Среда
01.април/14.април
Не знам да ли је Господ многомилостив према нама грешнима, те нам, у магновењу, не даје познање наше огреховљености потресом читавог нашег бића као блудници Марији, а по доживотном покајању - преподобној Марији Египћанки?
Мислим да нам Господ то дарује из разлога што би ми пре пропали у очајању кад би одједном спознали сву своју гнусобу, сво то опустшење што влада у нашој нутрини за кога се надамо да га нико никад неће открити до ли ми сами, ако смо свесни постојања те празнине у нама.
Не знамо ни за шта да плачемо: да ли зато што нам се спознаја те врсте од Бога не дарује у свој својој потресног величанствености или из благодарности што нам је то време постепеног сазнавања своје огреховљености продужено тако да нам је омогућено да упознајемо дубину нашег пада клизајући благом падином душе, а не стмоглавце, да бисе потом уз помоћ Бога и ближњих лакше из амбиса истим путем извлачили?
Можда би тако, пре у другом случају, немоћни, нечисти, непостојани у врлини, више знали да ценимо подвиг покајања и вредност познања дубине пада људске природе, као и стеченог искуства у борби за превазилажење палог стања, да би тако макар мало заличили на Христа и на свете Његове и преподобне као што је то својим подвигом свакодневног покајања до конца свог овоземног живота и преподобна Марија Египћенка чинила и показала да је могуће из крајњег пада достићи небеса и светост, светост усвојити као истинку природу и назначење људско.
Нема коментара:
Постави коментар