Уторак, 03/16. март
(у ишчекивању почетка циклуса литургија пређеосвећених дарова)
Кад се у Васкршњем посту причестиш Страшним Христовим Тајнама, имаш осећај као да си се из све снаге залетео да са оба длана ракрилиш затворене дрвене капке ( са отворима на средини истих у облику срца или крста) на прозорима који се отварају не ка споља, већ ка унутра-у себе.
И онда ти који изван себе и јеси, видиш да све што си протеклих унутра чистио и поспремао, по мраку чинио - на овој Светлости коју си сад у себе добровољно припустио - личи на таван пун одложених и заборављених ствари, окићен завесама паучине, простор који личи на најцрње фантазије из романа за децу Нила Гејмена.
И - шта ћеш: заврћеш рукаве поново и поново узимаш пајалицу у руке.
(Одломак из беседе у себи изговорене по примању Светих Тајни, инспирисане беседом служашчег свештеника)
09. март 2014. године
Нема коментара:
Постави коментар