ОДЛОМЦИ

 РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ПЕШАДИНЦА

13.март/26 март пролећа Господњег 2020. године

Пренос моштију светог Никифора Цариградског

Четвртак

Одломци из преписке са часним оцем. У празном простору унутар прописаног одстојања, лелујајући као листић на поветарцу, промичу нека званична црквена саопштења.. .

Отац: Добро јутро!

Ја: Наравно да је добро, с прозора у исто, затворен, гледајући.

Отац: "Шта се ради?"

Клик. Кроз празан простор долећу акти:

Епископ Стефан (Шарић) Цркве без верника - прилог РТС

...

Ја: Шта да ти кажем - књига спадне на једно слово -  код нас на послу на два слова, додуше -  и то смо на најдаљој могућој удаљености. иза затворених врата, што би требало да је у реду... и засад дежурамо тако по двоје сваки други дан. Нас шесторо се смењујемо. Остали старији, склонији разбољевању, су код својих кућа... до даљњег...

Него, пошто служите без присутних верника, примате ли неког за чтеца, ипођакона? Радили би за причест.

Отац: Имамо мали проблем... Причест не може да се заради... само гратис... ал испод тезге. 

Ја: Да ти исприповедам једну причу о томе кад су моје старије колеге носиле код обућара Зокија у Буковик ципеле на оправку и он ту услугу никада није хтео да им наплати, јер они раде у инспекцији, па није ред. И тако једном седе њих двојица на предњим седиштима службеног аутомобила, пошто су после оправке обућу преузели, ја седим сам на задњем седишту и слушам Кусића, спадала, како се жали Ранчићу, његовом  нераздвојном колеги, пре него ли ће окренути кључ у  контакт брави југића: "Морамо да мењамо обућара!"

"Што!!??"

"Поскупело је!"

"Па како, Колико си платио?" пита Ранчић, Пироћанац родом, већ мало изнервиран.

"Рекао ми је кад сам га питао колико кошта оправка: ништа. Засад."

Ја (поново): Постоји и алегоријско тумачење горе испричане анегдоте примењено на садашњи тренутак: Зоки обућар из Буковика - то ти је архијереј било које наше епархије. Кусић и Ранчић- то ти је верни народ, обућа - то су ти Свете Тајне, а свештеници - они су ти ја који седим на задњем седишту, умирем од смеха, јер ме нико ништа и не пита и реално се ни за шта и не питам. Ето!"

Отац: (шаље три смајлића који се грохотом смеју)....