ИСУСОВА МОЛИТВА

1.  

„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног!“ (много пута) 

Изговарати полугласно или шапатом, уснама, зубима, језиком и ваздухом што из плућа струји. Ум је ту негде, однекуд дојури, застане, испрати слогове и речи, па поново одлута. Капије срца су затворене, јер је мрачно, а ноћу се капије не отварају. Изговарати зато много пута непрекидно до јутра да се у рано јутро кључем Имена срце отвори. 

 

2. 

Кад полете стреле непријатељских помисли дај ми, Христе, снаге да подигнем штит од Твог имена и тако сачувам свој ум, душу и тело. Моје су снаге премале и често навијају за непријатеља, отварају им тајне капије на тврђави срца. 

А ако се унутра запале страсне ватре, изгореће и срце и душа и ум и тело. 

Пепео не уме да Те воли, штите мој! 

 

3. 

,,Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног!" (много пута) 

Умно, без гласа, лагано у ритму, од речи до речи молити се у тренуцима кад нисам безуман… Кад ми непца и језик исисају слаткоћу шарених бомбона које нуди свет, а око умори од дугиних боја. 

 

4. 

А када одбрана попусти и капије се широм отворе, тада из тоболца срца извлачим отровне стреле које сам и од себе лукаво скривао, мислећи да сам их давно потрошио. Лансирам их једну по једну са самострела усана, циљајући тачно куд ме тамна злоба наводи, по пријатељу и по непријатељу, по ближњем и по љубљеном, јер си ме оставио, Боже мој… Далеко сам и душа Те моја не види и не чује, и бесови се наслађују мојом немоћи и слабошћу да Те се бар кроз ближњег свог дотакнем... 

 Не остави ме, Господе, у слабостима и гресима мојим! 

5. 

 „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног." (много пута) 

Молити се умно-срдачно. Састављеним у прегршт голим длановима ума и срца пренети варницу Твог Имена до срца и спустити је унутра, између стабљика корова мрсних помисли. Нек срце плане, разгори се, спали се коров огњем благодатним, а у огањ јединствени сједини  дух, душу и тело. 

Нека се споља ништа не види осим поточића суза низ оба образа. Нек извиру секунд, минут, два, да се спере нечистота кад се пламен повуче и умине, док га, кад се Њему хоће, поново не распири дах Духа Светога. 

 

6. 

Да ли ми то прилазиш, Господе? Да ли је ова милина која ми се разлива грудима, по срцу-милина Твог присуства? Душе Свети, нежност Твоја ли је? 

Да ја ипак ћутим, да своја чула окренем унутра и да чувам своје једино благо - Твоје Име? 

Можда речи имају смисла само до ове видљиво-невидљиве границе од меса која дрхти од ишчекивања да се отвори и избрише кад унутар ње после куцања и питања да ли је слободно, својим пресветим стопалом ступиш. 

 

7. 

 Молити се на крају срдачно. 

"Господе Исусе Христе, Сине Божји, загрли ме грешног, да бих Ти био ближи." (једанпут, али за свагда) 

8. 

Када се благодат Светога Духа најкрхкије у срцу богољубника преображава у чисту божанску љубав и где онај који воли бива Онај који воли, тад грубом таласању речи које из ума сиђу на усне нема места. 

Господе, даруј ми да Те волим тихо, без гласа. Дај ми Свој мир.