Ни дан данас није нам јасно
чиме смо ми то Бога Оца везали
да нам је "...Јединородног Сина дао
да сваки који верује у Њега
не погине,
него да има живот вечни." (Јн. 3,16)
И није се још
од љубави Своје
одрешио.
Има ли немоћније,
а чвршће везе
којом нас од стварања држи,
док Духом Светим
кроз Сина
провученим
из дана у дан
висимо над провалијом
у коју смо скочили сами,
као да банџи скок изводимо,
чикајући Оца
и намеру Му, жељу,
да нас, склоне погибији,
од самих себе спасе?
Боже Оче,
даруј нам,
не бомбоне шарене
којим нас свет храни,
већ да Оног што си нам већ дао
као Датог и препознамо
и заволимо таквом љубављу
којом си Ти свет заволео.
Оче наш,
не одреши Се-
не престани никад
да нас волиш.
Нема коментара:
Постави коментар