ОТИШАО САМ ЧАСНО

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

01.април/14.април пролећа Господњег 2020. године

Преподобна Марија Египћанка

Велики Уторак

Вест из Курира 14.042020 у 12.05

Опроштајно писмо

ОТИШАО САМ ЧАСНО, СТАЈАО НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ, НИСАМ СЕ КРИО: 

Ово су последње речи др. Лазића за којим данас плаче Србија

Отац ургентне медицине др Миодраг Лазић, који је спасао небројено много живота током ратних деведесетих година прошлог века, преминуо је после борбе са вирусом корона, а његов пријатељ је са светом поделио опроштајно писмо овог изузетног стручњака и човека:

"Данас нас је напустио прим.др Миодраг Лазић, хирург, велики човек, мој велики пријатељ, учитељ, други отац. Замолио је да пренесем његове последње речи:

Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiskom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu 4 godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho hoću da odem onako kakav sam bio čitav život a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje sestre koje ste mi uvek verovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno.

U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.

Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu".  

Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda."

На групи Псалтир постављам објаву са овом вешћу уз коментар: 

Један од оних за које смо се молили ових дана преселио се тамо где је потребнији - у Ургентни центар Царства Небеског и Небеске Србије. А да замолимо још једном Васкрслог Господа да га усели у места светла, у места свежине и зеленила, у места спокоја одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање и где гледање Лица Твога, Господе, весели од века све Свете Твоје.

Наслов његовог дневника инспирација је за наслов овог. Питао сам се често има ли  смисла све ово што нам се у дане пошасти дешава бележити и када ме савладавала малодушност, побеђивао сам је само помишљу да је неко у много тежим условима водио прави ратни дневник, где је борба за спасавање људских живота била свакодневна и видљива и далеко опаснија од ове наше, где углавном жртвујемо само комфор и угађање страстима. ма колико представљали то као борбу за елементарне људске слободе.