Кад и мени
љуте чељусти
лавова страсти
и блудних жеља
растргну
месо и жиле
до кости,
демони сваки
сласни дрхтај
жудно себи
присвоје,
на житејској арени
од свег мене
остаће само
срце у прашини
у коме блиста
непобедиво
Твоје Име,
Господе,
као што блисташе
и оно у срцу
светог Игњатија
кога Ти,
као малено дете,
на рукама држаше.
А ако ли ме
цареви-тирани
што стоје
над страсним војскама
ипак поштеде
и ја наставим
да растем
Теби у висине,
биће
да благослов
Твог додира
срца
било у прашини,
било у грудима
неодступно значи
да се за Тобом
пре Васкрсења
мора прво
уз Голготу
Крсту
успети,
на Крст
пригвоздити.
Нема коментара:
Постави коментар