ИСТУПЉЕЊЕ ИЗ СВЕШТЕНОГ ЋУТАЊА О ПРАЗНИКУ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

"А Он, приближивши се, и с љубављу, гледајући на Њу, говораше: Ходи, Ближња моја, ходи Голубице моја, ходи најскупоценији Бисеру мој, и уђи у обитељи вечнога живота... На то Пресвјета Дјева са радошћу одговори: Готово је срце моје, Боже, готово је срце моје (ПС. 107,2)" ( Из Житија Светих за 15. август Преподобни Јустин Ћелијски).


О, чудеснога тајанства
О, неисказане радости
како Син Божији
и Син Матере Своје
Господ наш Исус Христос
ношаше као дете
на рукама
у вишње обитељи
белу душу
Оне
која Га је у утроби носила
у крилу држала
на рукама њихала
млеком Својим хранила.

Белу душу без бола
чесно тело нетрулежно
прима Онај
који смрт у Успење претвара
и гроб Собом оплени
празним га
оставивши
на свештени ужас
анђелима одасвуд
принетим апостолима

и тако нама
у векове векова
Смелу Посредницу
Најближу Помоћницу
Царицу Небеску
Љубав Неућутну
и нашу Мајку
даровавши.