"Драги ујаче
Овде Алекса пише за Лену. Желим од тебе књигу о звезди и
планети.. Пуно загрљаја и пуно те волимо.
-Лена*
(Лена Марковић из Брезовца, Алексина рођена сестра, 6
година)
Била једном једна звезда. Она није имала име као све друге звезде, име састављено од бројева и слова као што је на пример име звезде алфа Андромеда, бета Бик, гама Кочијаш, делта Пегаз, пи на шести Орион.
Она није имала број, јер је била једна и једина, јединствена
и звала се Хелена.
Не знам да ли знаш да је и Сунце једна звезда, само што је
велика и јааако сија кад је дан и од тог сјаја не могу да се виде друге звезде. Тада се не види ни звезда Хелена. Оне могу да се виде и да нам намигују само када је напољу мрак и када није облачно.
Звезда Хелена са својим другарицама чија имена сада нису
важна живи у сазвежђу Змаја.
Хелена је једна добра и весела звезда и још је млада и пуна
живота. Кад буде остарила претвориће се у црвеног џина, па у белог патуљка, па у
црну рупу, али она сад о томе не размишља и њој се сада само пева и плеше у ритму
свемира. Из њеног срца избијају таласи
бесконачне радости и изливају се широм космоса. У врелим летњим ноћима, ако
добро начуљимо уши, можемо да чујемо њену песму и раздрагани смех.
Звезда Хелена је сва од плазме, али не од оне из продавнице.
Та плазма путује на светлосним зрацима и њоме се хране сва жива бића која
живе на једној јединој планети која кружи око ње и која се зове Елена.
Елена личи на мајку-звезду од које је постала и она не
може да сија сама, него је њена светлост-Хеленина светлост, њен осмех је
Хеленин осмех, њена радост је Хеленина радост.
На планети Елени живе дечаци и девојчице који гледају у
звезде кроз телескопе састављане од њихових прстића у облику срца.
Дечаци и девојчице на тој планети воле да трче заједно са псима кроз ливаде пуне мирисног цвећа. Воле да мазе мачке које се лењо протежу на прагу испред куће, док им из крзна под длановима излећу варнице.
Планета Елена има и океане, а океани су пуни малих и великих
риба, хоботница, китова, шкољки и бисера у шкољкама.
Океани имају плиме и осеке због тога што око планете Елене
кружи један месец коме је име као и нашем - Месец.
Месец је сад на Небу и види се само када је ведра ноћ. Он може да изађе на врх неба као срп, као пола месеца, као пун месец. А може да буде и као колут сира кога је загризао миш.
Може да се деси и помрачење Месеца.
То се посебно често збивало у прошлости када се између звезде Хелене када се наљути постави планета Елена и Месец се сакрије
у њену сенку.
Месец је велик и округао као Алексино око. Алекса је Ленин
рођени брат и иде у четврти разред основне школе и он пише поруке у Ленино име,
јер Лена има шест година и још не зна да пише сва слова.
Месец је ћутљив и добар и штити и пази на све што се дешава
на планети . Подсећа на Алексину и Ленину прабаку са мајчине стране. Њој
је надимак био Месец, јер се, кад су је деца задиркивала што је љутица, бранила
речима: "Иууу, месечић вам ваш пољубим!" Тај надимак јој није сметао и лепо је пристајао уз њен
уобичајени: баба Нека.
Лена машта да, кад порасте, наслони мердевине на Месец у
лепом травнатом дворишту испред њене куће и да се попење уз њих на сам њихов врх
чисто да види да ли горе има некога и живе ли на Месецу дечаци и девојчице и да
ли и горе има паса и мачака и мора и риба у мору и шкољки и бисера у њима.
Или ће обући свемирско одело и поћи пешице по светлосном
зраку до звезде Хелене као што је то чинила и њена прабаба Невена, идући пешице
из Врбице преко брда Рисоваче, кроз целу варош Аранђеловац до варошице
Даросаве, све узинат свима који су је наљутили, а посебно узинат њеној снајки Цеци, и
то не беше тако давно да се друкчије није могло, већ у време кад више нико
пешице ником у посету не иде, осим што се без јасног циља свуда шетају планинари, рековалесценти после
инфаркта миокарда или они оба пола које дрма криза средњих година кад се у
огледалу због седећег начина живота уштину за заштитни појас сланинице
који су с тешком муком стекли као резерву у случају да, не дај Боже, дође до
неког рата...
Лено... отргла се књига од тебе за тебе писана и пре него ли
се претвори у причу за одрасле завршићемо је полако и затворити корице.
Само једну реч ујак да ти каже: све звезде и планете су
унутра у теби. А када се насмешиш и око ти засија и ми њих можемо да видимо и
са тобом да се радујемо.
Зато те твој ујак љуби и у осмех и у око и моли те да га
научиш како да и он од својих прстију начини телескоп у облику срца да би
могао и свом погледу и свом срцу да привуче неку звезду.


Нема коментара:
Постави коментар