Петак 6/19. март
Кад се они који нису у Цркви чуде чему толико дана постити, ићи често на богослужења, молити се Богу, приклањати колена у метанијама-једини прави одговор који би им ми који се надамо да у Цркви јесмо био онај да када би могао да им пренесеш те таласе неизрециве радости који те, и за тебе неочекивано, преплаве и долазе некако изнутра и које поново жељно ишчекујеш, док те у даљем подвигу држи макар сећање на њих, те таласе радости који трају минут, два, пет -колико је Богу угодно ии може да ти без штете по тебе подари - онима који би те то питали све би било јасно и заволели би Христа.
Да, то је циљ живота у Њему - мир и радост у Духу Светоме, усходиш ти - твар, а икона Његова - ка Оцу, из славе у славу, Њему Несазнатљивом, Оцу који те воли, јер те је Сином створио да би Он и тебе љубио и Себе ти Сином и Духом Светим даровао.
Кад радост умине, потребан је опрез. Онда ће на тебе непријатељ да припуца са свих страна. Знам то, савет је то духовника на исповести самим Богом кроз његова уста изречен. Велики пост тек почиње.
Нема коментара:
Постави коментар