0
РАЗГЛЕДНИЦА СА ТАСОСА
Између Атоса
и мокрог ми тела
море својим ритмом
мрви облутке мисли у песак
док се лењи погледи
љуљушкају на површини
Егејског и сваког другог мора
између галебова и дечјих главица
или вире
скривени од Сунца
заувек
испод сламнатих сунцобрана
Младунчад од људи
(ово од милоште)
од таквог песка
мокрог и сланог
лопатом, грабуљицом
преврнутом кофицом
граде купе
које сад имају
више смисла
Тасос
присутан, јак
и скоро вечан,
а Атос се губи
у измаглици
Острво Тасос
увија нас брижно
у чисте пешкире
кад изронимо
из светлуцавих дубина
спушта на лежаљку
у дремеж сладак
и сан лак и слободан
милује благим поветарцем
рузмарин и цимет
под ноздрве меће
купа у маслиновом уљу
пчеле шаље
са шишарки бора
скоро божански нектар
на непца нам капље
и смешимо се
обнажени, срећни и слани
док клизимо
незаустављиво
ка смрти
Атос
се све више
губи у измаглици
И зато:
Челом ка Клину
што је кроз згрчене тетиве
Твог Длана прошао
уз Часни Крст Те пригвоздио
приносим ову опсену од ума
да је лажну процепим
и унутра пустим
Нетварну Светлост
И ума старог бих да свучем
тај огртач што закрпе не прима
ни старе ни нове
одвојим прираслог
телу тешког
утапању склоног
замахнутим мачем Благодати
у десници Михаила
Чиноначалника
Бесплотних Сила
и окачим га
непотребног
о копље његово
забодено на месту
метоха Филотејског
на острву Тасос
Тасос
што је брат Европе
и сваке друге опсене
На месту
оштрице и продора
Истине у ткиво Времена
стојим ту где
огромна купа Атоса
пресаздаје смрвљен ум
у нову твар
дајући јој своје обличје
не губећи се више
у измаглици
И нови хлеб
већ сада и овде
једем
умешем квасцем
БогоОткривењских Речи
Архимандрита Софронија
да бих
када порастем
Видео Бога као што Јесте
Тасос, 25. јуна 2012. године
Између Атоса
и мокрог ми тела
море својим ритмом
мрви облутке мисли у песак
док се лењи погледи
љуљушкају на површини
Егејског и сваког другог мора
између галебова и дечјих главица
или вире
скривени од Сунца
заувек
испод сламнатих сунцобрана
Младунчад од људи
(ово од милоште)
од таквог песка
мокрог и сланог
лопатом, грабуљицом
преврнутом кофицом
граде купе
које сад имају
више смисла
Тасос
присутан, јак
и скоро вечан,
а Атос се губи
у измаглици
Острво Тасос
увија нас брижно
у чисте пешкире
кад изронимо
из светлуцавих дубина
спушта на лежаљку
у дремеж сладак
и сан лак и слободан
милује благим поветарцем
рузмарин и цимет
под ноздрве меће
купа у маслиновом уљу
пчеле шаље
са шишарки бора
скоро божански нектар
на непца нам капље
и смешимо се
обнажени, срећни и слани
док клизимо
незаустављиво
ка смрти
Атос
се све више
губи у измаглици
И зато:
Челом ка Клину
што је кроз згрчене тетиве
Твог Длана прошао
уз Часни Крст Те пригвоздио
приносим ову опсену од ума
да је лажну процепим
и унутра пустим
Нетварну Светлост
И ума старог бих да свучем
тај огртач што закрпе не прима
ни старе ни нове
одвојим прираслог
телу тешког
утапању склоног
замахнутим мачем Благодати
у десници Михаила
Чиноначалника
Бесплотних Сила
и окачим га
непотребног
о копље његово
забодено на месту
метоха Филотејског
на острву Тасос
Тасос
што је брат Европе
и сваке друге опсене
На месту
оштрице и продора
Истине у ткиво Времена
стојим ту где
огромна купа Атоса
пресаздаје смрвљен ум
у нову твар
дајући јој своје обличје
не губећи се више
у измаглици
И нови хлеб
већ сада и овде
једем
умешем квасцем
БогоОткривењских Речи
Архимандрита Софронија
да бих
када порастем
Видео Бога као што Јесте
Тасос, 25. јуна 2012. године
Нема коментара:
Постави коментар