ТАЈНА ИСУСОВИХ СУЗА

 ТАЈНА ИСУСОВИХ СУЗА 

“Исусе мој, волим те!” Старац Елпидије са Родоса 

 

1. 

У сенци старог стабла кедра Ливанскога на западној обали Галилејског мора Јосиф дрводеља на раменима држи малог Исуса и испруженом десном руком (левом му је обујмио ножице) показује чамце који мирују недалеко од обале и рибаре који у тишини из воде извлаче своје мреже са не баш богатим уловом. 

Сунчев диск је већ допола уроњен испод водене површине која се непрестано мрешка, јер бејаше противан ветар. 

Светлост је тиха, спокојна и добра и видевши такву светлост вечерњу Јосиф подиже своје очи ка Исусу и кликне: “Гле! Исусе, шта велиш на ову лепоту?” 

Дете ћутећи затвара своје очи, сагиње се и прислања свој образ уз Јосифово теме, још чвршће око врата ручицама загрливши свог драгог заштитиника, још се више припијајући уз њега. 

Јосиф осећа како му вреле дечје сузе квасе седе власи и пита Исуса, одједном и сам ражалошћен: 

“Драго моје дете, зашто плачеш? Да ли те нешто боли?” 

Исус му опет не одговара, него му сузе још јаче грунуше из плавих, сада отворених очију и сливаше се низ лице као Кедронски поточићи, квасећи и Јосифову кошуљу, изједна изаткану. 

2. 

Превод сузног одговора: 

“Како да речима милом старцу објасним да све што Ми својом руком покаже, све кроз Мене постаде, да је Мноме све створено лепо?! 

Како, кад и њега који Ме на раменима носи, ја носих у Свом срцу још пре стварања света?!”