Јер, да је она стварно округла, ми би сви попадали са Земље и удавили би се у Небу!"
И мој живот полако исцртава кружницу - нема треће димензије - и долазим до закључка да је чича -Танасије својим чистим умом наслутио да постоје од нас скривена знања, намерно затрпавана погрешним и вешто пласираним информацијама и да ће се само понекима од нас десити да се, овако тешки и за Земљу залепљени, стрмоглавимо за живота у Небо.
П. С:
Стриц се упокојио у својој шездесет првој години, заиста прерано, тешко болујући од болести плућа начетих фином честицама прашине лебдећим унутар силоса МПИ "Победа", плућа нагрижених и јефтином "Зетом" и "Моравом". У болести и у јаким боловима, лежећи месецима, обезнањен у полумрачној соби, док су изнад њега на спрату његова несвесна унучад превртала кућу наопачке, само је прстима десне руке дотицао фластер на левој страни груди, а изнад готово непостојећег плућног крила, као машећи се за џеп радничког комбинезона и приносећи непостојећу цигарету уснама, а држећи је између једва мало размакнутог кажипрста и средњег прста (неке страсти носимо са собом и на ону другу страну).
Ту предсмртну агонију прекинуло је и преко потребни мир донело је уље са јелеосвећења кога сам близином смрти престрављеној стрини Смиљани некако у руке тутнуо, не објашњавајући јој чему оно служи, осим да ће му, кад буде уље размазала по стричевим грудима и читавом телу, од њега му одмах бити боље и лакше.
И било је!
Мој отац, од милоште у детињству прозван Ћане и стриц, од милоште Тане, нису били неки пливачи. Пливању су се, у паузама између смотавања кукурузне свилице у новински папир и пушења тако створених првих цигарета, у летњим месецима сами учили у вештачки створеним вировима-преграђеном кориту Врбичке реке који је служио као резервоар за наводњавање башти поред обале, и научили су, као деца, да пливају само "кучећим" стилом. Али и то је било довољно мом чича -Танасију да, светим уљем окупан, у Небо, као у вир храбро скочи, без, коначно савладаног, страха од дављења.
Нема коментара:
Постави коментар